Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев)
ЛИТУРГИКА

СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.

5. ПРВИ ЧАС И КРАЈ СВЕНОЋНОГ БДЕНИЈА

После отпуста јутрења на свеноћном бденију у недељне и празничне дане, према 2,3,4, 5. и 7. глави Типика, прописано је да се излази у припрату уз певање самогласне стихире (то јест литијске стихире храма), а када јеванђелска стихира није певана на свом месту - на Славу после хвалитних стихира - онда се на Славу И ниње пева јеванђелска стихира. После тога одређено је да се чита поука за оглашене преподобног Теодора Студита, а по окончању читања пева му се тропар: "Православија наставниче", и затим Час први.

У данашње време, нарочито у парохијским храмовима, нема овог изласка у припрату, него се одмах након отпуста јутрења, ту, у храму, чита Час први.

Први час почиње читањем "Придите, поклонимсја Цареви нашему Богу" ("Ходите, поклонимо се Цару нашем Богу") три пута, и састоји се из три псалма: петог - "Глаголи моја внуши, Господи..." (Речи моје чуј, Господе...), осамдесет деветог: "Господе, прибјежишче бил јеси нам..." (Господе, уточиште си нам био...) и стотог: "Милост и суд воспоју Тебје Господи..." (Милост и суд певаћу Ти Господе...). Затим се чита Слава, И ниње, трикратно "Алилуја, алилуја, алилуја, слава Тебје Боже!", "Господи, помилуј" три пута, "Слава Отцу, и Сину, и Свјатому Духу", после чега се чита васкрсни тропар датог гласа или тропар празника, или пак светога који се празнује, а затим "И ниње, и присно, и во вјеки вјеков, амин". Потом следи такозвани "Богородичан часова": "Чт? Тја наречем..." ("Како да Те назовемо, о Благодатна..."), "Стопи моја направи по словеси Твојему..." ("Стопе моје управи по речи Твојој..."), Трисвето, Пресвета Тројице, Оче наш. Након возгласа свештеника: "Јако Твоје јест Царство..." ("Јер је Твоје Царство...") чтец произноси "Амин" и чита кондак васкрсни, или празника, или светога који се празнује. Затим 40 пута "Господи, помилую" и молитву којом се обично завршава сваки час: "Иже на всјакоје времја и на всјакиј час..." ("Христе Боже, Коме се у свако време и на сваки час на небу и на земљи поклањају..."), затим "Господи, помилуј" три пута, "Слава, И ниње", .Нестњејшују херувим..." Онда чтец тражи благослов свештеника говорећи: "Именем Господњим благослови, отче" ("Именом Господњим благослови, оче"), на шта свештеник произноси возглас: "Боже, ушчедри ни и благослови ни..." ("Боже, смилуј се на нас и благослови нас...") и, пошто чтец изговори "Амин", излази из олтара на амвон, окреће се лицем ка икони Христа Спаситеља и произноси молитву: "Христе свјете истиниј, просвјешчај и освјешчај всјакаго человјека, грјадушчаго в мир..." ("Христе, Светлости Истинита, Који просветљујеш и освећујеш свакога човека који долази на свет..."), која представља завршну молитву Првог часа. Уз последње речи те молитве: "...молитвама Пречистија Твојеја Матере..." јереј се окреће лицем ка икони Богомајке, а појци по обичају певају: "Взбраној Војеводје побједитељнаја, јако избавшесја от злих..." ("Теби, Изабраној Војвоткињи, која се бориш за нас, узносимо песме победне..."). Затим јереј поново славослови Господа: "Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби!" Појци певају: "Слава, и Сада", "Господе, помилуј" три пута, "Благослови!" Јереј произноси Мали отпуст. Појци певају: "Амин. Господе, помилуј" три пута, и тако се Свеноћно бденије завршава.

"О бденијима свеноћним, која бивају током целе године" прича нам шеста глава Типика, која набраја 52 васкрсна бденија (то јест бденија уочи недеље), а са празницима укупно 68 бденија, уз напомену да, ако предстојатељ изволи, бденија могу бити и у друге дане, а такође бденије обавезно треба да се служи поводом храмовног празника.

О свеноћном бденију у Типику се детаљно излаже у неколико глава: пре свега у 2. и 3. глави, а такође и у главама 4, 5. и 15.

У 48. глави Тигика изложен је Месецослов за читаву годину, где се налазе све такозване "Маркове главе". У 49. глави је устав свете Четрдесетнице, а у 50. глави устав свете Педесетнице. У овим главама треба пажљиво тражити разрешење сваког случаја који изазива недоумицу.