АРХИЕПИСКОП ВЕНИЈАМИН (ФЕДЧЕНКОВ)
О ВЈЕРИ, НЕВЈЕРЈУ И СУМЊИ

Закључак

У закључку ћу да кажем само неколико ријечи.

Овај рад има за циљ, углавном, да разјасни једну, основну идеју: познање свега се преживљава непосредно, а не умом; у том смислу, разлике између вјере и такозваног знања - нема. И једно и друго се "спознаје" испочетка тако што се указује повјерење онима који "знају", а тек потом - сопственим искуством, другим ријечима - "открива се" ономе ко то опажа, преживљава и спознаје.

На тај начин, уходана гледишта о непостижности (вјере) за ум - отпадају: у суштини, за ум је све непостижно, мада је и несумњиво, као факат који се прихвата.

Разлика је само у објектима и органима спознаје.

Зато уобичајена подјела на "ум" и "срце" није тачна, мада се широко употребљава. Објашњење да то није тако код вјерника одстрањује болећивост и страх од надмоћности "ума" над "вјером" и човјеку доноси мир.

Факти из живота то потврђују.

Мени се чини да је овакво схватање у богословљу (или, уопште, у гносеологији вјере и ума) ново, исправно и корисно за обје стране: једне тјеши, друге смирује.

Многогодишње наше искуство - више од 50 година - даје нам довољно основа да будемо увјерени у истинитост таквих погледа.

Оне, пак, који не вјерују - у то нећеш убиједити; ипак, ту дејствује - не "ум", не знање, него психологија људи - или, другим ријечима, наша воља, воља која не жели да прихвати истину.

"Од срца потичу помисли", - рекао је Сам ГОСПОД.

А за сваку спознају може се рећи: она потиче од битија.

М. ВЕНИАМИН

1934.-1935.

1955. - 5/18 јула

Текст књиге митрополита Вениамина "О вјери, невјерју и сумњи" штампа се према примјерку, откуцаном писаћом машином, који се чува у библиотеци Московске Духовне Академије.

Цитати из Светог Писма провјерени су према издању Библије коју је 1990. године издало Издавачко Одјељење Московске Патријаршије.