• 22. фебруар (Библиотека - Духовно уздизање)
  Старац САВА Псково-Печерски
  ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

  "...Исус Христос заповеда нам да се молимо непрестано. Многи говоре: "Како се можемо молити непрестано, живећи у свету? Ако заокупимо себе само молитвом, кад ћемо онда вршити своју дужност и бавити се својим пословима"? Наравно, ми не можемо да имамо непрестану молитву споља, то јест да свагда стојимо на молитви, јер смо заокупљени бригом и пословима. Али ко осећа своју унутрашњу беду, тај не престаје да се моли и усред својих занимања. Ко усрдно жели да уђе у Царство Небеско тај ће наћи прилике и времена да се моли и унутрашње и спољашње, он ће и при најтежем и непрекидном раду, наћи времена да каже коју реч Богу и поклони Му се. Не налази времена да се моли само онај ко неће да се моли... Несрећа је за слепца што не види светлост, али далеко већа несрећа је за хришћанина да изгуби расположење за молитву, да лиши своју душу Божанске Светлости. У таквој души настаје тама, а по исходу (изласку) из тела њен удео биће вечна тама... Говоре да ако нема жеље, онда се и немој молити, али то је лукаво телесно мудровање. Само ти немој стати на молитву, тако ћеш и сасвим одустати од молитве, а тело то и хоће. Царство Божије с напором се осваја. Без самоприморавања на добро нећеш се спасити... Ето зашто треба да се молимо не само када смо расположени за молитву, него и када нећемо да се молимо, када нас тромост, сан, бриге, таштина и друго, удаљавају од молитве, и ако се, без обзира на све то молимо, подвизавамо, приморавамо себе, боримо се са собом, онда таква молитва допире до небеса и излази пред Престо Господа... Ма колико били велики греси твоји, моли се, не очајавај... Устај на молитву и говори: "Господе, пао сам, помози ми. Ако Ти не помогнеш, коначно ћу пропасти. Каквим год знаш судовима спаси ме, изгубљен сам!... Свет се може постати и без удаљавања од друштва и без напуштања света. Веруј из душе у све оно чему учи Света Црква, и живи онако како она захтева; или, другим речима - буди хришћанин и бићеш свет... "
  
  [Из Поука Старца Саве...]

• 15. фебруар (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети ФИЛАРЕТ Московски
  ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ (КАТИХИЗИС)

  "...1.Православни катихизис (вероучење) представља поуку о православној хришћанској вери која се предаје сваком Хришћанину ради благоугађања Богу и спасења душе.
  2. Реч "катихизис" преведена са грчког језика значи оглашење, усмено поучавање, а сходно употреби још од апостолског доба, овом се речју означава основно учење о православној хришћанској вери које је неопходно сваком Хришћанину (Лк. 1,4; Дап. 18, 25).
  3. За благоугађање Богу и за спасење душе потребни су, најпре, познање истинског Бога и права вера у Њега, а као друго - живот по вери и добра дела.
  4. Вера је неопходна зато што, како сведочи реч Божија, без вере није могуће угодити Богу (Јевр. 11,6).
  5. Веру нераздвојно треба да прате живот по вери и добра дела, јер, како сведочи реч Божија, вера без дела мртва је (Јаковљ. 2, 20).
  6. Према објашњењу Светог Апостола Павла, вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих (Јевр. 11, 1).
  7. Разлика између знања и вере је у томе што знање за предмет има видљиво и схватљиво, а вера - невидљиво и чак несхватљиво. Знање се заснива на искуству или истраживању предмета, а вера на поверењу у сведочанство Истине. Знање припада уму, мада може да делује и на срце; вера припада превасходно срцу, иако отпочиње у мислима.
  8. У учењу побожности захтева се не само знање него и вера, јер је главни предмет овога учења Невидљиви и Несхватљиви Бог и Премудрост Божија у тајни скривена. Стога многи делови овога учења не могу да буду обухваћени разумним познањем, него могу да буду примљени само вером...."
  
  [Из Катихизиса...]

• 13. фебруар (Библиотека - Житија Светих)
  ЈУРИ Максимов
  "СИЈАТИ КАО ЗВЕЗДА"
  Неколико речи о оцу Данилу Сисојеву

  " ... Отац Данил је увек "ходао пред Богом". И иако је то, пре свега, стање душе која је потпуно устремљена Богу, оно је налазило израз чак и буквално - у његовом начину хода, речима, да не говоримо већ о поступцима и беседама. Он је ишао лако, као човек који зна где и зашто иде, који је спокојан за садашње и не брине се за будуће, јер је све бриге препустио Господу, Који му је близак као Отац Који љуби. За тих десет година много пута сам чуо од оца Данила да би он желео да умре као Мученик. Бојим се да ће из мојих речи то сада звучати не баш онако, како је звучало са његових усана. У његовим речима о мучеништву није било ни мрачног тријумфа, ни болесне усхићености; он је о томе говорио једноставно и радосно, а ја, слушајући га, имао сам исто оно осећање неугодности и недоумице, које сам осећао и онда када сам у посланицама Свештеномученика Игњатија Богоносца читао о његовој ватреној жељи да пострада за Христа. Једна и иста жеља била је и у једном и у другом, а ја нисам схватао ни једног, ни другог. Сећам се како сам пре пар година у Македонији, где смо заједно ишли, одвео оца Данила у амфитеатар древног града Битољ. У време римске империје овде су, ради забављања маса незнабожаца, хранили звери људима. Са стране амфитеатра сачувале су се две мале просторије, у којима су држали звери пре него их пусте у арену, а у центру - један собичак у висини људског раста одакле су излазили осуђени на смрт. Потврђена је истина да су на тај начин у том амфитеатру примили смрт за Христа неки Мученици ране Цркве. Рекао сам оцу Данилу: "Ево, оче Данило, можете стати тамо где су стајали Мученици пред излазак на подвиг". Он је ушао у ту мрачну собицу. Сећам се како је стајао у њој и гледао одатле на небо. Заиста, са таквом усредсређеним спокојем он је гледао и на свог убицу. Признајем, размишљао сам да ли се баћушка уплашио у последњем тренутку? Јер, ја би се уплашио. И зато сам питао јединог сведока који је видео убиство својим очима: шта је радио отац Данил, када је, излазећи из олтара, видео човека са маском и пиштољем у руци? И чуо: "Ишао је на њега. Право на њега."..."
  
  [Из Житија...]

• 11. фебруар (Библиотека - Духовно уздизање)
  СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

  " ...Од какве је користи ако сазнамо да ли је глас био Очев или Бог говори кроз анђеле за једно или друго? Од какве је користи на нашем путу спасења ако то сазнамо? Ти говориш теолошки. У чему ће нам бити од користи? Ни у чему. Увредићу те. Напустио си пут скрушености и хваташ се висина теолошких. Не. Остави тај пут ... "Господе Исусе Христе, помилуј ме". "Господе Исусе Христе, помилуј ме". Остави тај пут истраживања, зато што... Дође један у кућу и каза: "Оче, Тело којим се причешћујемо је Тело Христово, рекли су..." Кажем: "Оче, не можемо да теологишемо, зато што нисмо теолози. Причешћујемо се Телом и Крвљу Христовим. Више не можемо да кажемо, можда и упаднемо у неку догматску грешку и створимо себи препреку након наше смрти". То нам није од користи, оче. Остави тај пут и крени путем скрушености и путем послушања и остави високе нивое. И Бог нас по неки пут искушава да би нас пробудио: Шаље ти искушење Бог, Бог жели да те пробуди. Немој да спаваш, немој да спаваш, изговарај молитву. Свака молитва уз бројанице коју си очитао за свог брата, за свог рођака, неће пропасти. Бог ће му помоћи када се нађе у тешком положају. Бројанице не да помажу већ и душу из пакла могу да извуку! Толику силу има молитва..."
  
  [Из књиге...]

• 9. фебруар (Библиотека - Речници)
  АЛЕКСАНДРА Добрић
  СРПСКО-ЕНГЛЕСКИ И ЕНГЛЕСКО-СРПСКИ ТЕОЛОШКИ РЕЧНИК
• 8. фебруар (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов
  СЛОВО О ЈЕРЕСИ

  " ... Хришћанство је Божије учење, Откровење Божије. Оно, као Познање које је човеку подарио Бог, мора бити прихваћено и чувано са највећим поштовањем и покорношћу који приличе тој Највишој Светињи. Хришћанство се може прихватити и очувати једино смиреном вером, пошто оно надалеко превасходи људским разум. To је она Духовна, Тајанствена Књига (Откр. 22,18,19), Књига Знања Божијег, коју је написао и издао сам Бог и којој се ништа не да ни додати, нити одузети. Отуда је јасно колико је јерес тежак грех. Јерес је огорчење и побуна твари против Творца, побуна и огорчење ништавног, ограниченог бића човека према свесавршеном Богу. To је грех ума, грех духа, хула на Бога, непријатељство против Бога. И последице пада кроз јерес веома наликују последицама пада одбачених духова: помрачење разума, окорелост срца, разливање отрова по телу и уношење вечне смрти у душу. Јерес није способна за смирење (Св. Јован Лествичник). Она чини човека потпуно отуђеним од Бога. Она представља смртни грех. Као плод гордости, јерес држи у гвозденим ланцима онога који се њоме заробио, и ретко ко се њених окова ослобађа. Упорно истрајавање у јереси својство је јеретика... Човечанство је падало у јерес масовно, то показује историја многих народа, док се обраћење од јереси у Православље може запазити у малом броју појединачних случајева, и то ретко. О, како је страшан отров јерес..."
  
  [Из Слова...]

• ОСТАЛЕ НОВОСТИ...

ПРЕПОРУЧУЈЕМО..

• Протојереј ВАЛЕНТИН Свенцицки
  ДИЈАЛОЗИ
  

  Књига Дијалози је најзначајније дјело о. В. Свенцицког. Књига је написана у духу православне црковности, одликује се необичном убједљивошћу у одбрани основа православне догматике у спору "Духовника", представника православног свештенства, са "Непознатим", интелектуалцом који нема вјеру и који пати од неспособности да је приобрете помоћу закључака хладног ума.. [даље..]

Православна
интернет мрежа