Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica  
 

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

Starac Kleopa
PUT NEBA

 

 

 

Razgovor četvrti

OPŠIRNIJE O SNOVIMA[1]

 

Šta su snovi, viđenja, utvare, božanska otkrovenja, prozorljivost i predviđanje • Snovi i čovekovo stanje • Kako se spasavamo od obmane snova Šta kanoni kazuju o snovima Ko ima viđenja i otkrovenja O znacima dara i znacima obmane • Kako da se prepoznaju božanska viđenja i otkrovenja.

Ko veruje u snove potpuno je neiskusan,

a ko im uopšte ne veruje, filosof je.

(Lestvica 3, 28).

Brat: Blagoslovite, prepodobni oče igumane!

Starešina: Bog neka te blagoslovi, brate Jovane. Gde si krenuo i šta radiš?

Brat: Došao sam samo do Vas, prepodobni oče, jer sam smatrao da ste danas slobodniji, pošto je i praznik, i crkvena služba se završila. Zbog toga bih Vas zamolio, ako se ne ljutite, da mi dopustite, grešnom, da Vas još pitam o mnogim stvarima o kojima mi je potrebno da saznam.

Starešina: Šta još želiš da znaš, brate Jovane, i koje su još tvoje nedoumice?

Brat: Sećam se, prepodobni oče, da ste me u savetima koje ste mi dali prošlog puta mnogokratno upozoravali da ne verujem u snove, u viđenja, i u druge takve utvare, međutim, do sada mi niste razjasnili i niste mi jasno rekli šta su dobri snovi i viđenja, a kakvi su zli? Zbog toga Vas ovog puta molim, prepodobni oče, da mi razjasnite ma i najmanje o tim stvarima.

Starešina: Ali zbog čega želiš da po svaku cenu znaš ove stvari, brate Jovane?

Brat: Evo zbog čega, prepodobni oče. Od nekog vremena počeo sam da sanjam veoma čudesne snove. Čini mi se da vidim sebe u nekoj vrlo lepoj crkvi, ukrašenoj polijelejima i zlatnim svećnjacima, sa predivnim ikonostasom i sa raznovrsnim zidnim slikarstvom. U crkvi kao da vidim sveštenike obučene u prelepe i sjajne odežde. Ponekad kao da sebe vidim u Svetom Oltaru i sveštenici me blagosiljaju, i čujem ih kako predivnim glasovima pevaju duhovne pesme. I čudno je što i ovo sanjam ne samo kada se nalazim u dubokom snu, nego i kada tek zadremam i skoro sam budan. Da li je, prepodobni oče, dobro da smatram da su ovi snovi dobri i da su od Boga?

Starešina: Da bih ti razjasnio, brate Jovane, u vezi sa onim što ćeš me pitati, odgovoriću ti na pređašnje pitanje o snovima, viđenjima i utvarama/prividima, jer dok ne budeš dobro znao šta su, i koja je razlika među njima, nećeš moći pojmiti da li je dobro da smatraš da su istinski snovi koje veliš da imaš.

Brat: Molim Vas da mi kažete, prepodobni oče, ukratko, šta su snovi.

Starešina: San, brate Jovane, nije drugo, do samo pokret našeg uma tokom spavanja (Lestvica 3, 22).

Brat: A šta su viđenja, prepodobni oče?

Starešina: Viđenja, brate Jovane, jesu neka stvarna pokazivanja, ali koja prima oko uma, bilo u stanju normalnog funkcionisanja organizma, bilo u potpunom snu ili samo u polusnu, bilo u stanju uznošenja ili zanosa.

Brat: A šta su utvare/prividi, prepodobni oče?

Starešina: Utvare, brate Jovane, nisu drugo, do samoobmana očiju, kada um spava, ili opet: utvare/prividi su viđenje nečega što ne postoji (Lestvica 3, 23).

Brat: Ja sam, prepodobni oče, mnoge čuo kako govore o otkrovenjima. Molim Vas da kažete i meni šta su otkrovenja, i koja je razlika između otkrovenja i viđenja?

Starešina: Brate Jovane, otkrovenje je nešto više od viđenja, pošto viđenje pokazuje čoveku nekakvu tajnu, dok otkrovenje pokazuje čoveku stvari dublje od onoga što se vidi. Tako vidimo da Sv. Jovan Bogoslov naziva čudesima ono što vidi u Apokalipsi (Otkrovenja) i ne znajući šta je; otkriva mu ih anđeo, koji mu pokazuje otkrovenje: Zašto se čudiš? Ja ću ti kazati Tajnu žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova (Otk 17, 7). Evo šta veli i Sv. Makarije: "Jedno je viđenje, a drugo - ozarenje i otkrovenje; i postoji osećanje, i postoji viđenje, i postoji ozarenje; i ko ima ozarenje veći je od onog ko ima osećanje (to jest od onog koji vidi štogod na čulan način), pošto se ozario um njegov, i primio je nešto više od onog ko ima samo osećanje, zato što mu se dao dar ne samo da vidi, nego i da pojmi šta je video". I opet, pokazujući da je otkrovenje veće od viđenja, veli: " Ali drugo je otkrovenje, jer se njime otkrivaju duši velike stvari i tajne Božije".

Brat: Čuo sam još, prepodobni oče, o daru prozorljivosti; molim Vas, dakle, da mi kažete šta je prozorljivost i po čemu se ona razlikuje od viđenja i od otkrovenja.

Starešina: Prozorljivost, brate Jovane, veća je od viđenja, ali mnogo manja od otkrovenja i proroštva. Ko ima dar prozorljivosti vidi, kao da je prisutan, stvari koje se zbivaju daleko, to jest zna šta se dešava veoma daleko od njega, na primer: da li dolazi kogod k njemu ili da li kakvi zločinci ubijaju nekog čoveka negde daleko, i tome slično. Takođe, ko ima dar prozorljivosti može spoznati tajne skrivene u dubini srca drugog čoveka. Dakle, veći je ovaj dar od onoga koji ima viđenje, jer u viđenju se ništa ne poima, ali je manji od onoga koji ima dar proroštva i otkrovenja. Jer ko prorokuje ne samo da zna šta se u tom času zbiva negde daleko, nego vidi i šta sledi u budućnosti, nakon stotina i hiljada godina. A ko ima otkrovenje, opet vidi i poima velike božanske tajne.

Brat: A šta je predviđanje, prepodobni oče? Jer sam od pojedinih čuo da je i to dar od Boga.

Starešina: I predviđanje, brate Jovane, je "ogranak" proroštva, ali o onome što je bliže, kao i prozorljivost, zato što ko ima ovaj dar kazuje šta će se desiti uskoro.

Brat: Blagodarim Vam sa potpunim smirenjem, prepodobni oče, što ste mi razjasnili tako ukratko šta su snovi, šta su viđenja, utvare, otkrovenja, proroštva, prozorljivost i predviđanje. O nekima od ovih, prepodobni oče, usudio bih se Da Vam tražim opširnija pojašnjenja. U prvom redu molio bih Vas da mi kažete kako može čovek spoznati da li je njegov san od Boga ili od đavola? Pošto su mnogi ljudi bili obmanuti i odvedeni u pogibelj, uzdajući se previše u svoje snove.

Starešina: Dobro si učinio, brate Jovane, što si postavio i ovo pitanje, jer je od velike potrebe da se poznaje kako se razlikuju dobri snovi od zlih i pogibeljnih.

U prvom redu navešću ti svedočenje Svetog Dijadoha Fotičkog, koji uči dosta jasno o razlikovanju snova, kazujući ovako: "Snovi koje Božije čovekoljublje šalje duši jesu neobmanjujuća svedočenja jedne zdrave duše. Zato se oni ne pretvaraju iz jednog lika u drugi, niti izazivaju užas, niti donose smeh i plač u isto vreme, nego se približuju duši sa svom duhovnom krotošću. Posle toga, nakon što se telo i probudilo iz sna, duša traži sa mnogo čežnje da se produži delanje sna. A u utvarama (predstavama, prim.izd) koje đavoli donose sve se događa nasuprot. One ne ostaju ni u istom liku, niti se duže pokazuju u kakvom nesmutljivom obliku. Jer što đavoli nemaju po slobodnoj volji, pozajmljuju samo iz želje da obmanu, i ovo ne može da ih zadovolji na duže vreme. Zbog toga oni govore velike stvari i užasno prete, uzimajući često na sebe likove vojnika. A ponekad se i raduju što si spoznao njihovo lukavstvo.

Zbog toga, pošto ih viđaš često, čak i u snovima, strašno ih razbešnjuje. Ali događa se ponekad da dobri snovi ne donose radost duši, nego joj donose radosnu tugu i suze bez bola. A to se dešava onima koji su mnogo uznapredovali u smirenoumlju" (Dobrotoljublje, tom I, str. 350). I nakon što je pokazao kako razlikovati snove, Sv. Dijadoh dodaje: "Pokazao sam, na osnovu onoga što sam čuo od onih koji su iskusili, razliku između dobrih i zlih snova. Svakako da je to razlikovanje tačno. Ali se dešava da duša, oskvrnivši se neosetno, iz razloga što je pokrade kakva pomisao (čega mislim da niko nije pošteđen), ne može više tačno da razaznuje i veruje onome što nije dobro" (Dobrotoljublje, tom I, str. 350). A pošto postoje snovi koji ne dolaze čoveku ni od Boga ni od đavola, nego se rađaju iz zle obmane duše i od neuzdržanja od jela i pića, o ovoj vrsti snova Sv. Dijadoh veli: "Kada naš um pliva u talasima pića, ne samo da strasno vidi u snu likove koje đavoli oslikavaju, nego i smišlja u sebi određena lepa viđenja i vatreno prigrljuje svoje utvare kao kakve ljubavnice. Jer, pošto se njegovi udovi koji služe telesnom sjedinjavanju razjare od toplote sna, um je primoran da predstavi sebi neku senku strasti (Dobrotoljublje, tom I, str. 350).

Brat: A da li može čovek, prepodobni oče, da iz snova, koji se pojavljuju u njegovoj duši za vreme spavanja, spozna stanje svoje duše?

Starešina: Da, brate Jovane, bude li čovek mudar i sabran, može da spozna stanje svoje duše iz snova koje ima tokom spavanja.

To jasno pokazuje Prepodobni otac Nikita Stitat i Studit, koji o ovome veli ovako: "Nemoguće je marljivcu /revnitelju/ da pojmi iz snova pokrete i svoje duševno stanje i da se stara o svom stanju, zato što su pokreti tela i utvare uma po njegovom unutarnjem stanju i njegovim staranjima". Dakle, ako kogod ima dušu koja je ljubitelj materije i slasti, njegov um utvara (zamišlja, predstavlja, prim.izd) sticanja stvari i strastvena spoticanja, od kojih, pošto se oskvrni, dolazi i skrnavljenje tela. Ako je lakom i srebroljubiv, vidi samo zlato koje ga omamljuje i koje umnožava kamatama i polaže ga u hranilnice a ove ga osuđuju kao nemilostivog.

Ako je čovek nastran i zloban, vidi kako ga u snu prate zveri i otrovni gmizavci i obuhvaćen je strahom i bojazni. Ako je nadmen i slavoljubiv stremi samo ka dobrim stanjima sreće, ka visokim prestolima vlasti, i smatra stvarnim ono što još nije. Ako je gord i kočoperan, vidi sebe da je vožen sjajnim kočijama, da ima krila i leti po vazduhu, i da svi trepte od njegove vlasti.

Isto tako i bogoljubiv, budući ljubitelj tvorenja dobrog dela i pravedan u podvizima blagoslova, i imajući dušu čistu od materije, vidi u snovima ispunjavanje onoga što će biti i otkrovenje strašnih viđenja, i svagda se moleći, ima mirno stanje duše i tela, a probudivši se iz sna, zapaža da na svom licu ima suze, a u ustima obraćanje Bogu.

Nakon što daje ovo razjašnjenje isti Sveti Otac dodaje o snovima sledeće: "Iz napred rečenog - veli on - nešto je onih što su materijalisti i ljubitelji tela, koji imaju za boga stomak i sramotu sitosti, a um im je pomračen lenjivim životom i porobljen strastima, koje đavoli utvaraju (predstavljaju, prim.izd) i njima se poigravaju; a nešto pripada marljivcima (revniteljima, prim.izd) i onima koji očišćuju svoja osećanja duše i tvore dobra koja vide u snu, i to im je podstrek ka božanskim stvarima i napretku; a nešto pripada savršenima, koje božanski Duh čini da budu takvi, i oni su se sjedinili s Bogom kroz bogoslovnu dušu".

Brat: Prepodobni oče, slušajući pažljivo reči PrepoDobnog Nikite Stitata, razumeo sam dosta jasno da će kako oni koji su uznapredovali u dobrom delu, tako i oni strasni, ako budu pazili na svoje telesno i duševno stanje, moći da iz snova koje imaju spoznaju svoje dobro stanje, ali i strasti koje ih napadaju i koje njima gospodare.

Molio bih Vas, prepodobni oče, da mi kažete ima li i drugih Svetih Otaca koji govore o ovom.

Starešina: Drugi otac, brate Jovane, koji kao i prepodobni Nikita Stitat govori o ovom, jeste božanski i Sv. otac Maksim Ispovednik, koji, pokazujući da čovek može da spozna svoj napredak i rast u bestrašću kroz pokret svojih snova, veli: "Kada duša započinje i oseća svoje sopstveno zdravlje, počinje da vidi i svoje utvare (priviđenja) iz snova kao kakve taštine, koje je više ne smućuju".

Zatim, kazuje i o strastima i o spoznanju njihovog rasta kroz snove: "Kada raste pohota, um utvara (zamišlja, prim.izd) sebi materiju svojih zadovoljstava u vreme spavanja, a kada raste ljutnja, vidi stvari koje prouzrokuju strah. A nečisti đavoli čine da rastu strasti, uzimajući za oslonac našu nebrigu i sve što ih podstiče. Ali smanjuju ih sveti anđeli, pokrećući nas na delanje vrlina".

Postoje, brate Jovane, kod Svetih Otaca još i mnoga druga učenja o snovima. Sada ću ti izložiti još jedno svedočenje iz Svetog i božanskog Jovana Lestvičnika o snovima koji bivaju početnicima u manastirima. "Kada mi - veli - napuštamo svoje domove i srodnike radi Gospoda i otpočinjemo tuđinovanje iz ljubavi prema Bogu, tada se đavoli trude da nas uznemire snovima, predstavljajući nam naše srodnike kako plaču ili se nalaze u zatvoru zbog nas ili trpe druge nevolje. Stoga, onaj koji veruje snovima liči na čoveka koji trči za svojom senkom i trudi se da je uhvati!" Zatim dodaje: "Demoni tašte slave jesu proroci u snovima; budući prepredeni, oni po okolnostima zaključuju šta će se desiti i zatim javljaju nama da će se to ispuniti, da bismo se mi divili i uznosili mišlju kao da smo dostigli dar bestrašća i prodiranja u ono što je buduće. Ko veruje đavolima veruje o sebi da je prorok, međutim ko ih prezire shvata da je đavo uvek lažljivac! Kao duh on jeste i vidi što se zbiva u podnebesju, i primećujući, na primer, da kogod umire, predskazuje to kroz san lakovernima. Svojom silom đavoli nemaju nikakvo spoznanje budućih događaja, ali se zna da pokatkad i đavoli mogu predskazati smrt" (Lestvica 3, 23).

Brat: Iz onoga što ste mi rekli, prepodobni oče, u vezi sa snovima, pojmio sam da je veoma opasno da se čovek uzda u svoje snove; zbog toga mnoge đavoli obmanjuju posredstvom snova. Zato Vas molim, prepodobni oče, da mi kažete šta treba čovek da čini, da bi se spasao snova.

Starešina: Brate Jovane, da bi čovek imao um i srce ozareno i neobmanuto utvarama obmanjujućih snova, kao i svim utvarama (priviđenjima, predstavama, nap.izd) koje mu đavoli donose bilo kada spava, bilo kada je budan, treba da se trudi da stekne dva velika i sveobuhvatna dela: Ljubav i Uzdržanje.

To mi poimamo iz učenja o snovima Svetog i božanskog oca Maksima Ispovednika, koji kaže ovako: "Neki govore da đavoli, taknuvši se u snu pojedinih delova tela, izazivaju želju, i tako se javljaju utvare (predstave). Drugi opet govore da strast koja gospodari u đavolu koji nam se približava prouzrokuje našu strast, i tako se raspaljuje duša prema pomislima stvarajući najpre likove putem sećanja; takođe o drugim utvarama od kojih stradaju jedni kazuju na jedan način, drugi na drugi način. Ali ni u jednom od pomenutih načina ne mogu đavoli da pokrenu nijednu vrstu strasti, ako se u duši nalazi ljubav i skrušenost, bilo da je telo budno, bilo da spava (Dobrotoljublje, tom II, str. 73).

Brat: Ali, prepodobni oče, zar nikako nije dobro verovati u snove, i šta kažu Sveti Oci o verovanju u snove?

Starešina: Da bi ti razjasnio o ovom, brate Jovane, mislim da je dovoljno da ti izložim jedno od svedočenja Svetog Jovana Lestvičnika, koji u ovom pogledu veli ovako: "Ko veruje u snove potpuno je neiskusan, a ko uopšte ne veruje - filosof je".

Dakle, veruj samo u snove koji ti objavljuju muku i sud, a ako te vode u očaj, od đavola su (Lestvica 3, 24).

A Sv. Dijadoh Fotički u tom pogledu veli ovako: "Dovoljno je za što veću vrlinu ili za napredak ka sve uzvišenijoj vrlini da se ne uzdamo ni u kakvu utvaru. Jer su snovi najčešće lik pomisli, ili - kao što sam rekao - poruge đavola (Dobrotoljublje, tom I, str. 349).

Brat: Prepodobni oče, a šta u pogledu snova odlučuju Sveti i božanski kanoni?

Starešina: Brate Jovane, u pogledu taštih snova i viđenja sveti i božanski kanoni odlučuju isto što i Sveti Oci, jep su i svete kanone isto Svetitelji sastavili.

Znaj još i ovo, brate Jovane, da su Sveti i božanski Oci koji su sastavili svete kanone veoma snažno držali do učenja Svetitelja koji su im prethodili, odlučujući kroz svete kanone da sva učenja Otaca napisana shodno učenju Spasitelja našeg Isusa Hrista i učenjima i predanjima Svetih apostola imaju u Crkvi Hristovoj silu zakona (Kanon 87. Vasilija Velikog).

I pošto su mnogi od Svetih Otaca branili hrišćanima da veruju u neproverene snove i viđenja, Sabor Svetih Otaca sabran u Kartagini 418. godine odlučio je 87. kanonom da svaki hram koji bi se gdegod podigao na osnovu kakvog sna ili zaludnog viđenja bude uništen! Evo sadržaja kanona: "Svi oltari koji se gdegod budu podigli na osnovu zaludnih snova i viđenja neka na svaki način budu uklonjeni" (Zakonopravilo, Njamc, str. 532).

I to su Sveti i božanski Oci odredili zato, što je verovanje u snove paganska odlika, i koji veruju u snove jesu kao idolopoklonici.

Postoje, međutim, i snovi od Boga. Ali po Svetom Grigoriju Nisijkom (Slovo o stvaranju čoveka, glava 13) takvi snovi bivaju" veoma retko i samo radi značajnih razloga, koji se tiču opšteg dobra.

Ali tada Bog pokazuje sa sigurnim dokazima da je On poslao san. Postoje još i snovi koji se pokreću zbog čisto prirodnih povoda.

A mitropolit Jakov piše ovako: "Ko veruje u snove i u čini, u vradžbine i u amajlije i u ine đavolske stvari - bez zakona je i bez Crkve".

Brat: Do sada ste mi, prepodobni oče, rekli dovoljno o snovima; zbog toga Vas molim da mi opširnije govorite o viđenjima i otkrovenjima.

Starešina: I šta bi, brate Jovane, hteo da znaš u ovom pogledu?

Brat: U vezi sa viđenjima i otkrovenjima, prepodobni oče, hteo bih još da znam u kojem se stanju nalazi čovek kada ima viđenje ili otkrovenje i kako biva uznošenje i ushićenje njegovog uma u to vreme. Da li u vreme uznošenja i ushićenja čovekov um još može delati štogod od onoga što mu je prirodno i je li čovek u to vreme svestan da li je u telu ili van tela?

Starešina: Ovoga puta, brate Jovane, postavio si mi vrlo osetljivo i teško pojmljivo pitanje, koje sasvim prevazilazi moju slabu moć poimanja, tako da bih radije odustao da odgovorim na njega, budući sasvim neiskusan u opitu življenja tako velikih stvari.

Ali pošto slučajno imam pri ruci neka učenja Svetih Otaca koji su to iskusili svojim životom i učili o njima samim svojim življenjem, odgovoriću ti, brate, da bi i tebi pojasnio ono što me pitaš.

U prvom redu navešću ti svedočenje Svetog i božanskog Oca Grigorija Solunskog, velikog teologa i prozorljivca, koji u jednom od pobijanja Ankindina u pogledu uznošenja uma i ushićenja uma za vreme nebeskih viđenja, kaže: "Božansko uznošenje dostojnih ove tajne ovako se zbiva: za vreme dok su uzneseni udostojavaju se božanskog i neizrecivog sijanja, koje otevši (uznevši) im namah um od svega što je čulno i misleno i njih same uzvisivši iznad samih sebe, potpuno ih pretvara u svetlost, tako da ko doživljava ovo blaženo nadpojamno preobraženje i ozarenje, budući da je izašao iz svega, čak i iz sebe, nije više svestan, u to vreme, da li se nalazi u telu ili van tela.

Jer kada umom zagospodari to snažno i božansko sijanje, koje je bolje od prirode i natprirodno, ne može više delati ono što je njegovo prirodno, budući da njime tada gospodari božanska sila.

Jer ako bi pojmio štogod od onoga što je u njegovom stanju, tada ne bi više bio u Bogu, niti uznet u nadumno. A ako ga to neizrecivo ozarenje ostavi, i on se vrati u sebe, tada spoznaje da je za to vreme bio izvan sebe i da je doživeo nešto strano i iznad svoje prirode, i vaistinu nije znao da li je bio u telu ili van tela".

Znaj i ovo, brate Jovane, da um, budući da ga je uznela božanska blagodat, iako postaje iznad svoje prirode, ne smućuje se, niti trpi kakvu promenu na gore, kao što stradaju lažni proroci, svadljivci i oni koji se mešaju sa demonima, jer ostaje čist i nesmućen, preobražavajući se na bolje i natprirodno, nalazeći se u ushićenju i u divljenju.

I Sv. Simeon Metafrast, tumačeći reči Svetog Makarija, veli: "Svetlost koja je sjala nad blaženim apostolom Pavlom na putu i kojom se uzneo do trećega neba, i čuo neizrecive tajne, nije bila neko ozarenje od poimanja i znanja, nego prosijanje u duši sile Duha Onoga Koji je blag po ipostasi, čiju punotu sijanja ne mogu da gledaju telesne oči jer bi oslepele.

Ovom svetlošću otkriva se svekoliko poznanje, i samoga Boga spoznaje duša koja ga je dostojna, i koju On ljubi" (Glava 139).

Zbog toga je i božanski Nil rekao da molitva savršenih ima izvesno predpoučiteljno otimanje uma i izlazak iz osećajnog (čulnog, prim.izd).

Zato je i veliki Antonije rekao: "Znam da je apostol Pavle bio uznet, ali kako je bio uznet ne znam!" I božanski otac Maksim Ispovednik veli: "Vreme i način koji Bog, po svom htenju, koristi, ostaju svima svagda neiskazani".

Pamti i ovo, brate Jovane, da je veoma malo Otaca primilo ovu tajnu, i samo je iz pokolenja u pokolenje primi poneko blagodaću Božijom, kao što potvrđuje Sv. Isaak Sirijski (Slovo 32).

Zato je i Sv. Grigorije Solunski, taj veliki teolog Crkve Hristove, nazvao ovu tajnu uznošenja u životu Svetog Petra Atonskog: "Dobitkom koji je teško naći, i teško izreći, i teško steći ".

Brat: Ovog puta, prepodobni oče, zaista čudesne stvari sam čuo od Vas, jer ste mi podrobno izložili kako su um i duša, kao i telo čovekovo, u vreme kada se ovaj udostojava da ga Bog otme (uznese) umom i da mu se otkriju velike i božanske tajne.

I sva su ova učenja dostojna čuđenja i potpunog poverenja, prepodobni, to su reči najvećih Svetitelja i teologa Crkve Hristove, kao Grigorija Bogoslova, Maksima Ispovednika, Antonija Velikog i drugih božanskih Otaca.

Starešina: Da, brate Jovane, gore navedena svedočenja budući svedočenja Svetih i božanskih Otaca, koji su življenjem proživeli ono što su kazivali, mogu biti primljena kao dobra i istinita, s potpunim poverenjem.

I ti, brate, ako želiš da ne zalutaš u pogledu viđenja i otkrovenja, nemoj primati ni od koga neka druga učenja, jer su mnoge obmanuli đavoli svojim utvarama, a ni oni sami ne poznaju svoju obmanu, i druge žele da obmanu i da odvuku u pogibelj svojim utvarama.

Brat: Ali, prepodobni oče, u koje se vreme udostojava neko da ima od Boga viđenja i otkrovenja? I zatim bih hteo da znam, ako je moguće, kakvim se tajnama uči čovekov um u vreme ovih uznošenja i kako ih vidi.

Starešina: Po svedočenju Svetih i božanskih Otaca, brate Jovane, koji dožive blaženstvo da se udostoje uznošenja uma, ushićenja, nebeskih viđenja i božanskih otkrovenja, samo se u vreme molitve udostojavaju toga (Sv. Isaak Sirijski, Slovo 32).

Sveti Nil Sinait kaže u ovom pogledu: " Stanje molitve jeste bestrasno navikavanje, jer neograničena ljubav uznosi mudroljubivi um na duhovnu visinu".

Slušaj, brate Jovane, i Sv. Maksima Kapsokalivu, koji, pokazujući da se čovek u vreme molitve udostojava božanskih uznošenja uma i ushićenja, veli ovako: "Kada blagodat Božija dođe u čoveka, tada prestaje molitva, pošto je um potpuno u vlasti blagodati Presvetoga Duha i ne može više delati svojim moćima, nego ostaje nedelatan i potčinjen samo Svetom Duhu. I kamo želi Duh Sveti, onamo ga odvodi, bilo na netvarno nebo božanskog ozarenja, bilo na drugo neiskazano viđenje. I ukratko, kako Duh Sveti hoće, tako teši Svoje sluge" (Žitije Svetog Maksima Kapsokalive, januar).

I pošto si, brate, pitao i kakve tajne poima ko se od Boga udostojio da dođe u ova uznošenja, dotični u to vreme vidi uzvišene stvari i tajne, koje nikada još ne beše video!

Ovo pokazuje isti Sv. Maksim Kapsokaliva u svom odgovoru Sv. Grigoriju Sinaitu, koji ga beše pitao o tome, te veli: "Kada dar Duha Svetog dođe na koga, ne pokazuje mu što je obično, niti što je čulno ovosvetsko, nego mu pokazuje što nikada nije video ili čuo".

Tada Duh Sveti uči čovekov um uzvišenim i skrivenim tajnama, koje, kao što kaže božanski apostol Pavle, Telesno oko čovekovo ne bi, samo po sebi, moglo da ikada pojmi.

I opet, brate Jovane, pošto si pitao kako to vidi um onoga koji se nalazi u uznesenosti i viđenju, isti Sveti Otac uči ovako: "Kada je vosak daleko od ognja, čvrst je i može se hvatati ljudskom rukom, a ako ga staviš na oganj, topi se, gori, i sav se pretvara u svetlost. I ne može da se ne istopi u ognju i da ne postane kao voda. Isto tako i čovekov um, kada je sam, nesjedinjen s Bogom, poima ono što pripada njegovoj moći, a kada pristupa božanskom ognju i Duhu Svetom, raspaljuje se i topi od božanskih viđenja, i nema načina da tamo, u božanskom ognju, misli što je telesno i što bi on hteo" (Žitije Sv. Maksima Kapsokalive).

Brat: Ali koji su, prepodobni oče, znaci dara Božijeg za vreme takvih uznošenja i viđenja?

Starešina: O znacima dara Božijeg, brate Jovane, za vreme nebeskih viđenja i otimanja uma uči nas isti Sv. i božanski otac Maksim, govoreći: "Kada blagodat Duha Svetog pristupa čoveku, sabira mu um, čini ga poslušnim i smirenim, podseća ga na sećanje na smrt pamćenje grehova, budućeg Suda i večnih muka, čini da smerna duša plače i da oplakuje grehe, a oči čini krotkim i punim suza.

I što bliže pristupa čoveku, tim više se duša kroti, i teši je Svetim stradanjima Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegovim bezgraničnim čovekoljubljem, izazivajući u njegovom umu uzvišena i istinita viđenja: najpre o umom neobuhvatnoj sili Božijoj, kako je jednim Logosom priveo sve tvari iz nebića u biće, zatim o neobuhvatnosti i nepojmljivosti Svete Trojice i o nevidljivoj dubini božanskog bića i drugo.

Tada se čovekov um uznosi na onu božansku svetlost, i srce mu postaje krotko, i rađa plodove Svetoga Duha: radost, mir, dugotrpljenje, ljubav, smirenje i ostalo. I duša prima neiskazanu radost" (Žitije Svetog Maksima Kapsokalive).

Isto o znacima blagodati za vreme uznošenja uma govori i Sv. Makarije Veliki, koji kaže ovako: "Za vreme uznošenja uma blagodati pripada: radost, mir, ljubav, istina, i ova istina primorava čoveka da traži istinu".

Takođe, božanski otac Pavle, koji se podvizavao u Latrijskoj planini, upitan od svog učenika o znacima blagodati za vreme uznošenja uma, veli: "Blaga svetlost Blagoga jeste uzročnik radosti i dobrote, i čini ga krotkim i čovekoljubivim".

Brat: Prepodobni oče, a kako se mogu spoznati znaci obmane i prelesti? I kakvu svetlost vidi ko ima viđenja od đavola?

Starešina: Brate Jovane, o znacima obmane i prelesti saslušajmo najpre Svetog Makarija Velikog, Egipćanina, koji to pokazuje, govoreći: " A obmana i greh jesu prelesni, nemaju ljubavi i radosti prema Bogu, jer kao što je maslačak sličan salati, ali je ova slatka a onaj gorak, isto je tako i blagodat slična Istini, i u njoj je ipostas Istine.

I kao što ukus razlikuje gorku travu od slatke salate, isto tako se po uznemirenju ili miru srca razlikuje pojava đavolske prelesti (od blagodati)".

Ova svedočenja Svetog i božanskog oca Makarija o znacima prelesti i blagodati neka ti ostanu u umu, brate Jovane, pošto ćeš iz uznemirenja ili mira srca moći da jasno i prejasno spoznaš ako te kadgod bude kušala kakva obmana od đavola ili kakva istinska poseta Boga.

Pošto si, brate, pitao i kakvu svetlost vidi čovek kada ima kakvo viđenje od đavola, slušaj najpre odgovor prepodobnoga oca Pavla Latrijskog, koji veli ovako: "Svetlost protivne sile u vidu je ognja koji se dimi i liči na čulnu vatru. Kada je vidi smirena i čista duša, nalazi da je bez ukusa i mrzi je".

Još i božanski otac Maksim Kapsokaliva ovako kazuje o svetlosti koja se pokazuje u đavolskim viđenjima: "Jedno su znaci obmane a drugo znaci blagodati. Kada zli duh obmane pristupa čoveku, smućuje mu um i iznuruje ga, čini mu srce grubim i pomračuje ga, prouzrokuje mu bojazan i nadmenost, slabi mu oči, smućuje mu mozak, uzbuđuje mu telo, pokazuje mu prividnu svetlost, ali ne sjajnu i čistu, nego crvenu, i čini da mu um bude zanesen i đavolski, i podstiče ga da izgovara nepristojne i hulne reči.

I ako se duh obmane pokaže čoveku više puta, čini da se gnevi i ispunjuje ga (čoveka) sasvim gnevom i gordošću, te ne zna šta je smirenje i istinski plač i suze, nego se uvek hvališe svojim delima, i bestidno i bezbožno je obuzet strastima i ukratko sasvim silazi s uma i stiže do potpune pogibelji" (Nav. delo).

Brat: Blagodarim Vam, prepodobni oče, što mi je i ovog puta mnogo razjašnjeno, i koristila su mi učenja Svetih Otaca, koja ste mi izložili na moja pitanja. Ali da bih bio još bolje utvrđen u vezi s onim što sam Vas pitao, molim Vas, ako znate još, da mi izložite i druga svedočenja iz Svetih Otaca u pogledu đavolskih obmana.

Starešina: Ako hoćeš još i druga svedočenja, brate Jovane, da bi ti se razjasnilo i da bi se uverio, onda slušaj i Svetog Dijadoha Fotičkog, koji pokazuje stanje uma u vreme dobrih i zlih viđenja, govoreći ovako: "Ne treba da se dvoumimo da um kada počinje da biva pod snažnim delanjem božanske Svetlosti, postaje potpuno prozorljiv, tako da izobilno vidi svoju sopstvenu svetlost. Ovo se događa kada sila duše zagospodari nad strastima, a sve što se pokazuje u čulnom obliku nastaje od rovarenja đavola!" A kao pečat onoga što je rečeno o obmani đavola, privešću reči Svetog i svehvalnog apostola Pavla, koji veli: I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela Svetlosti (2. Kor 11,14).

O obmanjujućim viđenjima i Evagrije monah veli ovako: "Pazi da te ne obmanu zli đavoli kakvim viđenjem. Budi obazriv okrenuvši se molitvi i prizivajući Gospoda. Jer ako je viđenje od Njega, neka te On ozari, a ako li nije, neka hitno odagna obmanjivača; i budi smeo, jer neće opstati psi, kada ti budeš plameno besedio s Bogom. Jer će pomoću Božijom namah biti prognani daleko, budući poraženi na nevidljiv i nepojaman način...

Pravo je da ti ne ostane nepoznato ni ovo lukavstvo, da se za neko vreme đavoli kao raspravljaju sami među sobom. I ako hoćeš da išteš pomoć protiv jednih, dolaze drugi pod vidom anđela i odgone prve, da bi ti bio obmanut od njih, čineći ti se da su anđeli". I opet veli: "Ne poželi da vidiš anđele ili Hrista na čulan način, da ne bi sasvim sišao s uma, uzevši vuka za jagnje i poklonivši se neprijateljima đavolima".

Brat: Iz ovog rečenog, prepodobni oče, pojašnjeno mi je veoma dobro o dobrim i zlim snovima i o viđenjima - obmanjuJUćim i onim što su od Boga. Zbog toga Vas molim da mi pojasnite i u vezi sa otkrivenjima od Boga: kojim se znacima mogu prepoznati?

Starešina: Ako hoćeš i to da znaš, brate Jovane, onda pamti. Glavni znaci po kojima se mogu poznati otkrovenja od Boga jesu tri na broju, i to:

1. Uzvišenost otkrivenih učenja;

2. Njihova božanska čistota;

3. Njihova moć da preobražavaju ljude na dobro.

Ovi znaci su unutarnji i oni se mogu pojmiti samo kada je otkrovenje dobro poznato i ispitano u duhu smirenja i pobožnosti.

Taj duh čini blaženim onoga koji se posvećuje takvom ispitivanju. Ali o božanskom otkrovenju možemo se uveriti i po spoljašnjim znacima, koji su čudesa i proroštva, kojima možemo dodati i moralnu čistotu osobe preko koje se daje otkrovenje.

Znaj još i ovo, brate Jovane, da ako je otkrovenje od Boga, ono se savršeno uklapa u reči božanskog Pisma i u učenja Crkve.

Drugim rečima, ono ne sadrži nijedno novo učenje, koje bi se ma i najmanje moglo suprotstaviti starima, to jest onima što su sadržani u pobožnim knjigama i u Predanju. Ta istina se temelji na samim rečima Spasitelja, koji kaže: I ako se carstvo samo po sebi razdeli, to carstvo ne može opstati (Mk 3, 24).

S druge strane imamo i svedočenja božanskog apostola Pavla, koji veli: Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, anatema da bude (Gal1,8).

Brat: Molim Vas, prepodobni oče, da mi kažete kako se pokazuju viđenja i otkrovenja koja su od Boga.

Starešina: Brate Jovane, Bog pokazuje viđenja i otkrovenja osobito ljudima Svetim i veoma uznapredovalim u smirenju, u razboritosti i u samopoznanju. A pokatkad Bog daje viđenja i običnim ljudima. Ali viđenjima Bog udostojava samo kada hoće da delotvori dela spasenja, kako za onoga koji ima viđenja, tako i za druge ljude.

Ponekada Bog otkriva Svoje tajne i nevernicima, ako su iskreni u svom življenju, da bi poslužili vernicima, jer se Bog ne služi samo ljudima, nego i životinjama, drvećem i drugim tvorevinama neoduhovljenim u božanskom domostroju, uključujući čitavo sazdanje, da dela na spasenju ljudi.

I ako čuješ, brate Jovane, da pokatkada Bog pokazuje viđenja i otkrovenja nevernicima, nemoj zamišljati da to čini bilo kad i bilo kome! Jer to se događa veoma retko i po Božanskom izboru i ikonomiji sa pojedinim ljudima, koji su iskreni u svom neznanju, i da bi ih priveo Sebi i popravio mnoge.

To međutim ne znači da mi treba da uzimamo u obzir snove i viđenja ma kome se dogodili. To nas uči Prepodobni Nikita Stitat, govoreći: "Nisu sva pokazivanja iz sna istinita i ne pokazuju se svima, no samo onima koji su se očistili umom i ozarili osećanja duše i pohitali naviše, prema prirodnom viđenju, koji više uopšte ne brinu o svetovnim stvarima i uopšte ne brinu o ovom sadašnjem životu, i koji se nalaze u dugotrajnom nejedenju i obuhvatnom uzdržanju, u znojevima i u trudovima po Bogu, u duše u koje se uselila Svetost, Bogopoznanje i dobra mudrost, koje imaju anđeoski život a sadašnji život (život po svetu) im je Bog sakrio, koji napreduju u osvećenom spokojstvu i popeli su se na presto proroka Božijih". Zbog toga je Bog govorio Mojsiju: Ako bude među vama proroka, pokazaću mu se kada spava i u viđenju ću mu govoriti.

Znači, kao što vidimo iz svedočenja ovog prepodobnog Oca, ne treba da uzimamo u obzir snove i viđenja svih, no samo onih koji su uznapredovali u nesticanju, u uzdržanju i u tihovanju i odbacili su sasvim brige ovoga veka, i koji su se sveobuhvatnim uzdržanjem očistili od strasti i udostojili se da prime od Boga dar proroštva, kao Mojsije i kao ostali proroci. A ako sam prethodno rekao da pokatkad Bog pokazuje viđenja i pojedinim običnim ljudima, isto sam tamo pokazao da se to događa veoma retko, a u Hristovoj Crkvi to ne može imati silu zakona, kao što nas uče Sveti i božanski Oci.

Brat: Molio bih Vas još da mi kažete, prepodobni oče, da li uvek onaj ko ima kakav san ili kakvo viđenje od Boga može da ga pojmi sam ili mu je potreban kogod drugi da bi mu otkrio njihovo tumačenje?

Starešina: Znaj i dobro shvati, brate Jovane, da skoro uvek onaj ko ima kakav san ili kakvo viđenje, nebesko ili obmanjujuće, ne može ga lako pojmiti, ako ne bude imao od Boga Dar razlučivanja i razlikovanja duhova, i osobito ako ne bude pitao onoga koji ima takav dar od Boga.

Ovo vidimo dosta jasno iz više svedočenja Svetog Pisma. Na primer, u Starom Zavetu čitamo da vavilonski car Navuhodonosor nije mogao da sam razume snove koje mu je Bog pokazao, dok nije pozvao Svetog proroka Danila, koji je, Duhom Svetim koji beše u njemu, rekao caru i san i njegovo tumačenje (Danilo 3, 29; 4,16).

Isto tako i Valtazaru, sinu Navuhodonosorovu, isti Sveti prorok Danilo tumači viđenje sa tri reči koje tajanstvena ruka beše ispisala na zidu njegove kuće u vreme gozbe, i koje je predskazivalo pad njegovog carstva (Danilo 5,16).

Čitamo, takođe, da Josif tumači u tamnici snove Faraonovog peharnika i hlebara. A nakon što ga Bog izvodi iz tamnice, isto on tumači Faraonove snove sa sedam debelih krava i sedam mršavih krava i sa sedam klasova žita praznih i punih, koji predskazivahu predstojeće sedmogodišnje izobilje i glad (Postanje 40,41).

Ali možda će neko reći da se to dogodilo samo sa nevernicima kao što su Navuhodonosor, Valtazar i Faraon, koji zbog svog neverovanja nisu mogli pojmiti tajnu svojih snova i viđenja. Međutim, nije tako. Jer nam božansko Pismo jasno pokazuje da ne samo ti nisu mogli razumeti snove i viđenja, nego čak ni Danilo prorok, pun dara Duha Svetoga. Ni njemu nisu bili dati svi ključevi da bi otvorio smislove i tumačenja tajinskih viđenja i otkrovenja koja je Bog pokazao, jer je i on imao potrebu za tumačem višim od sebe u znanju. Tako je bilo sa viđenjem četiri zveri koje izranjahu iz mora (Danilo 7,1), viđenjem jarca i ovna (Danilo 8,1), proroštvom sa sedamdeset sedmica i godina (Danilo 9,1) i drugima. Vidimo da mu je, pošto ih ne beše razumeo, Bog poslao arhanđela Gavrila da mu tumači i da mu objasni da razume što beše video i čuo.

Evo, radi uveravanja, samih prorokovih reči: I kada ja Danilo videh viđenje i potrudih se da ga pojmim, gle, stade pred mene neko u liku čoveka, i čuh čovečiji glas iznad reke Ulaja, koji kazivaše i vikaše: Gavrilo, protumači viđenje onom tamo (Danilo 8,15). I u tumačenju proroštva o sedamdeset sedmica i godina, opet čujemo Proroka gde kazuje: Dok još govorah u svojoj molitvi, gle, čovek Gavrilo, kojega videh u svom početnom viđenju da mi u brzom letu pristupa o večernjoj žrtvi; i došao je i progovorio, govoreći: "Danilo, upravo sada dođoh, da ti otvorim um" (Danilo 9,21).

Isto vidimo i u Apokalipsi, gde se sam Gospod Bog i Spasitelj naš Isus Hristos pokazuje u viđenju Svetom i božanskom apostolu i Jevanđelisti Jovanu i zatim mu šalje anđela koji mu obznanjuje tajne božanskih otkrovenja koja mu se behu pokazala (Jn 1,1).

Isto tako i božanski apostol Petar nije pojmio tajnu viđenja sa sasudom koji silažaše s neba, dok nije čuo s neba glas koji mu je razdrešio nedoumicu, i dok anđeo Gospodnji nije bio poslat kapetanu Korniliju da bi mu saopštio što je za njegovo spasenje!

Znači, brate Jovane, iz dovde pokazanoga, i iz drugih mesta Svetog i božanskoga Pisma možemo pojmiti da ko ima kakvo viđenje ili otkrovenje ne može uvek da ga sam pojmi. Zbog toga ne treba da mu žurno poveruje, smatrajući da ga može sam pojmiti, nego mu je potreban kogod iskusniji od njega. Jer bude li neko imao takvu nadmenost uma, uzdajući se u svoje rasuđivanje i mišljenje, taj će nesumnjivo biti porugan od đavola, kao što se i događalo da mnogi od tih budu obmanuti i porugani od đavola.

U takvim slučajevima veoma nam je potrebno da mnogo ispitujemo i da pitamo iskusne, da ne bismo kako pojmili pogrešno i sebe doveli u opasnost.

Božanski apostol i Jevanđelist Jovan savetuje nas u tom pogledu, kazujući: Ljubljeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga (1. Jn 4,1).

A ako onaj koji je imao viđenje ili san ne bude našao nikoga u stanju da mu razjasni, bolje je i bezopasno po njega da im ne obrati nikakvu pažnju i da uopšte ne poveruje u njih, nego li da prebrzo poveruje, da ih tumači po svojoj moći i tako sebe dovede u opasnost.

Brat: Zahvaljujem Vam, prepodobni oče, sa potpunim smirenjem i blagodarnošću za objašnjenja koja ste mi izložili. Pojmio sam da je svojstvo sna jedno, pokret uma za vreme viđenja - drugo, i za vreme otkrovenja - drugo.

Molim Vas, dakle, da mi kažete još i ovo: Kako bismo mogli jasno poznati tu razliku između snova, viđenja i otkrovenja? Jer bi veoma lako moglo biti da kogod u svom snu ima jednostavan san, a da on, zbog neiskusnosti, veruje da je imao viđenje. Ili opet: da je kogod imao kakvo jednostavno viđenje i da veruje da se udostojio velikoga otkrovenja od Boga. I tako da zablude i jedan i drugi, brkajući svoja poimanja o onom što su videli i snili!

Starešina: Nisi učinio loše, brate Jovane, što si namislio da išteš od mene i to da ti razlučim, jer zaista, mnogi zablude uzimajući jednostavne snove za viđenja i smatrajući viđenja božanskim otkrovenjima.

Ali ti na to pitanje neću odgovoriti ja grešni i neiskusni, nego Prepodobni Nikita Stitat, koji jasno razlučuje upravo to što si ti, brate, pitao, te kaže: "Od onoga što se utvara (priviđa) tokom spavanja jedno su snovi, drugo viđenja i treće otkrovenja. Snovi su ono što ne ostaje u utvari (predstavama, prim.izd) uma nepromenjeno i nepomućeno, nego se pretvara iz jednog u drugo. Od onoga što se tako utvara (priviđa) ne dolazi nikakva korist, i sama utvara (predstava) iščezava po buđenju iz sna. Zbog toga i treba da ih prenebregavamo. Viđenja su ono što ostaje nepromenjeno i ne pretvara se iz jednog u drugo, nego prebiva predstavljeno u umu i dugo nezaboravljeno. I predstavljanjem stvari (Suda i muka, prim.izd) pokazuju što će biti, svetlošću prouzrokuju korist duši, ustrašuju i potresaju onoga koji vidi i time usavršavaju onoga koji ih vidi.

A otkrovenja su ono što se tvori kod prepodobne i ozarene duše, koje daje tajno učenje o onome što je skriveno Božije, i donose nam preozarena kazivanja i preobražavaju nas potpuno u odnosu na svetovno i ljudsko".

Mislim, brate Jovane, da ti se iz svedočenja ovog Oca dovoljno pojasnilo koja je razlika izmeću snova, viđenja i otkrovenja. Kao što vidiš, snovi nisu drugo, do likovi misli i jednostavni pokreti uma, koji se zamišljaju različito i nepostojano tokom spavanja, utvare koje se brzo pretvaraju jedna u drugu, ne traju dugo i donose smućenja u umu, a ponekad i u osećanjima, nakon što se čovek probudi iz sna.

Viđenja su ono što se čoveku pokazuje tokom spavanja, ponekad između sna i budnog stanja, ili tokom ushićenja.

Ona se ne menjaju prebrzo, nego ostaju u pamćenju tokom više godina i često pokazuju čoveku predstave budućeg, koriste duši svojim pokazivanjem, dovodeći je u veliku zabrinutost zbog njenih grehova, dovodeći je u veliki strah Božiji i u poniznost, dovodeći je u smirenje i ljubav prema Bogu i prema bližnjem.

A otkrovenja su viđenja koja Bog pokazuje duši savršenoj u smirenju i u svakom dobrom delu, i uvek nastaju nad osećanjem i poimanjem čiste duše, jer ona u sebi nose čudne i velike tajne Božije.

I čovek, tokom otkrovenja, ne shvata da li se nalazi u telu ili van tela, kao što o tome svedoči veliki i božanski apostol Pavle (2. Kor 12, 4).

Brat: Zahvaljujem Vam, prepodobni oče, iz sveg srca i sa potpunim smirenjem što ste mi potpuno razjasnili, ali bih ipak imao još nešto da pitam.

Starešina: Pitaj, brate Jovane.

Brat: Prepodobni oče, koja od otkrovenja koja su tvorena i do danas se tvore, posle Gospoda Hrista i Svetih apostola, pripadaju božanskom otkriću i Otkrovenju sadržanom u Svetom Pismu i Svetom predanju? I da li i ova otkrovenja imaju istu moć i značaj u domostroju spasenja ljudskog roda?

Starešina: Znaj, brate Jovane, da sva otkrovenja koja su tvorena posle Gospoda Hrista i Svetih apostola ne pripadaju više božanskom otkriću i Otkrovenju sadržanom u Svetom Pismu i Svetom predanju. I ova više ne upotpunjuju domostroj spasenja, kao ona, nego samo pojašnjavaju posebna pitanja pojedinih osoba ili grupa osoba u okviru božanskog Otkrovenja (Napomena oca prof. dr Dimitrija Staniloajea, koji je proverio ovaj rad).

Brat: Zahvaljujem Vam još jednom, prepodobni oče, sa potpunim smirenjem i blagodarnošću, za trud koji ste uložili sa mnom, grešnikom, tokom toliko časova, da biste mi dali razjašnjenja na sve što sam Vas pitao. Blagoslovite i oprostite meni grešnom.

Starešina: Bog neka prosti i neka te blagoslovi, brate Jovane; idi u miru.

 

 

Razgovor peti

 

O SNOVIMA I VIĐENjIMA[2]

 

Šta kaže Sveto Pismo o snovima i o viđenjima Kako đavo obmanjuje ljude snovima i viđenjima • Da ne verujemo snovima i viđenjima • Kako se prepoznaju istinska viđenja i predskazanja, i kada đavoli najviše kušaju viđenjima • Kako se možemo spasti obmanjujućih viđenja.

Kao koji se hvata za sen i goni vetrove,

takav je i koji veruje snovima.

(Isus Sirahov 34, 2)

 

Starešina: Šta se dogodilo, brate Jovane, da tako kasno dolaziš meni?

Brat: Molim vas da mi oprostite, prepodobni oče, ništa se nije dogodilo, ali moja lenjost i nebriga učinile su da stalno odlažem dolazak k vama, prepodobni. Ponekad mi se činilo da ste prezauzeti poslovima, ponekad ja nisam imao vremena i zatim su mnome ovladale zaboravnost i nehat, i tako, ovog puta je prošlo više od tri meseca od kada nisam bio kod Vas prepodobni.

Sada, međutim, voljno i nevoljno, odlučio sam se da dođem, pošto opet imam mnoštvo nedoumica u vezi sa onim što smo govorili prošli put.

Starešina: E, i šta želiš sada da mi kažeš, brate Jovane?

Brat: Prepodobni oče, u prošlom razgovoru o snovima, viđenjima i otkrovenjima, naveli ste mi svedočenja i objašnjenja, pre svega, Svetih Otaca, ali ja bih hteo da znam šta kaže i božansko Pismo o snovima i viđenjima?

Starešina: Istina je, brate Jovane, da sam ti u našem prošlom razgovoru, na ono što si me pitao, naveo više svedočenja iz Svetih i božanskih Otaca, nego li iz Svetog Pisma. Možda je to tako odredila Blaga Promisao Božija, da bi onim što sada budemo govorili bilo jače utvrđeno i bolje pojmljeno ono iz prošlosti, a da se tvoj um, brate, uzdigne od onoga što je najmanje do onoga što je najveće, i uveri. Pošto ćeš sam pojmiti i uveriti se da učenja Svetih i božanskih Otaca izviru iz Svetog Pisma i ničim se ne protive Večnome iz božanskog Pisma.

Jer su se Sveti Oci napajali istom živom vodom Logosa Božijeg, i Isti Duh Sveti, koji je govorio kroz Proroka, ozario je i njih, po meri blagodati Božije.

U vezi sa snovima, viđenjima i otkrovenjima, kako Sveto Pismo Starog Zaveta, tako i Novog Zaveta, daje nam mnoštvo svedočenja iz kojih se vidi da su mnogi izabrani i sveti ljudi Božiji imali božanske snove, viđenja i otkrovenja. Tako, čitamo u Svetom i božanskom Pismu Starog Zaveta da se Bog pokazao Avraamu u vidu tri ličnosti - tri anđela - kod Mamvrijskog hrasta (Postanje 18,13), da je Jakov imao božansko viđenje na putu ka Mesopotamiji (Postanje 21,12), da je Josif imao san od Boga (Postanje 7,6), da je prorok Mojsije imao božansko viđenje (Izlazak 3,11).

Isto tako su imali viđenja od Boga Sveti proroci: Isaija (6,15), Jeremija (24,1), Jezekilj (10,1), Ilija Tesvićanin, koji disaše ognjem (3. Carevi 1,15), Amos (7,1). Više viđenja imao je prorok Danilo (7,11); viđenje je imao i Sveti prorok Zaharija (2,1).

O snovima i viđenjima od Boga govori Sveti i pravedni Jakov, govoreći; On, Bog, mi govori kroz san i kroz noćna viđenja, kada se san spušta na ljude i oni spavaju na svojim posteljama (33,4); na drugom mestu isto on kaže: Ti me zastrašuješ snovima i viđenjima me užasavaš (Zah. 7,14).

Na drugom mestu Sveto Pismo veli: Bude li među vama Prorok Gospodnji, u viđenju ću mu se objaviti i u snu ću mu govoriti (Brojevi 12, 6).

O viđenjima i o snovima govori Bog i kroz usta Svetog proroka Joila, govoreći: I biće zatim, i izliću od duha svoga na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i stari će vaši sanjati sne, i mladići će vaši imati viđenja (2,28).

U zakonu blagodati, imao je viđenja od Boga Sveti i u svemu hvaljeni apostol Petar (Dap 11,5), kao i Sv. apostol Pavle (Dap 9,3; 2. Kor 12,1).

Viđenja i velika otkrivenja od Boga imao je i svehvalni apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov (Otk 1,10); san od Boga imao je Sv. i pravedni Josif, zaručnik Prečiste Presvete Bogorodice i uvek Djeve Marije; viđenje od Boga imao je Sv. apostol i prvomučenik arhiđakon Stefan (Dap 7,55).

I na mnogim drugim mestima Svetog Pisma nalazimo nebrojana svedočenja o snovima, viđenjima i otkrovenjima proroka, patrijaraha, apostola i drugih Svetih i izabranih ljudi Njegovih, kroz koje je On blagoizvoleo da pokaže svoju slavu, volju i svoje zapovesti, na sveopštu korist ljudskog roda.

Brat: Prepodobni oče, a šta veli Sveto i božansko Pismo o obmanjujućim snovima i viđenjima?

Starešina: Učenje Svetog i božanskoga Pisma o obmanjujućim snovima i viđenjima, brate Jovane, uvek je u vezi sa lažnim prorocima; zbog toga se ne može ni govoriti o prvima (obmanjujućim snovima, prim.izd), a da se ne pomenu lažni i lukavi proroci koji su ih sazdali.

Ovi lažni proroci, ne budući Bogom poslati (Jeremija 14,14), nego budući sinovi đavolovi, ispunjeni svekolikim licemerstvom i zlom, i neprijatelji svekolike pravde (Dap 13, 8) i kao kakve rugobe pred Bogom, usudili su se lukavstvima i ludostima da govore u ime Gospodnje, o lažnim viđenjima koja behu lukave tvorevine i izmišljotine njihovog srca (Jezekilj 18), obmanjujući i vodeći u prelest narod Božiji. Bog je izlio Svoj gnev nad ovim lažljivcima i protiv njihovih lažnih viđenja, govoreći: Evo, veli Gospod, ja sam protiv lažnih proroka i njihovih lažnih snova, koje oni objavljuju i vode narod moj u zabludu i prelest (Jeremija 23, 31).

I u Jeremijinom plaču, čitamo o obmanjujućim viđenjima lažnih proroka ovako: Tvoji proroci imali su za tebe lažna viđenja i nisu razotkrili tvoje bezakonje da bi promenio put svoj, i pokazali su Ti obmanjujuća viđenja, koja donose propast (Plač Jeremijin 2,14).

Kroz Svetog proroka Jezekilja Bog preti lažnim prorocima, koji su zaluđivali narod svojim lažima i obmanjujućim viđenjima, govoreći: Teško ludim prorocima koji idu za svojim duhom a ništa ne vide; i zatim, pokazujući lukavi narod, kaže: Proroci su Tvoji, Izrailju, kao lisice po pustinjama (Jezekilj 13, 3-4).

Isti prorok Božiji, na drugom mestu, pokazuje ispraznost lažnih viđenja, govoreći: Ovako veli Gospod Bog: zato što govorite taštinu, i viđenja su vaša lažna, zato evo mene na vas, veli Gospod Bog. Ruka će moja biti protiv proroka koji vide taštinu i govore laž (Jezekilj 13, 8).

I mudri Isus, sin Sirahov, govori o ispraznosti lažnih snova, kazujući ovako: Tašte su i lažne nade nerazumnom čoveku, i snovi daju nerazumnima krila; zatim dodaje: Kao koji se hvata za sen i goni vetrove, takav je i koji veruje snovima; i opet: Mnoge su snovi obmanuli, i pali su svi koji su se u njih uzdali (Isus Sirahov 34,1-7).

Eto, brate Jovane, od mnogih svedočenja koja se nalaze u Svetom i božanskom Pismu u vezi sa obmanjujućim snovima i viđenjima ja sam ti, zbog kratkoće, priveo ovo malo, kojima sam ti pokazao koliko mnogo mrzi Bog lažne proroke, kao i njihove obmanjujuće snove i viđenja.

Dakle, temeljno pazi, brate Jovane, i čuvaj se sa svim staranjem, da ne budeš, zbog neznanja, opčaran takvim lažnim prorocima, verujući njihovim lukavim proroštvima i njihovim obmanjujućim i lažnim viđenjima. Jer su se danas, više no ikad, pojavile svakovrsne jeresi i lažni proroci, koji se trude da zavedu u prelest blagoverne i da ih otrgnu od poslušanja kanonskoj jerarhiji Pravoslavne Crkve Hristove.

Brat: Priznajem vam, prepodobni oče, sa svom iskrenošću, da mi je i ovoga puta veoma mnogo koristilo, i uverio sam se, čuvši ova svedočenja Svetog i božanskog Pisma u vezi sa lažnim prorocima i njihovim ispraznim i obmanjujućim snovima i viđenjima. Jer su meni, grešnom i nedostojnom, bili veoma potrebni, ovi saveti i razjašnjenja. Pošto sam i ja čuo, kao što ste Vi rekli, prepodobni oče, da je svet pun lažnih proroka, koji propovedaju laž umesto istine, i videlaca koji, budući obmanuti od đavola, kažu da imaju viđenja i snove od Boga, i tako mnoge neiskusne vode u prelest i odmetništvo od rukovođenja Crkve i u propast, kao one koji se cepaju od dogmatskih zakona i kanonskih i liturgijskih poredaka, i dakle, cepaju se od Hrista, Koji je Glava Crkve.

Ali imao bih, prepodobni oče, još nešto da pitam.

Starešina: Šta brate Jovane?

Brat: Hteo bih, prepodobni oče, da mi kažete mogu li se đavoli iz viđenja i iz snova pokazati u liku Gospoda našeg ili u liku anđela ili svetitelja?

Starešina: Brate Jovane, ako budeš s pažnjom slušao što ti budem kazivao, jasno ćeš pojmiti ono što me pitaš.

U Otačniku čitamo da je: "Neki starac, prebivajući u keliji i podvizavajući se za svoje spasenje, viđao đavole na javi i koreo ih. A đavo, videći da ga je ovaj starac mnogo puta prekoreo, pokazao mu se, govoreći: "Ja sam Hristos", a starac, videći ga, skrenuo je pogled. Reče mu đavo: "Zašto žmuriš? Gledaj i vidi me, jer ja sam Hristos". Odgovorio mu je starac: "Ja ne mogu videti Hrista u ovome svetu". To čuvši đavo, postao je nevidljiv". (Otačnik, gl. 8)

Isto u Otačniku piše da su đavoli rekli nekom starcu: "Hoćeš li da vidiš Hrista?", na šta je starac odgovorio: " Anatema na vas i na one o kojima govorite, jer ja verujem svome Hristu, koji je rekao: Ako vam ko reče: Evo, ovde je Hristos ili onde, ne verujte (up. sa Mt 24,23), i đavoli su postali nevidljivi". (Otačnik, gl. 8)

U Prologu stoji pisano da je neki Prepodobni, po imenu Jakov, napustivši svet i svoj imetak, otišao u pustinju, gde je provodio život u bdenjima, postovima i molitvama. Ali pošto se gordio svojim strogim življenjem, obmanuo ga je đavo na ovaj način:

Jednoga dana došao je k njemu neki đavo u liku anđela i savetovao mu da se stara o svojoj keliji, da pali sveće i da kadi, kako bi primio Hrista, koji će mu doći noću, da mnogim darovima nagradi njegov trud. Monah je poverovao đavolu i učinio je tako. Oko ponoći, došao je antihrist sa slavom i mnogim sjajem. Jakov, otvorivši vrata kelije, poklonio mu se, ali đavo, udarivši ga po čelu, postao je nevidljiv. Sutradan Jakov je pohitao k nekom starcu da mu saopšti događaj, ali pre no što mu je išta rekao, starac mu je kazao: "Beži odavde, jer ti se satana narugao". A pošto je Jakov dugo oplakivao svoj greh, otac ga je poslao u neki manastir sa opštežićem, gde se trudio u kuhinji i u drugim poslušanjima, ispunjavajući svoje pravilo sa mnogo vere, a na kraju mu je sviše bio podaren dar čudotvorstva, i spasao se u Gospodu (Prolog, 13. april).

I Ava Arsenije Veliki je čuo đavola kako govori: "Ja sam Hristos", ali Svetitelj mu je odgovorio: "Ja ne želim da vidim Hrista na ovome svetu". Takođe i Velikom Pahomiju se pokazao đavo u Hristovom liku, govoreći mu: " Pahomije, ja sam Hristos i došao sam kod tebe, moj prijatelju", a Pahomije mu je odgovorio: "Hristos je mir, a ti si me sasvim ispunio smutnjom". Zatim, pošto se Svetitelj prekrstio, đavo je postao nevidljiv.

Isto u Otačniku čitamo da je neki brat, po imenu Avramije, živeo u pustinji i bio vrlo drzak, neposlušan i nepokoran, idući samo za svojom pomišlju i mišljenjem. Ovaj je mnogo želeo sveto sveštenstvo, a obmanjivač mu je noću u snu pokazivao mnoga viđenja i utvare, za koje je brat, razmatrajući ih podrobno, verovao da su istinska. I pošto mu se mnogo od onoga što je video u snu ostvarivaše na javi, uzdao se veoma u svoje snove. Jednom je k njemu došao đavo u liku Hrista, sa anđelima, i rekao mu: "Video sam tvoju mnogu i veliku želju, koju odavno imaš, za svetim sveštenstvom. Dobru i izabranu stvar želiš, jer se u ova vremena sveštenstvo stiče s velikom mukom, i samo bogati i slavnoga roda mogu steći sveštenstvo. Jer su sada svi arhijereji postali lukavi, gordi, ponositi častoljupci. Dakle, zbog toga sam ja lično došao k tebi, videći tvoju mnogu i veliku želju, da te rukopoložim da bih te učinio sveštenikom". I nakon što je to rekao, otpočeli su "anđeli" pevati veselu pesmu: Aksios, to jest Dostojin... I tako su ga "rukopoložili" iučiniliga "sveštenikom". I nakon što ga je rukopoložio, ostavio ga je i uzneo se sa "anđelima" na nebo.

Nakon što se ovo završilo, probudio se brat iz svoga sna i čudio se i radovao veoma tom čudesnom snu. I blagodario je Hristu što ga je rukopoložio za sveštenika i počeo je čitati svoje pravilo sa svešteničkim uvodom. Zatim je otišao u hram u koji su se sabirali Oci, da bi odslužio Liturgiju, budući da je bila nedelja. I behu se tamo sakupili oci iz pustinje u toj crkvi. I došao je i on, i stupivši u crkvu, otišao je pravo k oltaru i sa velikom smelošću je uzeo svete odežde, da bi se obukao, ne pitajući nikoga. A sveštenici Crkve, koji behu tamo u oltaru, videći ga da uzima svete odežde svešteničke, pitali su ga rekavši mu: "Šta hoćeš da činiš? Zbog čega uzimaš odežde?". A on je odgovorio: " Ja hoću da se obučem da služim danas Liturgiju". Rekli su mu: " Ali kako to želiš da učiniš a nisi sveštenik, i kako se usuđuješ da uđeš u oltar, gde samo sveštenici ulaze? I kako se usuđuješ da uzimaš svešteničke odežde, kada tebi ne pristoji ni da ih takneš? Zar si poludeo?". On im je odgovorio, rekavši: "Ne, ja nisam poludeo, nego sam sveštenik kao i vi". A oni, znajući da nije sveštenik, isterali su ga iz svetog oltara. A on se otpočeo jako prepirati i vikati na sav glas, govoreći: "Zašto da me izbace iz svetog oltara, kad sam ja sveštenik, i rukopoložio me je Sam Gospod Hristos zajedno sa Svetim anđelima". A oci videći i čuvši to od njega, poznali su da je prelešćen i obmanut od neprijatelja, đavola. I spoznali su oci da mu se zbog njegove drskosti i nepotčinjenosti i nepokornosti to dogodilo. I naredili su oci, te su mu stavili velike okove na noge i poslali su ga u neki manastir van pustinje, da bude tamo čuvan, i da ga smiruju teškim poslušanjima bez odmora, dok se ne bude smirio i ne bude spoznao svoje nemoći i svoju obmanu.

I tako je činio dok nije došao do spoznanja i spoznao obmanu, i smirio se i pokajao se (Otačnik, str. 321)."

Onim što je do sada rečeno, brate Jovane, pokazao sam ti da se đavo pretvara u Hristov lik; pokazaću ti sada da se on pretvara i u lik Bogomajke.

Jedan italijanski pisac, Domeniko Marđiato, koji je živeo bliže našem vremenu i bio mason najviših stepena, priča o mnogim pokazivanjima i predstavama đavola. Na nekoj seansi gde su učestvovali mnogi učeni i čuveni ljudi, dolazio je satana u liku Bogomajke i saopštavao im čudne stvari. Neki sveštenik, čuvši za to, otišao je i sam na tu seansu, da bi video utvaru. Međutim, uzeo je Sveto Pričešće sa Svetog Prestola i, ne kazujući nikom o tome, sakrio ga ispod odeće. Duh (đavo) došao je kao obično pod likom Svete Djeve sa detetom u naručju.

Tada, je sveštenik ustao i, izvadivši Sveto Pričešće iz nedara, rekao utvari: "Duše, da si uistinu lik Majke Gospoda našeg Isusa Hrista, trebalo bi da padnemo k tvojim nogama i da se poklonimo tebi i tvom Svetom detetu; ali pošto mi hrišćani ne verujemo to - da Duh Svete Djeve dolazi na priziv nekih grešnih ljudi i da se provodi s njima - u ime ovog Svetog Pričešća, koje je samo Telo i Krv Sina njenog, zaklinjem te da nestaneš ispred nas i da više ne zabluđuješ svet svojim obmanama". Na ove reči zao duh je odmah nestao, ostavivši u sobi plamen koji se brzo ugasio, pretvorivši se u maglu i zadah smole.

Ovaj i drugi događaji učinili su da se autor ostavi spiritizma i masonstva i da se vrati Hristovoj veri, obznanivši sve satanske prelesti masonstva i spiritista.

Iz dosadašnjeg, brate Jovane, mislim da si se uverio da se đavoli pretvaraju u lik Hrista i Bogomajke, da bi obmanuli ljude; a da se satana pretvara u anđela svetlosti, to nam je rekao Sv. i božanski apostol Pavle: I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela Svetlosti (2. Kor 11,14).

A da bi još bolje pojmio ovu istinu, brate Jovane, kazaću ti jednu priču iz Otačnika: "Neki brat veli da mu se dogodilo jedne noći da mu se pokazao đavo, u liku svetlog anđela i rekao mu:" Ja sam Gavrilo i poslan sam tebi da ti donesem blagu vest". A brat mu je odgovorio: "Vidi, možda si poslat drugom, jer ja sam čovek grešan i nisam dostojan da vidim anđela svetlosti". Čim je to rekao, nestao je namah lukavi i postao je nevidljiv (Otačnik, str. 318).

Jednom monahu po imenu Valent pokazao se đavo u liku anđela i videvši da ga monah prima sa radošću, jedne noći đavo je uzeo lik Hristov, i došavši s mnoštvom sjajnih demona,rekao mu je: "Valente,eto, došao je Hristos k tebi", a podli Valent mu se poklonio. Otišavši zatim u crkvu, i kad je došlo vreme da se oci pričeste Prečistim Hristovim Tajnama, oni su ga upitali da li želi da se pričesti, na što je Valent odgovorio: "Ne želim da se pričestim, jer sam ja video Hrista." Čuvši to, oci su ga svezali kao ludaka i sumanutoga.

Čitamo takođe u Žitiju Svetog Simeona Stolpnika da se đavo, uzevši lik svetlog anđela, pokazao Simeonu u kolima sa ognjenim konjima, rekavši mu: "Pazi, Simeone i slušaj šta ću ti reći: Vodio si do sada život ugodan Bogu, koji poznaje sva uzdržanja tvoja. Zbog toga evo šta ću ti reći. On te je izabrao, preblaženi, da tvoriš čudesa: da isceljuješ bolesnike, da prosvetljuješ nevernike, da tešiš ožalošćene, jer si sjajan dobrim delima i rečju". Sv. Simeon je odgovorio: "Neka bude volja Božija". Satana je pridodao: "Dakle, uzimajući sve u obzir, došao je za tebe, o, neporočni, dan poslednje nagrade, jer Bog neba i zemlje, Onaj koji je postavio dane i godine pod Svoju vlast i svima deli Svoja dobra, poslao me je tebi, kao što vidiš, da te uznesem na nebo kao nekada Iliju, budući da si te časti". Sv. Simeon je opet rekao: "Neka bude volja Gospodnja". "Dođi dakle - rekao mu je opet satana - i ne oklevajući baci se odozgo u ovu kočiju, da bi se u slavi poklonio Onome Koji te je sazdao po Svome liku i podobiju; da bi te izbliza videli heruvimi i serafimi, proroci, apostoli i svi Sveti mučenici s neba". A Sv. Simeon, ne spoznavši obmanu neprijatelja, rekao je ponizno: Tospode, neka bude volja Tvoja sa mnom, grešnikom", i podigavši nogu da bi zakoračao u kočiju, rukom se osenio znakom Svetog Krsta. I namah je đavo zgasnuo nestao sa kolima i sa ognjenim konjima, rasprštavši se kao prah na vetru.

Videvši Sv. Simeon đavolsku obmanu, užasnuo se i plakao, smatrajući da je Božija blagodat otišla od njega. A nogu kojom je hteo da zakorači u kočiju kaznio je, stojeći celu godinu dana samo na njoj. Đavo, videvši takvu strogost, ranio mu je članak užasnom ranom, i meso mu je trulelo, ucrvljalo se, kako piše njegov učenik Antonije.

I upravo u to vreme došao je k njemu Sv. Vasilisk, poglavar Saracena, koji je, besedeći mnogo sa Simeonom, poverovao u Hrista. Kako je sedeo tamo dole kraj stuba, jedan crv je pao na zemlju i on je, uzevši ga u ruku, otišao. Dakle poslavši Simeon za njim, upitao ga je: "Zašto si uzeo crva palog iz mog trulog tela?". A Vasilisk, otvorivši šaku, našao je u njoj skupoceni biser! (Žitije Svetog Simeona, 1. septembar).

Iz onoga što sledi, brate Jovane, videćeš da se đavo pretvara i u lik Svetitelja. Čitamo u Žitiju Svetog Grigorija Dekapolita da đavoli, u vreme kada je Prepodobni tvorio svoje pravilo i molitvu, navaljivahu na njega i ujedahu ga za noge, a kada je tvorio metanije, obvijahu se kao zmije o njegove ruke i vešahu se o njega, kako se ne bi podigao, i ubadahu ga svojim jezikom kao kakvim otrovnim iglama, prouzrokujući mu velike bolove! To su činili lukavi đavoli: videvši da ga iskušenjima sleva ne mogu poraziti, tada su pokušavali onima s desna, da ga tako obmanu!

U noći 9. marta, to jest na pomen 40 Mučenika Hristovih, đavoli su otišli k njemu u pećinu, imajući na svojim glavama vence koji sjaje kao sunce, i rekli su mu: "Mi smo 40 Mučenika Hristovih i došli smo da ti damo moć nad đavolima", ali on, poznavši ih darom Božijim koji obitavaše u njemu, ukorio ih je, i postali su nevidljivi (Žitije Svetitelja, 20. novembar).

I božanski otac Jovan Lestvičnik, pokazujući da se đavoli pretvaraju u lik svetlih anđela i u lik slave svetitelja, veli: "Đavoli se često pretvaraju u anđele svetlosti i u lik mučenika i pokazuju nam se u snu kao da su došli k nama, a kada se probudimo, ispunjavamo se radošću i vaznošenjem. Ovo neka ti bude znak da si obmanut. Jer pravi anđeli nam pokazuju strašne muke, sud i razlučenje od tela, a nakon što se probuDimo, ispunjavamo se strahom i ožalošćenošću (zbog posmrtne sudbine nepokajane duše, nap.izd)!

Ako se budemo pokorili đavolima u snu, onda će nam se oni rugati i na javi" (Lestvica).

Eto, brate Jovane, priveo sam ti malo svedočenja, od mnogih koja se nalaze u Otačniku, Žitijama Svetih, i u učenjima Svetih Otaca, iz kojih se jasno vidi da se đavoli pretvaraju u lik Hrista, Bogomajke, anđela i svetitelja, da bi obmanuli ljude.

Zbog toga nije dobro verovati nijednom snu ili viđenju, pre nego što ih otkriješ ocima iskusnim u životu i dobro putevođenim u učenju Svetih i božanskih Otaca.

Brat: Blagi Bog neka vam nagradi trud, prepodobni oče, jer ste imali blagovoljenje da se trudite da mi naširoko izložite i o ovim lukavstvima đavola. Molim vas da mi oprostite, ako vam budem postavio još jedno pitanje, u vezi s onim što smo do sada govorili.

Starešina: Reci, brate Jovane!

Brat: Prepodobni oče, da li đavoli, snovima i viđenjima, mogu učiti čoveka da čini dobra dela i pokazivati mu i istinite stvari, ili mu pokazuju samo lažne stvari i uče ga da čini samo zla?

Starešina: Brate Jovane, kada lukavi đavoli žele da obmanu koga u snu ili u viđenju, dok spava ili kad je budan, imaju običaj da ga ne podstiču od početka da čini zla, da ne bi pojmio čovek njihovu obmanu, nego mu najpre pokazuju istinite stvari i uče ga da tvori dobra dela. A kada vide da se čovek savršeno pouzda u snove i viđenja, tada ga s lakoćom vode u prelest i propast!

I pošto sada više nemam dovoljno vremena da ti našire kažem o ovome, budi zadovoljan povešću koja sledi:

U Otačniku piše da je neki brat boravio sa mnogo spokojnog tihovanja u svojoj keliji. A neprijatelj đavo, želeći da ga obmane i prevari, jedne noći, kada je brat legao u svojoj keliji, preobrazio se u lik svetlog anđela, i otišavši njemu, probudio ga je govoreći: "Ustani, rabe Božiji, na svoju molitvu i pravilo"; a brat, probudivši se iz sna, video ga je kako svetlo sjaji, ali namah je postao nevidljiv!

I, ustavši, brat se prihvatio molitve i svog uobičajenog pravila, smatrajući da je anđeo Gospodnji taj koji ga je probudio. A kada je nastupila sledeća noć, pošto je brat legao, došao je lukavi i probudio ga i rekao: "Ustani rabe Božiji, na svoju molitvu i pravilo"; i čineći mu tako mnogo puta u mnogim noćima, odmah kako bi zaspao dolazio je i budio ga.

A jednom je brat otišao nekom starcu koji ne beše suviše daleko od njega i rekao mu: "Oče, meni sada od nekog vremena, svake noći, ako legnem i zaspim, dolazi anđeo i budi me na molitvu". I upitao ga je starac: " Ali na koji način dolazi on tebi i budi te?"

Odgovorio je brat: "Nakon što legnem i zaspim, odmah dolazi meni, i približivši mi se, budi me, govoreći: "Probudi se, rabe Božiji, na svoju molitvu i pravilo", a ja, probudivši se i otvorivši oči, vidim ga kako svetlo sjaji, i namah beži i postaje nevidljiv! I tako mi čini u svim noćima, i nimalo me ne ostavlja da spavam".

Reče mu starac: "Sine, to nije anđeo Gospodnji koji ti želi dobro i tvoje spasenje, nego lukavi đavo, koji želi tvoju pogibelj i želi da te obmane dok te ne pogubi, kao što je pogubio i druge. Dakle ti, sine, ne slušaj njega, nego kada bude došao da te probudi, reci mu ovako: "Kada mi bude došlo vreme za ustajanje i bude mi volja da ustanem, ustaću i bez tebe, a tebe ne slušam, niti ću te slušati!"

Primivši brat ovu pouku od starca, otišao je u svoju keliju. A kada je nastupila noć, legao je brat da spava. Lukavi, odmah kako je brat zaspao, već je došao kod njega i probudio ga, kazujući mu: "Ustani, rabe Božiji, na svoju molitvu i pravilo"; a brat mu je odgovorio kako ga beše naučio starac:" Kada mi bude došlo vreme za ustajanje, ustaću i bez tvoga buđenja, a tebe ne slušam, niti ću te slušati". Čuvši to lukavi, uzdahnuo je rekavši: "Monahu ludi i bezumni i prokleti, išao si k zlom i lažljivom starcu, i obmanuo te je, jer k tome starcu je išao juče neki brat koji ga je veoma molio da mu učini dobro i da mu pozajmi zlatnik, budući da mu je bio od velike potrebe, i nije hteo da mu pozajmi, nego je slagao da nema, a ipak je imao jedan zlatnik. Dakle, iz toga znaj i spoznaj da je to zao i lažljiv starac, i obmanuo je i tebe, zato što si glup i bezuman."

Ovo rekavši lukavi, postao je nevidljiv, a brat, nakon što se razdanilo, otišao je onom starcu i kazao mu šta mu je rekao lukavi đavo...

Dakle, upitao je starca: " Da li je to tako, Oče?". Odgovorio mu je starac: "Vaistinu tako je, sine, jer došao je meni neki brat i tražio da mu dam u zajam jedan zlatnik, i ja imam zlatnik, ali sam rekao da nemam, znajući da mu ono zbog čega je tražio zlatnik nije na korist, nego više na povredu njegove duše. Zbog toga sam smatrao za bolje laž, pa da izbavim svog sabrata od povrede duše, i zato nisam dao zlatnik, nego sam rekao da nemam.

Nego ti, sine, čuvaj se i poznaj lukavog neprijatelja, koji hodi da te obmane."

I brat, budući mnogo poučen i okrepljen od starca, otišao je u svoju keliju (Otačnik, str. 319).

Iz ove povesti i iz mnogih drugih koje se mogu pročitati u Otačniku i u Žitijima Svetih možeš dosta jasno pojmiti, brate Jovane, da đavo, kada se kome pokazuje u snovima ili viđenjima, pored drugih svojih lukavstava, uči najpre čoveka da tvori dobra dela i da kazuje istinite stvari, kao što si čuo iz gornje povesti. Ali ovo ne čini na korist spasenja čoveka ili na slavu Božiju, nego pod vidom istine ili dobrog dela skriva lukavstvo, zamku i obmanu. I ako čovek ne bude pažljiv, lovi ga onima zdesna i vodi ga u pogibiju.

Brat: Prepodobni oče, da li su Sveti i božanski Oci lako verovali u snove i viđenja koja su im se pokazivala?

Starešina: Ovo, brate Jovane, ne bi više trebalo da pitaš posle toliko svedočenja koliko si do sada čuo. Zar nisi čuo da su Svetitelji Otačnika zažmurivali, da ne bi videli đavolska viđenja? Nisi li čuo kako je odlučno odbio Ava Arsenije onaj glas koji ga je pitao da li želi da vidi Hrista? Nisi li video Velikog Pahomija kako je izagnao đavola koji mu se pokazao u Hristovom liku? Nisi li video Svetog Grigorija Dekapolita, koji je darom Božijim izagnao 40 đavola koji su mu se pokazali u liku 40 Mučenika?

Ako si, brate Jovane, sve ovo čuo, kako to da nisi shvatio da Svetitelji Božiji nisu lako verovali u snove i viđenja? Jer da su olako verovali u đavolske utvare, propali bi žalosno.

Znači, brate Jovane, dobro upamti što ti kazujem: Sveti i božanski Oci ne samo da nisu olako verovali u svaki san ili viđenje, koje su smatrali da su od đavola, nego su oni, preblaženi, čak i viđenja koja su smatrali da su dobra i od Boga, odbacivali i nisu im verovali.

Brat: Prepodobni oče, a da li se Bog ljuti na one koji ne poveruju u dobre snove i viđenja, koje On šalje?

Starešina: Brate Jovane, radi veće koristi i napretka u onome što je duhovno, i da bismo bili bez opasnosti u onome što je za spasenje, bolje je da čovek ne veruje nijednom snu ili viđenju.

I ako će ovo činiti od straha da ga đavoli ne obmanu, neka ništa ne brine, jer Bog se neće na njega naljutiti i neće ga zbog toga kazniti. Blagi Bog, Koji poznaje srca svih ljudi, ako vidi koga kako se čuva da ne vidi kakvo sumnjivo čudo ili kakvo viđenje, od straha da ne bude obmanut i da ne bi učinio štogod što bi ga udaljilo od prave vere, umeće da ga prosvetli i da mu očisti poimanje, kako bi čovek spoznao istinu. Ni u kakvom slučaju neće ga ostaviti da sumnja do kraja u ono što mu je pokazao.

To pokazuje i Prepodobni otac Nikodim Svetogorac, koji veli: "Čak ako sa mnogo nepokazanih razloga budeš spoznao da viđenja koja su ti se pokazala jesu istinita i dolaze od Boga, ipak, beži uvek od njih koliko možeš, odgoni ih daleko od sebe. Ne boj se da Bog ne voli ovo odvraćanje. Jer ako ova viđenja budu bila od Boga, tada će On znati da ti ih preda, i neće Mu biti žao ako ih ti ne primaš. Koji daje blagodat smirenima ne uzima je od njih, za sve što oni čine iz smirenja."

I Sv. Grigorije Sinait, veliki isihasta i veliki hrišćanski životnik sa istoka, kaže ovako: "Nemoj nikako primati kao otkrovenje i oličenje ono što dolazi od osećaja ili razuma, bilo spolja, bilo iznutra, bilo sam lik Hristov, ili kojeg anđela, ili oblik kojeg svetitelja, ili svetlost da ti se utvara (predstavlja) u umu i da uzima nečiji lik, jer sam um, po svojoj sopstvenoj prirodi, ima moć mašte, i lako može da predstavi sebi likove koje želi. Koji ne vode računa o tome, ozleđuju sebe. Zbog toga pazi i nemoj veoma brzo poverovati u nešto, čak ako bi to bilo dobro, pre no što posetiš one koji su oprobani, i pre mnogo ispitivanja, kako se ne bi oštetio; nego budi sa mnogo pažnje, čuvajući svoj um uvek bistrim i bez ikakvog lika ili oblika. Jer ono što je Bog slao radi kušanja često je mnoge ozledilo, pošto Gospod želi da ispita kamo naginje naša sloboda.

Ko je video štogod svojim umom ili čulima, čak ako bi i bilo božanskog porekla, bude li primio bez ispitivanja oprobanih, lako se obmanjuje, ili će se obmanuti, kao lakoveran! Jer Bog se ne gnevi na one koji podrobno paze na sebe od straha da ne zablude, čak ako i ne prime, bez pitanja i bez mnogo ispitivanja, ono što dolazi od Njega, nego ih pre hvali kao mudre.

Takođe, ne treba da pitaš bilo koga, nego samo onoga kome je povereno i duhovno rukovođenje drugima i koji životom sjaji. Jer su mnogi neoprobani ozledili mnoge neoprobane i neumešne, čiju će osudu imati posle smrti. Jer ne mogu svi putevoditi druge; svaki je dobio lično spoznanje i prirodno ili praktično poimanje, ali ne stiču svi poimanje Duha Svetoga".

Zbog toga je rekao i mudri Sirah: Neka ih bude mnogo koji s tobom u miru žive, a savetnik neka Ti bude od hiljade jedan (6,6).

I božanski oci Kalist i Ignjatije uče u tom pogledu ovako: "Smirivši se i hoteći da budeš sam zajedno sa Bogom, nemoj primiti nikada bilo šta budeš video čulno ili misleno (duhovno), ili materijalno, unutar sebe ili spolja, čak i lik Hristov, ili lik anđela ili svetitelja, ili uobražavanje svetlosti koje ti se utvara (predstavlja, umišlja) u umu, nego ostani verujući, ili još teže pristaj na to, makar bilo i dobro, pre no pitaš iskusne, zato što je to veoma korisno i veoma ljubljeno od Boga i predobro primljeno. Uvek čuvaj um nepovređen".

A u zaključku smatram za pogodno da izložim i svedočenje Svetog Dijadoha Fotičkog, koji uči ovako: "Čak ako bi nam se kadgod Božijom dobrotom i poslalo kakvo viđenje, ako ga ne budemo primili, neće se naljutiti na nas Preželjeni Gospod Isus Hristos. Jer On zna da to činimo kako nas ne bi obmanulo lukavstvo đavola". Zatim dodaje: "Uzmimo sledeći primer radi celovitosti: Gospodar je noću, posle dugog odsustvovanja, došao na kapiju svog dvora i pozvao slugu, ali on, ne prepoznavši ga sa sigurnošću, ne otvara mu vrata, jer se boji da kako ne bude obmanut sličnošću glasa, postane rastočitelj dobara koja su mu bila poverena.

Domaćin i gospodar toga sluge ne samo da se ne ljuti na slugu kada se razdani, nego će ga udostojiti mnoge hvale, zato što je smatrao da je glas njegovog gospodara obmana i nije hteo da upropasti njegova dobra." (Dobrotoljublje, tom I, str. 348).

Iz svedočenja koja si, brate Jovane, čuo iz Svetih i božanskih Otaca, mislim da si se sada u potpunosti uverio da se Bog ne ljuti na onoga koji, zbog staranja da ne bude obmanut đavolima, ne poveruje olako u svaki san ili viđenje.

Brat: Imam još jednu nedoumicu, prepodobni oče, i to: hteo bih da znam da li zli ljudi mogu videti anđele, svetitelje ili đavole, ili samo sveti ljudi imaju takav dar?

Starešina: Znaj, brate Jovane, da je jedno vid zlih i nečistih ljudi, a drugo moć viđenja uma čistih, duhovnih ljudi.

Istina je da i zli i nečisti ljudi mogu videti anđele, svetitelje i đavole, ali to mogu činiti samo telesnim očima. U to nas uverava i Sv. i božanski Otac Isaak Sirijski, kazujući: "I nečistima se pokazuju anđeli i đavoli, ali oni ih vide samo telesnim očima". A čisti i duhovni ljudi gledaju mislenim okom, koje je um, kao što nas uči isti Sv. Otac Isaak Sirijski. " Ali očišćena duša nije takva, nego duhovno vidi prirodnim okom koje je misleno" (Slovo 67).

Znaj ovo, brate Jovane, da đavoli, budući pomračeni i otpali od blagodati Božije, jedni druge mogu videti, ali ne mogu videti čete koje su iznad njih, jer je to duhovno gledanje, a đavolima je strano ovakvo gledanje. A duše ljudi, sve dok su uprljane gresima i pomračenjem, ne mogu duhovno videti ni šta je iznad njih, niti šta je ispod njih, ni jedne druge, niti sebe. A ako se budu očistile i obratile pređašnjem stanju, tada jasno vide pa čak i ako su u telu: ono što je ispod, to su đavoli, što je iznad, to su anđeli, i još jedna drugu može videti. Ne priviđanjem, nego čudesnim duhovnim gledanjem (Slovo 67).

A o činjenici da se duše vide međusobno isti Sv. Isaak Sirijski veli: "Nemoj se tome čuditi da se duše međusobno vide, čak i ako su u telu, jer ću ti to pokazati svetlim dokazom, svedočenjem Svetog Atanasija Velikog, koji u Žitiju Svetog Antonija kazuje: "Jednom, dok je Veliki Antonije bio na molitvi, video je nečiju dušu kako se vaznosi sa mnogo časti i nazvao je toga blaženim što se udostojio da primi takvu slavu! I beše to Blaženi Amun Nitrijski, a Nitrijska Gora beše udaljena od Svetog Antonija 13 dana hoda. Dakle pokazalo se iz ove priče da se duhovne prirode vide međusobno, čak i ako bi bile daleko jedna od druge, i da ih telesne razdaljine i osećaji ne sprečavaju da se vide! Isto tako i duše koje se očiste: ne vide telesno, nego duhovno" (Slovo 67).

Znači, brate Jovane, čiste i svetle duše vide duhovnim i unutrašnjim gledanjem anđele, svetitelje i đavole, i vide se međusobno. A zli i nečisti vide samo telesnim očima, i samo što je pred njima, a od tajni duhovnog gledanja ništa ne mogu obuhvatiti, zbog svoje nečistote!

Brat: Hteo bih da saznam još nešto, prepodobni oče!

Starešina: Šta brate Jovane?

Brat: Mnogo bih želeo, prepodobni oče, da znam na koliko načina može ljudska priroda videti prirodu bestelesnih?

Starešina: Na ovo pitanje, brate Jovane, odgovaram ti isto rečju Svetog i božanskog Oca Isaaka Sirijskog, koji pokazuje da: "na tri načina može ljudska priroda gledati nematerijalna bića.

Prvi način je telesni, kao što je bio slučaj Patrijarha Avraama, koji je na telesni način video tri ličnosti kod Mamvrijskog hrasta, i slučaj Lotov, koji je primio izaslanike u Sodomu. Takođe patrijarh Jakov, koji se borio sa anđelom, kao i Gedeon, Manoje, Tovija, prorok Zaharija, Presveta Djeva Marija, Svete Mironosice i apostol Petar, koji su telesno viDeli anđele.

Drugi način kojim ljudska priroda može osetiti ono što Je nematerijalno, jeste gledanje dušom. Kao što je Sv. Prorok Isaija video Onog Koji seđaše na najvišem Prestolu, i šestokrile koji letijahu unaokolo, i Serafime; i isto tako je Danilo video Starog danima.

A treći način jeste silom uma. Ovaj način, po mišljenju nekih, nije drugo, do misleno (duhovno) gledanje i gledanje umom, kojim onaj koji stigne do mere dobrog dela i koji se navikao da vaznosi svoj um sa zemlje i od zemaljskog, vidi ponekad duhove pravednika, a ponekad anđeoske jerarhije ili Samog Cara Slave: "Bilo kao Boga, slavljenog; bilo kao Promislitelja Koji se stara; bilo kao Blagoga, Dobrotvora; bilo kao Sudiju, kako sudi". (Slovo 84).

Brat: A da li mogu i đavoli na ova tri načina da se približe ljudskoj prirodi, kako bi je obmanuli, prepodobni oče?

Starešina: Brate Jovane, đavoli nam se samo na prvi i drugi način mogu približiti da bi nas obmanuli i odveli u pogibiju, ali i mislenom silom uma ne mogu.

Ovo nam pokazuje isti Sv. Otac Isaak Sirijski, koji veli: "Nečisti đavoli, međutim, ne mogu pokrenuti u nama, sem na ova dva načina na koja se približuju nama, da bi nas obmanuli. Jer đavoli nikada nemaju moć da pokrenu u nama prirodne misli, jer je nemoguće sinovima tame da se približe svetlosti; a Sveti anđeli mogu ovo: i da pokrenu i da ozare. Jer đavoli su gospodari i sazdatelji lažnih poimanja o rađanju tame.

Tako da od svetlozarnih primamo svetlost, a od pomračenih mrak" (Slovo 84).

Brat: Prepodobni oče, u koje nas doba našeg života kušaju đavoli lukavim i obmanjujućim viđenjima?

Starešina: Svo vreme života našeg, brate Jovane, ali osobito u vreme naše končine, tada đavoli uobičajavaju da nas napadaju utvaranjem (predstavljanjem) lažnih priviđenja. Ovu istinu nam pokazuju mnogi od Svetih i božanskih Otaca, među kojima je i Prepodobni Nikodim Svetogorac, koji veli ovako: "Ako se naš lukavi neprijatelj, jak u procenjivanju, kadgod i ne trudi da nas kuša, ali u vreme smrti dolazi s lažnim predstavama, s viđenjima i pretvaranjima u svetlosne anđele" (Nevidljiva borba, gl. 13).

Brat: Ali, prepodobni oče, na koji se način čovek može spasti obmane đavolskih viđenja, koja navaljuju na njega u vreme smrti?

Starešina: Brate Jovane, prvo oružje koje treba da imamo protiv viđenja koja nam privode đavoli, osobito u vreme smrti, jeste smirenje i samopoznavanje. Jer ko bude imao um i srce smireno istinskim samopoznavanjem taj, umujući svagda o svojim nemoćima i gresima, kao i o bezdanoj dubini svoje ništavnosti, nikada neće smatrati sebe dostojnim da vidi anđele, svetitelje ili druga viđenja. Pa čak ako i bude video tako što, odbiće ih svom silom i protivljenjem, smatrajući sebe sasvim nedostojnim njih, ne želeći drugo, do samo da u zadnjem času života stekne milost i samilost Premilostivog Boga, kao i brzu pomoć molitava Presvete Bogorodice.

U ovo nas uverava isti Sv. otac Nikodim Svetogorac, kazujući: "Kada lukavi đavo u vreme tvoje smrti bude navalio na tebe svojim utvarama, da bi se spasao njega i obmanjujućih utvara, reci mu ovako: "Preobrazi se, podlače, u svoju tamu, jer meni nisu potrebna viđenja, niti mi je što drugo potrebno, sem samilosti moga Isusa i molitava i posredništva Prečiste Djeve Marije i svih Svetitelja Njegovih". Pored toga prebivaj čvrsto u svom rasuđivanju koje imaš o svojoj ništavnosti i podlaštvu" (Nevidljiva borba, gl. 13).

Znači, brate Jovane, upamti: da ne bismo pali kao plen đavolskim utvarama i viđenjima koja navaljuju na nas u životu i osobito u času smrti, veoma je potrebno smirenje, spoznanje grehova i sveti gnev protiv đavola i veoma je potrebno želeti i iskati iz sveg srca milost i pomoć Blagog Boga, kao i posredništvo Prečiste Majke Njegove i svih Svetitelja Božijih.

Brat: Još nešto bih Vas pitao, prepodobni oče.

Starešina: Nema više vremena, brate Jovane, pošto su, eto, došli neki vernici iz daleka, koji me čekaju, a imaju i oni svoje nevolje, i treba da odvojim vremena i za njih. Ostajemo samo s onim što smo do sada govorili, a za ostalo dođi opet ovamo, kada me vidiš manje zauzetog.

Brat: Zahvaljujem Vam veoma sa smirenjem i blagodarnošću, prepodobni oče, za trud koji ste uložili, da bi me savetovali i razjasnili meni grešnom sve o čemu sam Vas pitao. Molim Vas da mi oprostite i da me blagoslovite.

Pravo vam velim, prepodobni oče, da i ovog puta odlazim od Vas s velikom radošću u duši.

Starešina: Bog nek prosti i neka te blagoslovi, brate Jovane; idi s mirom!

 

 


 

NAPOMENE:

  1. Iz knjige: Despre vise si vedenii, Bucuresti, 1993, str. 119-1143
  2. Iz knjige: Despre vise si vedenii, Bucuresti, 1993, str. 144-165

 

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

 
  Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica