КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

Временски преглед неких значајнијих збивања у вези Кијево-Печерског манастира

• 1. век по Рождеству Христовом - Св. апостол Андреј Првозвани међу Скитима проповеда Благовест и изручује благослов на брдовиту обалу Дњепра, рекавши својим ученицима: "Видите ли ове горе? Е, на овим горама ће засијати благодат Божија, и град велики ће ту бити, и цркве многе ће Бог подићи."
• 1051 - Долазак преп. Антонија у једну од Варјашких пештера; убрзо му се придружује 12 ученика (међу њима и преп. Теодосије), те почиње преуређивање и дубље ископавање "Даљњих пештера"
• 1057 - Преп. Антоније одлучује да се осами, братији поставља игумана, преп. Варалаама, а он сам се сели на другу падину, где копа нову подземну келију - прву од "Ближњих пештера"; средиште богослужбеног живота се из пештера преноси на површину: под Варлаамовим игуманством гради се од дрвета први надземни храм
• 1060-1074 - Игуманује преп. Теодосије
• 1062 - Над Даљњим пештерама је довршен дрвени манастир и братија се из пештера сели у њега; у Ближњим пештерама се око преп. Антонија опет сакупљају нови ученици
• 1069 - Преп. Антоније мора да се склони из Кијева на неко време
• 1072 - Преп. Теодосије уводи Студитски устав
• 1072-73 - Почеци руског летописа: преп. Никон почиње да саставља летопис, прву историју руске земље
• 1073 - Долазак мајстора из Цариграда; престављење преп. Антонија
• 1073-1078 - Градња прве камене надземне богомоље - саборног храма Успења Пресвете Богородице (данас се предео где је храм саграђен назива "Горња лавра"); Ближње и Даљње пештере постају место за осамљивање подвижника и погребење упокојених (први је у Ближњим пештерама уснуо Антоније, а у Даљњим Теодосије - 1074.)
• 1074-1077 - Игуман преп. Стефан
• 1077-1087/88 - Игуманује преп. Никон Велики
• 1083/4 - Долазак иконописаца из Цариграда
• 1088-1092 - Игуман преп. Јован
• 1089 - Освештање Успењског храма
• 1091 - Пренос моштију преп. Теодосија из Даљњих пештера у Успењски храм
• 1096 - Пљачкање и разарање манастира од стране половачког кана Боњака
• 1059-1114 - Делатност печерског иконописца Алипија, ствараоца фресака и мозаика Успењског и Михајловског саборног храма у Кијеву; преп. Алипије се сматра зачетником посебног иконописног стила
• крај 11. и почетак 12.в. - Преп. Нестор пише Житије светих страстотрпаца Бориса и Глеба, и Житије преп. Теодосија
• 1103 (1108?)-1112 - Игуман Теоктист
• 1106-1108 - Подизање манастирских "светих врата" (тј. капије) са надвратном црквом Пресвете Тројице
• 1113 - Преп. Нестор завршава прву редакцију Летописа која ће до нас доћи у облику каснијих редакција
• 1113-1115 - На указ кијевског кнеза Владимира Мономаха гради се црква Спаса на Берестову - породична гробница Мономаховића
• 1132-1141 - Игуманство држи преп. Пимен Испосник
• 1156-1164 - Службовање преп. Акиндина, првог архимандрита манастира (дотад су настојатељи носили назив игумана)
• 1159 - Повеља светог кнеза Андреја Богољубског о додељивању манастиру назива "Лавра" са статусом великокнежевске архимандрије и ставропигије (потпуно независног манастира који се потчињава једино поглавару дотичне Цркве)
• последња четвртина 12.в. - Подизање првих зидина око манастира
• 1182 - Преставио се преп. архимандрит Поликарп
• око 1211 - Престављење преп. архимандрита Доситеја II
• прва пол. 13.в. - Састављање Кијево-Печерског Патерика
• 1230 - Земљотрес оштећује манастирска здања; одмах почиње обнова
• 1232 - Упокојио се преп. архимандрит Акиндин II
• 1240 - Хорде кана Батија пустоше и уништавају манастир; монаси се убрзо опет враћају на подручје свете обитељи, али најчешће морају да се крију по околним пећинама и шумама
• 1362 - Кијев и Лавра долазе под власт литванских и пољских кнезова, ускоро почиње доба силовитог наметања католиштва, али манастир живи пуним животом, па чак даје животну снагу и суседним руским земљама - његови постриженици установљавају успешне манастире: преп. Стефан Мохрински Чудотворац код Москве оснива Мохрински, а у Вологодској области Авњешки манастир; св. Арсеније Тверски у својој епархији оснива манастир Успења; крајем 15. века преп. Козма подиже Јахромску обитељ код Москве
• 1416 - Хорда кана Едигеја пљачка и спаљује свету обитељ
• 1435 - Престављење преп. архимандрита Игнатија
• 1470 - Кијевски кнез Симеон обнавља манастир
• 1482 - Кан Менгли-Гиреј га опет руши и пљачка
• крајем 15.в. - Литвански кнез Александар потврђује архимандрију
• 1522 - Повеља пољског краља Сигисмунда о обнови манастирске заједнице
• 1570 - Повеља Сигисмунда II о праву на самоуправљање
• крајем 16.в. - Латински јеретици безуспешно покушавају да завладају манастиром; обитељ постаје један од главних браника Православља у Украјини, а велику заслугу за то имају великани који јој стоје на челу
• 1616-1617 - Манастирска штампарија под архимандритом Јелисејем Плетенецким издаје своју прву књигу - Часослов
• 20-е, 30-е и 40-е год. 17.в. - Делатност св. Петра Могиле, архимандрита Кијево-Печерске обитељи, митрополита Кијева и Галича; у то време и печерски јеромонах Атанасије Каљнофојски даје темељите описе пештера и издаје их заједно са првим њиховим картама у књизи која је требала да оповргне католичке клевете да се код православних више не дешавају чуда (доста најсвежијих чуда је за ту књигу описао сам митр. Петар Могила; забележено је све скупа 64 чуда за раздобље 1594. - 1638.)
• 1631 - Петар Могила оснива лаврску школу - "Славјано-греко-латинску гимназију"
• 1632 - Лаврска Гимназија и кијевска "Братска школа" се на побуду митр. Петра Могиле стапају и настаје славни Кијево-Могиљански колегијум, који ће ускоро постати савремен универзитет са две хиљаде студената и осмогодишњим школским програмом; (1701. је добио статус академије, и у то време је био највеће просветно и научно средиште Источних Словена; 1817. је затворен и уместо њега је отворено Духовно семениште и Духовна академија)
• 1643 - Званична канонизација 69 угодника чије се мошти налазе у пештерама
• 1648 - У Украјини почиње козачки устанак - козаци желе да буду поданици руског цара
• 1654 - Ослобођен Кијев, а са њим и Лавра Пресвете Владичице; отада ниједан руски владар није заборавио да Лавру богато обдари
• у 80-им и 90-им годинама 17. века - Свети Димитрије Ростовски, још као јеромонах Батуринског Крупицког манастира, на захтев печерског архимандрита Варлаама саставља у Лаври чувена "Житија светих" (1684-86 је ту непрекидно, а доцније долази повремено)
• 1688 - Московски патријарх Јоаким додељује манастиру назив лавре и ставропигије
• друга пол. 17. и цели 18. в. - Велика градитељска делатност (подизање и обнављање неколико цркава, звоника и многих других зграда, као и гостопримнице и болнице); Лавра доцније сваке године прима по 80.000 поклоника
• 1729 - Обнова Успењског сабора
• 1786 - Секуларизација манастирских имања за време развратне и богоборне царице Екатерине II; од те године кијевско-галицки митрополити преузимали су истовремено и дужност настојатеља ("свештеноархимандита") Печерске лавре; имају своје намеснике (јеромонахе или игумане, касније и архимандрите); управно тело постаје "Духовни сабор" на челу са манастирским намесником
• 1806-1812 - Лавра даје огромна средства за помоћ пострадалима у отаџбинском рату и њиховим породицама (то исто ће учинити и у наредним ратовима, нарочито у јапанском и првом светском рату)
• 1860 - У лаври се отвара двогодишња народна парохијска школа
• 1919-1922 - Комунисти заплењују све драгоцености манастира; врши се прво у дугачком низу сличних оскврњивања гробница ("истраживања" и ископавања су вршена 1934, 1937, 1939, 1968-69, 1979, 1988)
• 1923 - У манастиру почиње са радом богоборни "Музеј култова и живота"
• 1926 - Оснивање противверског историјско-културног спомен-музеја
• 1929/30 - Укидање Печерске лавре; братија је већим делом стрељана, а неки су затворени или послати у прогонство
• 1941 - За време фашистичког поседања разнесен је Успењски храм (преостаје само један зид); не зна се да ли су то светогрђе извели хитлеровци или комунистички илегалци
• 1941-1943 - Завојевачи одвозе драгоцености у Немачку
• 1942 - Допуштена је обнова рада манастира у доњој области спомен-музеја
• 1943 - Након протеривања фашиста опет почиње да делује музеј
• 1948 - У Лавру досељавају монахе из многих других манастира које укидају; број братије се пење на 85 великим делом искусних калуђера; долази до краткотрајног духовног процавата
• крајем 50-их - Музеј постаје расадник безбожничке пропаганде, у манастир се доводе реке туриста и ђака којима се показују "све црквене преваре и предмети фанатизма", шире се гнусне лажи о "мумифицирању лешева" (за које чак ни "стручне комисије" не налазе никакву подлогу), па затим о "посебним природним условима" који су узрок за нераспадање тела печерских монаха (што не може бити тачно, јер се већина монаха сасвим природно распала, а нераспаднуте мошти су веома миомирисне и из многих истиче миро); за сваки случај се засипају кладенци Антонија и Теодосија који садрже лековиту воду; верници немају приступ пештерама осим у редовним посетилачким групама са нарочитим водичима који испирају мозак и надгледају госте
• 1961 - У време христоборног председника Хрушчова затвара се манастир (који још од доба фашистичког освајања ради у доњој области), монаси се протерују
• 1988 - Цркви се предаје део земљишта спомен-музеја и неколико зграда ради обнове рада мушког манастира, богословије, академије и митрополије, најпре област Даљњих пештера; као знак Божије милости три древне мироточиве главе почињу поново да обилно точе миро (миро сместа шаљу на хемијску анализу, а стручњаци установљавају да је таква течност својствена и могућа само код живих организама); у ископавањима у Даљњим пештерама откривају келију преп. Теодосија одмах до подземне цркве Рождества Христова
• 1990 - Цркви су враћене и Ближње пештере
• 1996 - Кијево-Печерски музеј постаје "национални"
• нов.1998 - авг.2000 - Обнова саборног храма Успења Пресвете Богородице