|
Православље је на првом месту - Житије, и то - Свето Житије, а на другом месту - наука, и то животна, опитна, благодатна наука, у којој нема ничег схоластички-мртвог и протестантски-рационалистичког. Православље има своју методику и своју педагогику, то су - Житија Свјатих. У њима су изнети многовековни васпитни методи православни, помоћу којих је Православље стварало од несветих људи - Светитеље, од грехоликих душа - Христолике душе. Једино се у Житијама Светих налази право православно учење о души, учење израђено многовековним благодатним опитом, учење о томе шта је људска душа, откуда долази, куда иде, каквим се средствима, методима и подвизима очишћава и постаје христолика. Житија садрже православну психологију, опитно-благодатну психологију, која је сушта супротност псевдоопитној психологији Запада, психологији ohne Seele (=без душе). Осим тога, Житија Светих садрже опитно оправдање догмата: у њима се догматика јавља као опитна наука, наука преживљавана (= проживљавања). Животи Светитеља су изаткани од преживљавања православних догматских и моралних истина. У Житијама се налази и сва православна етика, опитно представљена, изражена и оправдана. Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље - Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила. Житија Светих стварају убеђење да је лични православни опит - једини начин да човек постане православан, да позна Православље и да проповеда Православље. То је једини пут и другог нема: сваки други пут, посредно или непосредно, одводи Католицизму и Протестантизму.
Због свих тих разлога: изучавање Житија Свјатих је најнеопходнија неопходност не само за свештеничке кандидате, већ и за сваког православног хришћанина.
[Ава Јустин] |
