Уводна напомена

1. Уводна напомена о датом обећању да ће водити преписку о духовном животу. Корист која се од тога очекује
2. Мишљење о разлогу ћутања. Неопходност отворености и једноставности у преписци. Сујета светског живота
3. Испразност и једностраност светског живота
4. Светски живот лишава људе слободе, и оне који му се препусте држи у тешком ропству. Лицемерје и егоизам као стална својства светског живота
5. Три стране људског живота. Прва страна: телесни живот, његови органи и потребе; нормална и прекомерна брига о телу.
6. Друга страна људског живота: душевни живот, и три његове главне функције. Прва функција: мисаона страна са њеним облицима. Знање и наука. Нормалне функције разума и празно лутање мисли
7. Вољна страна душевног живота. Њене функције.Исправно и неуредно стање вољне способности
8. Чулна страна - срце. Велик значај срца у човековом животу.Утицај страсти на срце
9. Трећа страна људског живота: духовни живот. Главне пројаве духовног живота: страх Божији, савест и жеђ за Богом. Људско достојанство
10. Универзалност вере у постојање Божије као пројава духовног живота
11. Утицај духа на човекову душу и појаве у умној, делатној (вољној) и чулној области које одатле потичу
12. Закључци на основу реченог о трима странама људског живота. Могућност преласка из једног стања у друго и преовладавања ове или оне стране живота. Превласт душевности или телесности као греховно стање. Преовладавање духовног живота као норма истинског живота човека
13. Истинска срећа човекова - живот по духу. Најфинији омотач душе који служи као посредник између ње и тела и средство за општења душа између себе, као и са светом светитеља и анђела. Светло и мрачно стање омотача душе
14. Омотач душе бива светао или таман у зависности од унутрашњег расположења. Примери. Помрачену душу виде демони
15. Како свети слушају наше молитве. Додатак о молитви
16. Истински циљ живота. Начин живота који одговара циљу.
17. Улагање у небеску ризницу. Богоугодан живот. Маштања „напредних" о свеопштем добру човечанства и њихова лажљивост.
18. Значај духовних потреба међу другим странама људског живота. Једино што је потребно. Владавина духа, као природна хармонија свих потреба, може да донесе мир и спокој. Одсуство тог спокоја код људи. Свеопшта сујета и духовни лом. Зачетак тог немира добија се већ приликом рођења         
19. Првородни грех као извор унутрашњег немира и нереда. Могућност лечења грехом повређеног човековог стања
20. Наставак. Објашњење растројства које је кроз прародитељски грех ушло у људску природу. Општење са Богом служило је као извор за господарење духа над душом и телом. Кроз нарушавање заповести човек се одвојио од Бога и изгубио власт над душом и телом, потчинивши се владавини страсти. Слика човека кога након пада растрзавају страсти
21. Неопходност поновног сједињења са Богом ради спасења. Сам човек није у стању да то учини. Дух Божији савршава ово у нама ради искупљења које је донео Син Божији
22. Наставак о искупљујућем обновљењу палог човека. Учешће Свете Тројице у нашем спасењу. Подстицај добрим осећањима у човеку који се спасава даје Дух Божији. Учешће самог човек у том делу. Ревност за спасење као први предуслов за његово достизање           
23. Обележја истинске духовне ревности за разлику од душевне ревности
24. Новогодишње жеље. Неопходност обнављања и самоочишћења. То чини духовна ревност у нама
25. Мисли поводом празника Крштења Господњег. Скривено дејство благодати коју добијамо у Светој Тајни Крштења
26. Наставак о скривеном деловању благодати крштења у човеку. Сликовита објашњења благодати на примеру квасца у тесту и огња у гвожђу. Одрастајући, човек треба слободном вољом да утврди у себи благодат Божију. Опасност од заустављања на половини пута. Потпуна и ватрена одлучност да се служи Богу
27. Наставак о ревности и одлучности да се живи по благодати. Унутрашња усредсређеност. Просветљење душевног омотача. Разни степени тог просветљења
28. Слободна одлука да се живи по благодати - објашњење на причама и примерима
29. Одлучност да се живи по благодати не треба да буде ограничена само на жељу, него треба да се спроводи са спремношћу на напоре и борбу, и уз стремљење да се неизоставно постигне то што се жели. Када се одлука донесе, истога часа треба се прихватити дела и истрајати у њему са трпљењем и постојаношћу
30. Скица благодаћу просветљеног унутрашњег стања речима Макарија Великог. Начини подстицања и појачавања одлучности за добар живот
31. Како подржати тежњу ка добром животу која се појавила. Духовно читање и размишљање. Записивање добрих мисли. Како избећи лутање мисли приликом читања и молитве. Непрестано сећање на Бога и смрт. Самоукоревање
32. Онај ко је одлучио да стане на пут доброг живота мора да пости. Поука о томе како треба постити. Понашање у цркви током поста
33. Продужетак о посту. Понашање у кући током поста
34. Продужетак о посту. Припремање за исповест. Преиспитивање живота
35. Продужетак. Преиспитивање расположења срца. Одређење главног карактера или духа свога живота
36. Савршена припрема за тајну покајања и причешћа. Осећања која су неопходна ономе ко се каје. Корисно подсећање на блажену Теодору и њен пролазак кроз митарства          
37. Пробуђена одлучност да се живи исправно треба јасно да се одреди као тежња да се у свему поступа сходно вољи Божијој. Мир и радост слугу Божијих. Потребно је чувати се колебљивости када је у питању одлука да се живи по Богу. Бог ће одбацити онога ко није ни топао ни хладан.
38. Неопходна одлука онога ко пости да ће се посветити Богу разматра се као свесно обнављање завета који су за нас дати на крштењу.
39. Исправљање живота не састоји се у промени спољашњег понашања, него у духовној промени, са спремношћу на борбу са препрекама. Различити су начини на које се ђаво труди да заведе оне који су стали на пут истинског живота
40. Упозорење на могућност хлађења у будућности. Разни узроци хлађења у односу на духовни живот. Како се понашати када се појаве знаци хлађења
41. Последњи савети пред исповест и причешће
42. Поздрав и добре жеље ономе ко се покајао и причестио Светим Тајнама. Од онога ко је ступио на пут истинског живота захтева се непрестано сећање на Бога
43. Онај ко је после покајања и причешћа ступио на пут истинског живота треба да успостави мир у себи. Правила за одагнавање унутрашње несређености: непрестано сећање на Бога, одлучност да се у свему, и великом и малом, поступа према савести и стрпљиво очекивање успеха
44. Упозорења ономе ко је ступио на истински пут. О немиру који улази у живот са пролећем. Због чега се многи који посте не поправљају у потпуности
45. Главно занимање онога ко је ступио на истински пут је - молитва. Продужетак о нерасејаној молитви
46. Општа правила за онога ко стоји на путу истинског живота
47. Молитвено правило за онога ко стоји на путу богоугодног живота. Учење псалама напамет. Замена дугих молитава кратким. Бројанице
48. Како достићи потребну нерасејаност молитве. Припрема за успешно обављање молитве
49. Светска дела. Како се односити према светским делима да не би одвлачила нашу пажњу, него да би доприносила служењу Богу.
50. Продужетак. На који је начин могуће подстаћи у себи непрестано сећање на Бога са љубављу.
51. Како окретати светске послове и ствари на духовну корист?
52. Сећање на Бога треба доводи до осећања топлоте или пламене љубави према Богу.
53. Страсти као сметња духу да се распламти љубављу према Богу.Оне треба да буду истеране
54. О борби са страстима
55. Наставак о борби са страстима
56. Треба изгонити и најмање покрете страсти... Дозвољиви гнев
57. Разни степени развитка страсти: страсне мисли, осећања, жеље и дела. Борба против њих
58. Значај молитве на делу борбе против страсних помисли. Примери
59. Одломак из дела преподобног Исихија о борби против страсти
60. Како поступати ако нам се и приликом борбе са страстима поткрадају страсне мисли и жеље. Очишћење срца
61. Лутање слуха и погледа. Како елиминисати лоше утиске од онога што видимо и чујемо
62. После упутстава за духовну борбу са страстима излаже се поука о делатној борби са њима. Спољашњи начин живота који је најпогоднији за борбу са страстима. Закључак беседе о борби са страстима
63. Домаћи послови. Певање и музика
64. Усамљеност. Како избећи чамотињу. Читање књига и изучавање наука
65. Извод из дела преподобног Пимена о богоугодном животу, о побеђивању страсти и засађивању добродетељи
66. Путовање у Лавру Светог Сергија. Поука богомолитељима
67. Утеха богомолитеља. Поука о брижљивој исповести. Кратке молитве и непрестана пажња ка Богу.
68. Људске приче и гласине. Потреба за добрим саветником. Стална опасност од непријатеља
69. Туга и страхови. Невина забава. Прекид односа са лошим људима. Енглески апостол из секте духоносаца. Његова лажљивост.
70. О читању духовних и светских књига. Хлађење према молитви. Непажљива и ужурбана молитва.
71. Како то да се избегне? Читање молитава напамет
72. Завет одрицања од света. Како се држати након изрицања завета па до његовог извршења
73. Продужетак. Једном дати завет безбрачности треба чврсто држати. Узвишеност девствености
74. Поука онима који жуде за животом у манастиру. Разни облици подвига безбрачног живота. Стрпљиво чекање и припрема за манастирски живот још код куће
75. Ђавоље подвале ће ометати одрицање од света. Како одбијати те подвале
76. Искушења од стране оних који не верују. Оповргавање њихових сујетних схватања
77. Искушења од стране укућана. Послушност родитељима као припрема за манастирско послушање
78. Искушење због неправде и клевете од људи са стране. Трпљење клевета. Упозорење онима који желе да напусте родитељски дом да би добили слободу.
79. Последњи немири и неспокојства. Предајте своју судбину у руке Божије уз молитву и храброст против непријатеља који доноси искушења
80. Умирење после буре искушења коју је подигао ђаво. Одлазак у родни крај. Последњи савет.