• 7. јануар (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети ЈУСТИН Ћелијски (Нови)
  ПИСМА

  " ...Највећи богаташ пише највећој богаташици: ја - Вама. А то наше неизмерно и непотрошиво богатство јесте Православна вера наша. Њоме - сва су небеса наша, сви Божји светови наши; а што је од свега драгоценије: сам Свесладчајши Господ Христос - наш, а са Њим наши: сва Вечна Блаженства и све Вечне Радости... У овом свету ми смо на бојишту: боримо се за живот вечни помоћу светих врлина. Нарочито помоћу молитве и трпљења. Зато је наш главни задатак: наоружати се непрестаном молитвом. А то се постиже непрекидним приморавањем На непрестану молитву себе, све своје духовне силе. И све тако - док молитва не постане свакосекундно дисаће наше душе. Сваки слободни тренутак свога живота претворимо макар у молитвени уздах, у молитвени вапај, у молитвени крик. Еванђелска је свеспасоносна заповест: молити се непрестано. Хоћеш ли да ти мисли буду чисте и свете? Сваку мисао заврши молитвом... Желиш да ти одговорим на питање којим се бави "Богословски кружок": Може ли се научно поимање еволуције света и човека помирити са предањским Православним осећањем и сазнањем? Какав је став Отаца у том погледу? Постоји ли уопште потреба за тим помирењем?... У овом земаљском свету "еволуције" све је природно, нема места за грех. Зато је и смешно говорити о Спаситељу и спасењу од греха. In ultim linea: све је природно: и грех, и зло, и смрт. Јер, ако све еволуцијом долази човеку, и даје се, онда шта се то има спасавати у њему, пошто ничег бесмртног и непролазног нема у њему, већ све од земље, земно, земљано, и као такво - пролазно, трулежно, смртно. У таквом свету "еволуције" нема место ни Цркви, која је тело Богочовека Христа. Теологија пак која своју антропологију заснива на теорији "научне" еволуције није друго до contradictio in adjecto. Уствари, то је теологија без Бога, и антропологија без човека. Није ли човек бесмртна, вечна и богочовечна икона Божја, онда су све теологије и све антропологије - бесмислена лакрдија и трагична комедија..."
  
  [Из писама...]

• 6. јануар (Блог/Мисија)
  Православни мисионарски центар о. Данил Сисојев
  МИСИЈА

  Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!
  (из Богојављенског тропара)
  
  Са задовољством вас обавештавамо да смо припремили за вас нову рубрику под називом Мисија, доступну са главне странице сајта. Група сарадника наше библиотеке (уздајући се не у своје снаге него у Свемилостивог Господа), покушала је да оформи један центар мисионарске делатности на интернету, у духу православног исповедања од Отаца предате нам Вере. Сам предлог за оснивање мисионарског центра на интернету изнео нам је, у личном контакту, блаженопочивши отац Данило Сисојев приликом боравка у Србији, свега неколико дана пре своје мученичке кончине. Велику подршку нам пружа и Јури Максимов, најближи сарадник и настављач труда блаженопочившег оца Данила. "Православни Мисионарски Центар о. Данил Сисојев" постојаће на интернету у форми блога, што је део новог пројекта проширивања интерактивног садржаја на светосављу.орг (који је у припреми). Са радосним поздравом, Бог се јави - заиста се Бог јави!
  
  [Уредништво]

• 3. јануар (Библиотека - Историја Цркве)
  СТАНИМИР Спасовић, СРБОЉУБ Милетић
  ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

  Књигом "Историја СПЦ у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци", аутори су ставили себи у задатак да комплетирају историју наше дијаспоре, која је описана у претходне две књиге аутора протођакона др Станимира Спасовића: Историја Српске Цркве у Америци и Канади и Историја Српске Цркве у Европи.
  Књига се састоји из два дела: општи део о расељавању и досељавању Срба на ове просторе, и посебни део о историјату епархија, парохија, црквених општина и манастира. Аутори се не баве емиграцијом као таквом, већ оснивањем и животом Српске цркве на овим просторима, Цркве као Тела Христовог, Вере православне и лађе нашег спасења у вечности. Идеја је била да се осветли један период и сачувају од заборава напори више генерација значајног дела наше дијаспоре. Јер, у овим земљама Срба појединаца, као и мањих или већих група, је било углавном од половине 19. века.
  Након Другог светског рата око 150.000 расељених, заробљених, избеглих Срба, који су се нашли ван граница своје отаџбине, улило је нову енергију и својим трудом је створило све оно што данас зовемо дијаспора. За њих су услови били веома тешки. Морали су да обезбеде себи основна средства за живот у страним земљама, у које су долазили без икаквог иметка и без знања језика. И поред тога, они нису заборављали да изграђују и негују свој духовни живот. Њихови свештеници су деценијама радили без икакве плате, а поједини су чак и сав свој незнатни приход са парохије давали у црквену касу да би се храмови што пре озидали.
  Из данашње перспективе релативно је лако говорити о томе како је у оно време требало радити овако или онако. Али, су аутори избегли ову замку, трудећи се да расветле догађаје тадашњим приликама и да их посматрају из тадашњих услова. Због тога се у књизи могу наћи и моменти који уобичајено не спадају у оваква дела, али свакако дају један бољи увид у времена, људе и догађаје.
  Све у овој књизи је архивски материјал, сакупљан око 20 и простудиран у року од преко пет година. Због обиља материјала политичке, клубске, сентименталне, личне и често контраверзне природе, који се у изобиљу може наћи међу расељеним Србима, био је потребан упоредни и критички приступ, као и велика опрезност, па су се аутори углавном ослањали на службене архиве наших епархија у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, на Архив Митрополије Новограчаничке у Чикагу, као и Архив Патријаршије у Београду, што се лако може видети из обиља цитата на скоро свакој страници књиге. Они су се потрудили да архивску грађу повежу тако да она чини разумљиву и јасну причу коју су сами Срби испричали о себи.
  
  [Уредништво]

• 27. децембар (Библиотека - Изабрана дела Светог Николаја Велимировића)
  Свети НИКОЛАЈ Жички
  АЗБУКА ИСТИНЕ

  " ...Блажен је сваки онај ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос. Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос. А то значи: Бог је свемоћан, свемудар, свеблаг. Његовој моћи не може бити отпора, Његовој мудрости не може се ставити противразлог, Његовој благости мора се покорити свака злоба. Ако желиш моћи, прибегни к Богу; ако желиш мудрости, стани уз Бога; ако желиш благости или милости и доброте и љубави, прилепи се уз Бога. Знај и упамти, да само немоћ и лудост и злоба устају против Бога. Но све што устаје против Бога, осуђено је, на крају, на пораз и пропаст, а што стоји уз Бога, на крају ликује и радује се и вечно живи. Све је то показано кроз личност и судбу Господа Исуса Христа као и кроз судбу Његових следбеника и Његових непријатеља. Зато и кажемо: Блажен је свак ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос... Грех је поверовати неком другом а не Исусу Христу и поћи за неким другим а не за Христом. Сви греси и сва безакоња могу се уписати под та два слова: неверовање Христу и неидење за Христом. Вера и владање - то двоје обухвата сав пут земаљских путника. Вера у Христа и владање по Христу представља здравље синова Божјих. Неверовање Христу и невладање по Христу представља запаљење ума и срца човечјег - болест од пакленог огња и дима..."
  
  [Из текста...]

• 26. децембар (Библиотека - Изабрана дела Светог Николаја Велимировића)
  Свети НИКОЛАЈ Жички
  АЗБУКА ПОБЕДЕ

  " ...Враћај се Богу кад год ослабиш у борби са злом. Он је твоја неисцрпна резерва. Непријатељу ће оскудевати оружје на крају.А теби неће, јер је Творац твој пребогат у оружју, сили и војсци. Ја сам Господ над војскама. Његове су војске не од меса и крви, него пламени духови серафима и херувима. Где је Бог ту - је већина. Ако будеш и сам с Богом, бићеш у већини не само над људским војскама него и над васионом... Жури да победиш, јер је дан изласка твога из овог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему,обећа Истинити, Свемогући..."
  
  [Из текста...]

• 25. децембар (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети ЈУСТИН Ћелијски (Нови)
  ЕВАНЂЕЉЕ НЕБА И ЗЕМЉЕ
  (Божићна размишљања)

  " ...Бог Логос је постао човек да би човека вратио његовом оригиналу, његовом творцу, јер је човек у прапочетку био створен Богом Логосом са свима одликама Логосности (Пост.1,26-27; ср. Јн. 1,9). Бог Логос је постао тело да би тело вратио његовој првобитној Логосности, јер све што је постало, постало је кроз Бога Логоса (Јн.1,3; Кол.1,16). Пошто је Бог Логос творац свих твари, то је Он и темељ целокупне козмичке грађевине. Грех и зло сачињавају човеков трагични покушај и бесмислени потхват да се Бог Логос одстрани из темеља васељене... Бог Логос се оваплотио да твар врати творцу који је њен прави темељ и основ. Стога је у божанском праву свети апостол када благовести да је Богочовек Христос једини трајни и неразориви темељ и да другога темеља нико не може поставити (ср. 1.Кор.3,11). Ко зида на Њему, на том непоколебљивом камену станцу васељене, мудар је човек, личност је његова ологосена, и остаје неразорива у свима бурама и олујама људских хаоса и потреса (ср. Мт.7,24-25; Рим.8,35-39)... Својим очовечењем Бог Логос је показао да је Логосност природа наше природе, темељ човековог бића, основ људског живота и постојања. Наше порекло је од Бога, зато и биће наше и живот наш и постојање наше зависе свецело од Бога (ср. Дап. 17,28; Кол.3,14). У самој ствари, по свом оригиналу и по својој најунутрашњијој суштини сва је твар од Логоса и ради Логоса (ср. Кол.1,1617). Са Њим, кроз Њега и Њиме све се враћа своме Логосном постанку и постојању: својој првобитној чистоти, красоти и сили, своме "нека буде", и "би"..."
  
  [Из текста...]

• ОСТАЛЕ НОВОСТИ...

ПРЕПОРУЧУЈЕМО..

• Протојереј ВАЛЕНТИН Свенцицки
  ДИЈАЛОЗИ
  

  Књига Дијалози је најзначајније дјело о. В. Свенцицког. Књига је написана у духу православне црковности, одликује се необичном убједљивошћу у одбрани основа православне догматике у спору "Духовника", представника православног свештенства, са "Непознатим", интелектуалцом који нема вјеру и који пати од неспособности да је приобрете помоћу закључака хладног ума.. [даље..]

Православна
интернет мрежа