ДОБРОТОЉУБЉЕ
АВА ЕВАГРИЈЕ

XII

ИЗРЕКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА

1. Ава Евагрије је рекао: "Избегавај разговоре о светском да ти се ум не би смутио и да правило твог безмолвија не би било нарушено".

2. Говорио је такође: "Много значи молити се без расејаности, а још више певати (Псалме) без расејаности".

3. Још је говорио: "Увек се сећај свог изласка и не заборављај вечни Суд, па ћеш сачувати душу свју од сваког греха".

4. Још је говорио: "Кад не би било искушења, нико се не би спасао".

5. Ава Евагрије је рекао: "Почетак спасења је самоукоревање".

6. Он је рекао: "Ако паднеш у малодушност, моли се, и то са страхом и трепетом, усдрно, бодро и трезвено".

7. У почетку свог монашког живота ава Евагрије је дошао ког једног старца и рекао му: "Аво, реци ми душеспасоносну реч". Старац мује рекао: "Ако хоћеш да се спасеш, немој говорити пре него што те питају, ма коме пошао".

8. Једанпут је некаквим поводом било сабрање у Келијама и ава Евагрије је говорио. Презвитер му је рекао: "Ми знамо, аво, да би ти, да си остао у свом крају, већ одавно био епископ и началствовао над многима, а сада овде седиш као странац". Премда је био дирнут тиме, ава Евагрије се није смутио, већ је, махнувши главом рекао: "То је тачно, оче, али једном рекох, друго нећу додати(Јов 39,35)".

9. Евагрије у свом Гностику говори: "Ми смо од праведног Григорија научили да има четири главне врлине: разборитост, храброст, целомудреност и праведност. Дело разборитости, говори он, састоји се у сагледавању светих умних сила; дело храбрости се састоји у стајању у истини и не одступању ка непостојећем, па макар се сусрело противљење; целомудрености је, по његовом мишљењу, својствено одвраћати се од сејача (тј. непријатеља) пошто се примило семе од првог земљоделца; а дело праведности се састоји у пружању свакоме онолико колико му приличи".

10. Ту он још говори: "Стуб истине - Василије Кападокијски каже: "3нање које долази од људи усавршава се постојаним бављењем и вежбом, а које происходи од благодати - правдом, кротошћу и милосрђем. Прво могу да стекну и страсни људи, док друго могу задобити само бестрасни, који за време молитве виде светлост која обасјава њихов ум"".

11. Још он ту говори: "Анђео Тмуитске цркве, Серапион казиваше да се ум чисти одушевљавајући се духовним познањем, да љубав лечи гнев, а да уздржање обуздава похоту и жељу".

12. И још: "Дидим говори: "Непрестано разговарај сам са собом о промислу и о Суду и труди се да њихове предмете држиш на памети. Промисао се особито види у нашем усмеравању од греха и незнања - ка врлини и познању"".