КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

СЛОВО 5.
О ЈОВАНУ И СЕРГИЈУ ЧУДО НАРОЧИТО У БОЖАНСКОЈ ПЕЧЕРСКОЈ ЦРКВИ, КОЈЕ БЕШЕ ПРЕД ЧУДЕСНОМ ИКОНОМ БОГОРОДИЧИНОМ

Беху нека два човека, од великаша из овога града, другови Јован и Сергије. И дођоше њих двојица у цркву богоназвану, и видеше светлост јачу од сунца на чудесној икони Богородичиној, и ступише у духовно братство[1].

После много година, Јован се разболе и остави сина свога Захарију од пет година. И призва игумана Никона, и раздаде имање своје сиромашним, а синов део даде Сергију: 1000 гривни сребра и 100 гривни злата. Предаде и сина свога Захарију, још младог, на чување другу своме, као брату верном, заповедивши му: "Кад стаса син мој, дај му злато и сребро".

Кад би Захарији 15 година, хтеде да узме од Сергија злато и сребро оца свога. А овај, рањен од ђавола, и мислећи да задобије богатство, и хотећи живот са душом погубити, каже момку: "Отац твој сво имање Богу предаде, од Њега моли злата и сребра, Он ти је и дужан - можда ће ти се смиловати. А ја не дугујем ни твом оцу ни теби ни један златник. То ти је све учинио отац твој безумљем, раздавши све своје у милостињу, а тебе је сиромашна и убога оставио".

Ово чувши, момак поче плакати због свог губитка. Пошаље момак код Сергија са молбом, говорећи: "Дај ми половину, а теби ето половина". Сергије пак тешким речима прекореваше оца његовог и њега самог. Захарија онда замоли за једну трећину, па затим за десетину. Видевши да је лишен свега, каже Сергију: "Дођи и закуни ми се у цркви печерској пред чудесном иконом Богородичином, где и братство склопи са мојим оцем".

И овај оде у цркву и стаде пред икону Богородичину, и рече кунући се: "Не узех 1000 гривни сребра, ни 100 гривни злата", и хтеде да целива икону, и не м?же јој се приближити. А када излажаше на врата, поче викати: "О свети Антоније и Теодосије, немојте наређивати овом немилостивом анђелу да ме погуби, молите се Светој Богородици да отера од мене многе бесове којима сам предан. И узмите злато и сребро - запечаћено је у мојој остави". И све их беше страх. И отада никоме не даваху да се куне пред Светом Богородицом.

Послаше људе, и узеше посуду запечаћену, и нађоше у њој 2000 гривни сребра и 200 гривни злата: тако удвостручи Господ све даватељима милостиње. Захарија, пак, све даде игуману Јовану, да потроши како хоће. А сам он се постриже и сконча живот овде. Овим златом и сребром би постављена црква светог Јована Претече, тамо где се пење у зграду, у имену Јована бољарина и сина му Захарије, чије је било злато и сребро.

НАПОМЕНЕ:

1. Тј. побратимише се.