| |
ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић
(10) "ЧИСТА И НЕЧИСТА" ХРАНА И ВИНО
Има секташа код којих је задржана старозаветна подела јела на " чиста " и " нечиста " ; као и забрана употребе алкохола, укључујући ту и црно вино. Ко од њихових чланова прекрши ову забрану, сматра се грешником, па чак бива и избачен из заједнице. Јер, по њиховом учењу, Бог ће уништити све грешнике - Дакле, и оне који једу " нечисту " храну, и оне који су попушили по коју цигарету, и оне који су попили коју чашицу алкохола, ... , и тако у недоглед.
Деоба јела на " чиста " и " нечиста " има свој основ у старозаветној Библији (3Мој. 11. 1-30). Јевреји су се тога строго држали, чак и у Новом Завету (Д. ап. 10.10-15 ; 15.1) - иако је Апостолски Сабор руковођен Духом Светим донео разрешење од тог старозаветног прописа (Д. ап. 15.24-29).
Исто тако Господ Исус Христос је својим личним примером и животом укинуо ову старозаветну заповест, јер за Њега није постојало " чисто " и " нечисто "; оно шта треба јести, и оно шта не треба јести. На основу Св. Писма ми знамо:
-
Да је Христос јео пасхално јагње са својим апостолима; да је одлазио међу грешнике и с њима заједно јео, и пио вино (адвентисти тврде да је то био сок, што је доста сумњиво) (Мт. 9.9-11 ; 11.19 ; Мк. 7.15-23 ; 14.12-18 ; Лк. 22.7-16).
-
Знамо да је заповедио својим апостолима да једу и пију све чиме их домаћин куће послужи (Лк. 10.5-7).
- Знамо да је Бог, да би уверио ап. Петра да треба да уђе у кућу многобошца Корнелија, дао Петру визију где су на платну биле многе животиње - чисте и нечисте (према старозаветним прописима), и рекао му да их покоље и једе. На устезање Петрово Бог му је одговорио: " што је Бог учинио чистим не називај поганим " (Д. ап. 10.9-16).
-
А видимо сада шта о " чистој " и " нечистој " храни мисли ап. Павле: " А Дух изричито говори да ће у последња времена одступити неки од вере, ... , и тражиће уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају верни и они који су познали истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу; Јер се освећује речју Божијом и молитвом " (1Тим. 4.1-6); ... , " све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савести ради; Јер је Господња земља и све што је на њој. Ако ли вас неко од неверника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савести ради, ... Јер зашто да моју слободу суди савест другога? Ако ја с благодарношћу једем, зашто да ме руже за оно за што ја благодарим? Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чинит " (1Кор. 10.25-31); ... , " Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечист ... Не руши дело Божије због јела, јер је све чисто " (Рим. 14.14-20); ... , " Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест " (Тит. 1. 15).
-
Ево још једног примера - " Кад Кифа (ап. Петар) дође у Антиохију - вели ап. Павле - успротивио сам му се у лице, јер је заслужио осуду. Јер пре но што су дошли неки од Јакова он је јео с бившим многобошцима, а кад они дођоше, устукну и одвајаше се бојећи се оних из обрезања " (Гал. 2.11-12). Ако је Петар " заслужио осуду " што се при јелу одвајао од бивших многобожаца, тј. враћао се на стерозаветни пропис од којег је апостолски сабор разрешио хришћане, онда та осуда пада и на адвентисте који исто тако поступају.
Дакле, питање јела може бити само ствар укуса, економских могућности, и евентуално дијете, а никако моралног закона и спасења.
Што се тиче апсолутне забране за употребу алкохолних пића (укључујући и вино) - ни ова њихова одредба није заснована на Св. Писму, него изгледа, више почива на некадашњем америчком закону о прохибицији.
Разуме се да је грех опијати се. Пијанство је грех и по природном, и по моралном закону, а и само Св. Писмо га забрањује. Оно је грех и само за себе, а и извор многих других грехова (Еф. 5.18). Пијанство понижава човеково достојанство и удаљује човека од Бога, као у осталом и сви други грехови (Лк. 21.34).
Дакле, грех је опијати се, а не конзумирати пиће у разумним границама. Али, ако Библија забрањује пијанство, нигде није изречена забрана да се вино не сме ни окусити! Напротив: (1Мој. 14.18 ; 2Мој. 29.40-41 ; Псл. 104.14-15).
Напоменимо, да цела Старозаветна Библија под вином подразумева алкохолно пиће: (5Мој. 14.26 ; 1Мој. 9.20-21 ; Иса. 27.2-3 ; 28.7 ; 29.9 ; итд.). Исти је случај и са Новим Заветом: (Мт. 11.19 ; Лк. 22.18 ; Јн. 2.1-11 ; 1Тим. 3.8 ; Тит. 2.3 ; 1Кор. 11.21). Стога тврдње адвентиста да се на Тајној вечери пило слатко вино (шира - сок) никако не стоје. Апостоли који су писали Св. Писмо Новога Завета сигурно би то напоменули, јер таква новина не би могла остати неспоменута. А о томе у Св. Писму нема ни трага - чак шта више: то се неда ни наслутити!
Али, ако то не може, може нешто друго - Из апостолских посланица се види да су апостоли под вином подразумевали алкохолно пиће, а не сок (Тит. 2.3 ; 1Тим. 3.8).
Ап. Павле - у првој посланици коринћанима, тврди да је вино којим је Господ причестио апостоле - алкохолно пиће; јер се од тог вина човек може опити - то се јасно види из контекста беседе о св. Евхаристији (1Кор. 11.21).
Дакле, сигурно је грех опијати се вином, али да га је Господ забранио никако не би Он сам, на свадби у Кани Галилејској, претворио воду у вино (Јн. 2.1-11); нити би ап. Павле саветовао Тимотеја да, ради свога здравља, пије помало вина (1Тим. 5.23).
|
|