СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ
СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА - ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

Једном, пак, било је то у Саровској пустињи, убрзо после мога исцелења, почетком зиме 1831. г, у уторак, концем новембра, ја сам стајао за време вечерње у топлој цркви Живоносног Источника на своме уобичајеном месту, како је то и после вазда бивало, управо преко пута чудотворне Иконе Мајке Божије. Ту ми убрзо приђе једна од сестара Дивјејевског манастира...

Она ми рече: "Јеси ли ти онај хроми господин, кога је недавно исцелио наш баћушка, отац Серафим?" Ја одговорих да сам управо тај, "Врло добро" - рече она - "онда иди к баћушки, наредио је да те к њему позовем. Он је сада у својој келији и рекао је да ће те чекати".

Људи који су бар једном били у Саровској пустињи за живота великога Старца или су бар чули о њему, могу потпуно појмити каквом се неисказаном радошћу испунила моја душа од тог неочекиваног позива. Оставивши службу Божију, ја сам не часећи отрчао к Преподобноме, у његову келију.

Баћушка, о. Серафим срео ме је на самим вратима келије и рекао ми: "Ја сам чекао ваше богољубље! А ви само мало причекајте, док ја поговорим са својим сирогицама (како је вазда називао своја чеда духовна - монахиње из Дивјејева). Ја имам много с вама да разговарам. Седите, ево, овде.

Говорећи то, показао ми је на степенице... Ја сам био сео на нижи степеник, а он ми рече: "Не, повише седите!" Ја седох на други, али он ми каза: "Не, ваше богољубље. На највиши степеник изволите сести!" И посадивши ме тако, додаде: "Ето ту седите и чекајте да, кад поговорим са мојим сиротицама, дођем к вама!"

Баћушка затим у своју келију уведе две сестре... Дуго сам седео у очекивању када ће и за мене да отвори врата велики Старац. Мислим да сам тако седео два часа... А онда су се врата отворила и изишао је Старац са својим сиротама и, испраћајући сестре рекао ми: "Дуго сам вас задржао, ваше богољубље! Не замерите! Ето, мојим сиротицама је много било потребно рећи, па сам их ја, убоги, мало потешио!... Изволите у келију!"

Ту, у својој келији, у самом манастиру, Старац је том приликом поразговарао са мном о разним стварима које су се тицале спасења душе и живота у свету, и наложио ми да са оцем Гуријем, саровским гостопримцем, сутрадан, после јутарњег богослужења, дођем к њему, у његову ближу пустињицу, у шуми.