Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica  
 

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

 

SVETI GRIGORIJE PALAMA
"GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU"
(SABRANE BESEDE)

 

 

42. Beseda

 

Beseda na spasonosno Roždestvo Prenoporočne Vladičice naše

Bogorodice i Prisnodjeve Marije

 

1. Svako je vreme pogodno da se postavi temelj spasonosnom načinu života. Da bi ukazao na to, veliki Pavle je rekao: Već je čas da ustanemo od sna, jer nam je sada spasenje bliže nego kada poverovasmo... Odbacimo, dakle, dela tame i obucimo se u oružje svetlosti, da hodimo pošteno kao po danu (Rim. 13; 11-13). Nije, dakle, samo neki određen dan ili čas pogodan za spasenje, nego se kaže da je, nakon javljanja Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, svako vreme pogodno za to. Kao što sa izlaskom čuvstvenog sunca na zemlji za ljude nastaje vreme telesnog delanja, budući da Kad se sunce rodi... tada izlazi čovek na delo svoje i na posao svoj do večera, kako kaže David (Ps. 104; 22-23), tako je i od onog vremena kada nam je u telu zablistalo Sunce pravde, od Njegovog javljanja, svako vreme postalo pogodno za duhovno delanje. Onaj isti prorok, nakon što je o dolasku Gospodnjem rekao: Kamen koji odbaciše zidari ovaj posta glava od ugla, kaže: Ovo je dan koji je stvorio Gospod, obradujmo se i uzveselimo se u njemu (Ps. 117; 22-24). Kada se pojavi čuvstveno sunce, koje biva zaustavljeno (u originalu: prekinuto) tokom noći, izlazi čovek nadelo svoje i na posao svoj do večera, dok Sunce Pravde, budući nezalazno i, po rečima apostola, nemajući izmenljivosti ni senke promene (Jak. 1; 17), dopušta da vreme, pogodno za duhovno delanje, neprekidno traje.

2. Ukoliko je potrebno da se neko vreme okarakteriše (opiše) kao pogodnije od ostalih (vremena), kao što, na primer, postoji vreme setve i vreme žetve, vreme sađenja i vreme sabiranja plodova, kao što postoji vreme svakom drugom delu, otkrićeš da se i za dobra dela vreme različito usaglašava. Sada je jesen, i u njoj prvenstvo pripada ovom mesecu (septembar), koji računamo kao prvi i kao početak godine (u Vizantiji je godina počinjala u septembru; u tom mesecu i sada počinje crkvena Nova godina, prim. prev.), jer je tada postavljen početak našem spasenju, a što danas i proslavljamo. Budući da je ova sveštena svečanost i praznik koji danas slavimo naš prvi blagodatni priziv i presazdanje (vaspostavljanje), to je i dan sa kojim je sve počelo da biva novo, sa kojim je započelo smenjivanje promenljivog (privremenog) zakona nepromenljivim (tj. trajnim), slova duhom a senke istinom.

3. Danas se, dakle, otkrio novi svet i čudesni raj, u kojem se i iz kojega se rodio novi Adam, da bi starog Adama presazdao i vasceli svet obnovio, (Adam) koji neće biti obmanut nego će, naprotiv, sam obmanuti obmanjivača i darovati slobodu onima što su usled demonske obmane postali robovi greha. Danas je na zemlji priugotovljena začuđujuća knjiga, ali ne knjiga koja u sebi nosi pisane reči (grč. λόγων), nego (knjiga) sposobna da u sebi tajanstveno nosi Samu živu Reč (samog živog Logosa), i to ne onu reč (λόγος) koju vetar nosi nego Reč nebesku, ne reč koja je postala zato da bi propala nego onu, koja sve što joj se približi otima od propadljivosti, ne reč nastalu kretanjem ljudskog jezika, nego Reč prevečno rođenu od Boga Oca. Danas se pokazuje oduhotvorena i nerukotvorena skinija Božija, logosni (slovesni) i duhovni kivot Hleba života koji nam je uistinu poslat sa nebesa (Jn. 6; 32-33). Danas, kako kaže Psalam, istina izniknu od zemlje, istinski nebeski ukras blagorodstva (plemenitosti) čovečijeg i pokaza se pravda sa nebesa (Ps. 85; 11), Pravda (tj. Hristos, Logos) koja je i samog načalnika i istinsko načelo nepravde odagnala (dosl. izbacila), i budući nepravedno osuđena i pravedno osuđujući, svezala je silnoga u zlu i sasude njegove preotela i presazdala, pokazujući da su sposobni da u sebi ponesu pravednost Božiju. Na taj način su se verom u Njega (Logosa, Hrista) opravdali zatočenici greha, jer ih je uzeo da bi večno sa Njim živeli, dok je kneza greha, svezavši ga nerazrešivim okovima, predao večnom i mračnom ognju. Danas, prema proročkom predskazanju, izniče "loza (žezlo) iz korena Jesejevog (Isa. 11; 1), i cvet što neće uvenuti ponovo priziva našu prirodu iako je uvela i zbog toga otpala od neuvenjivog mesta naslađivanja, (cvet) koji vodi ka večnom cvetanju i daruje večno cvetanje, uznosi na nebesa i uvodi u raj. To je Žezlo kojim Veliki Pastir upravlja slovesno stado ka večnim pašnjacima. Kada se naša priroda osloni na ovo Žezlo, zbacuje sa sebe oveštalost i staračku slabost i lako se kreće prema nebu, ostavivši ispod sebe zemlju onima što su skloni zemnom (donjem), budući da nemaju takvu potporu.

4. Kakav je taj novi svet, zadivljujući raj, začuđujuća knjiga, oduhotvorena skinija i kivot Božiji, istina koja je "iznikla od zemlje", mnogoopevano "žezlo Jesejevo?" To je pre i nakon rađanja Prisnodevstvena Djeva, čije rođenje od nerotkinje danas proslavljamo. Joakim i Ana, koji su živeli u braku i bili neporočni pred Bogom, Izrailjcima su se, prema zakonu, činili dostojnima prekora jer su bili bezdetni. Kako u to vreme još nije bilo nade na vaskrsenje, mislilo se da je neophodno nasleđivanje rađanjem. Sada pak, kada nam je Ona, na današnji dan rođena Djeva, devstvenim rađanjem podarila večnost, nije nam više neophodno nasleđivanje kroz rađanje dece. U to vreme su Izrailjci brojno potomstvo smatrali za veliku vrlinu, a bezdetnost (neplodnost) za najveći porok, zbog čega su i one pravednike, umesto da ih hvale zbog vrline, prezirali što nemaju dece. Budući ožalošćeni njihovim prezirom, ovi pravednici su se opominjali Avraama i Sare, kao i drugih što su osetili duboku žalost zbog nemanja dece, a zatim su, imajući na umu lek koji su oni našli kao isceljenje u tako velikoj žalosti, odlučili da i sami sa molbom priteknu Bogu. Celomudreni Joakim je otišao u pustinju, tamo se nastanio i podvizavao postom, uznoseći Bogu molitvu da postane otac. On nije prekidao molitvu niti se vraćao otuda sve dok nije dobio uverenje da će njegova prozba biti uslišena. Budući jednomislena sa njim, Ana se zatvorila u obližnjem vrtu, vapijući Gospodu sa bolom u srcu: "Usliši me, Bože otaca mojih, i blagoslovi me kao što si blagoslovio i Sarinu utrobu". I Gospod ju je uslišio i blagoslovio ih, i dao im obećanje. To obećanje se danas (tj. na današnji dan) i ispunilo, i Gospod im je podario čedo, čudesnije od svakog prethodnog čuda, Roditeljku Onoga što je sve stvorio, Koja je ljudski rod obožila i zemlju onebesila, Sina Božijeg učinila (sinom) čovečijim a ljude sinovima Božijim, jer je u Sebi besemeno začela i kao Ovaploćenog neizrecivo rodila Onoga Koji je sve iz nebića priveo u biće i presazdao ga u dobrobiće, ne dopuštajući da se raspadne u nebiću.

5. Iz kog je razloga Ona potekla od neplodne utrobe? Da bi roditelje oslobodila bola i prekinula njihovo poniženje, a takođe i da bi unapred izobrazila oslobađanje od bola i prokletstva praroditelja našeg roda koje će se kroz Nju izvršiti. Kako bi se priroda odvažila da oskrnavi onu utrobu, u kojoj je prebivala i iz koje je potekla jedina žena koja je obitavala u Svetinji nad svetinjama i jedina žena koja je postala obitavalište Stvoritelja prirode? Kao što se ni pre ni posle Nje nije pojavila Djeva Majka i Majka Božija i kao što ni pre Nje ni posle Nje niko nije obitavao u Svetinji nad svetinjama, tako je dolikovalo da i unutar ove utrobe ni pre ni posle ne bude začet nijedan drugi plod. Kako je trebalo da Djeva postane Majka Božija i to iz roda Davidovog i u vreme pogodno za naše spasenje, kako se približilo vreme i kako je trebalo pripremiti ovu Djevu, u rodu Davidovom nije se našao niko uzvišeniji u vrlini niti se neko pokazao plemenitijim (blagorodnijim) po načinu života i rodu (poreklu). Toga radi postadoše ovi bezdetni počastvovaniji od onih što su imali mnogo dece, da bi se svevrlinska Djeva rodila od mnogovrlinskih i sveprečista od izvrsnih u celomudrenosti i da bi celomudrenost, sjedinjena sa molitvom i podvigom dala plod, da bi postala roditeljka devstvenosti i devstvenost koja je po telu neporočno rodila Onoga, što je po božanstvu od devstvenog Oca rođen pre svih vekova. O, kakva je krila imala njihova molitva, i kakvu je odvažnost zadobila pred Gospodom! O, koliko su čista bila ona srca ka da su uznela ovakvu molitvu, koja je nečemu takvom prethodila i takvo nešto dostigla! Trebalo je da se priugotovi veliko čudo nad čudima i da priroda postepeno ustupi pred blagodaću.

6. A vi, koji predstavljate osveštani prizor i slušate moje reči, koji ste moje u Hristu slovesno stado i njiva, prinesite Majci Božijoj na dan Njenog roždestva dar tvorenja vrlina i njihovog uvećanja. Muškarci i žene, starci i mladići, bogati i siromašni, starešine i potčinjeni i uopšte, ljudi svakog roda, svakog uzrasta, svakog dostojanstva, umeća i nauka, neka niko među vama ne bude bez duševnog roda i ploda; neka niko ne bude bez ljubavi i neprijemčiv za duhovno seme, nego neka usrdno prihvati seme nebesko, spasonosnu reč, i neka sa svoje strane delom satvori nebeski i bogougodni plod, neka niko ne propusti da postavi početak dobrom delanju, neka niko svoju veru u Hrista ne ispoljava samo na rečima, jer neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima (Mt. 7;21) i: Nijedan koji je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad nije pripravan za Carstvo Božije (Lk. 9;62).

7. Devstvenice zavetovane na monaški život, kao i sve koje činite dobro, koje ste iz supružništva pristupile saživotu sa devstvenicama i, uopšte, sve koje ste žudnjom za pokajanjem izabrale taj način života, tražite sve po Bogu zbog Djeve Koja se sada zbog nas rodi i Onoga, od devstvenog Oca rođenog pre svih vekova, Kojega je Ona u vremenu devstveno rodila po telu, da biste živele samo za Nju i od Nje Ovaploćenog Boga, motrile samo na Njega, samo se Njime naslađivale, da biste se u nadi radovale, u nevolji bile trpeljive (v. Rim. 12; 12), predstojateljkama bile poslušne (Jevr. 13; 17), služile jedna drugoj starajući se da među vama bude mir, neprestano se u budnosti, molitvi i duševnom umiljenju posvećujući psalmima, himnama i duhovnim pesmama (Ef. 5; 19), budući neporočne i devstvene telom i dušom, svakim čulom i umom, u svemu pokazujući duhovni i devstveni način mišljenja i življenja. Tako ćete, kako kaže psalam, slediti Bogomajku i biti blizu Nje, i ući u nerukotvoreni hram Cara nebeskog, u nadzemaljsku i večnu nepropadljivu ložnicu.

8. A vi, koji ste u braku, ne prepuštajte se u potpunosti ovom svetu, jer se radi vas ovaj novostvoreni i uistinu nadzemaljski ukras, odnosno Bogomajka, danas pojavi kao plod braka. Vi, starci, pokažite staračku mudrost i svojim pomislima, rečima i delima ne budite kao nezreli mladići, telesno mudrujući i živeći po telu. Vi, mladići, nastojte da budete kao takvi starci, poštujte ih i pokoravajte im se, i neka vam ne bude nepoznato da je starost časna i da mladost ne zaostaje za dostojanstvenom starošću. Ako to pak ne znate, upitajte premudrog Solomona i od njega ćete čuti da je starost mudrost čovekova, i staračko doba život neporočan (Prem. Sol. 4; 9). Oni što su prekomerno sabirali od ovog zemaljskog, nepostojanog i prolaznog, od onoga što stalno prelazi od jednog do drugog, neka se potrude da njihovim razdavanjem zadobiju večni život: Niko ne živi od imovine svoje što je suviše bogat (Lk. 12; 15). Vi koji oskudevate i u najneophodnijem, obogaćujte se trpljenjem i blagodarenjem Bogu, da biste bili pridruženi blaženim siromasima i nasledili Carstvo nebesko (Mt. 5; 3). Vi, starešine, pravednim sudom sudite (Zah. 7; 9), ne koristite silu protiv svojih podređenih jer to nije pravedno, nego pokažite očinsko raspoloženje, imajući na umu da ste srodnici i saslužitelji. Ne protivite se potčinjenosti Crkvi i njenom učenju, jer su to znaci dobre volje. Potčinjeni, vlastima dugujete pokornost samo u onome što ne ometa obećanu nadu u Carstvo nebesko.

9. Svi zajedno prinesite sada Djevi Koju danas slavimo Njoj najugodniji i najdoličniji dar, odnosno vaše osvećenje i neporočnost tela, zadobijeno uzdržanjem i molitvom. Pogledajte svi kako su ujedinjeni celomudrenost, post i molitva sjedinjena sa umilenjem učinili da Joakim i Ana postanu roditelji sasuda Božijeg, sasuda u toj meri izabranog ne samo da bi u sebi poneo ime Božije, kakvim se kasnije pokazao Pavle (Dela ap. 9; 15), nego i Njega Samoga, kome je i ime veličanstveno (Ps. 8; 1). Ako se, dakle, osim ostalih vrlina, budemo posvetili i molitvama, savesno obitavajući u hramu Božijem, otkrićemo u nama pohranjenu čistotu srca, koja u sebi sadrži i otkriva nam Boga (Mt. 5; 8). Tu čistotu i naklonost duše prema Bogu koja od nje potiče Isaija naziva duhom spasenja primljenim u utrobu i kaže: Straha radi Tvojega, Gospode, u utrobu primismo, i porođajne muke osetismo, i porodismo duh spasenja Tvojega, koji satvorismo na zemlji (Isa. 26; 18, po Septuaginti i crkvenoslovenskom prevodu). Vidite li kako neplodne i nerodne duše zadobijaju veliko potomstvo? Ovim rečima prorok dodaje i sledeće: Ne padosmo, ali padoše svi koji žive na zemlji (isto), tj. oni što leže u zemaljskim mislima i strastima.

10. Ukoliko, braćo, poželimo da nam dom ne bude zemlja nego nebo, da ne padnemo na zemlju i greh koji po njoj puzi, da se neprestano prostiremo ka božanskoj visini, onda se plašimo Boga, udaljimo se od zla i obratimo Mu se dobrim delima, postarajmo se da putem uzdržanja i molitve uklonimo rđave navike i da unutrašnje pomisli učinimo doličnijima, da, prema rečima proroka, satvorimo i porodimo duh svog spasenja, imajući za Pomoćnicu koju prizivamo Onu Koja je svojim roditeljima, radi molitve i bogougodnog načina života, bila darovana na današnji dan, Koja je roditeljsku žalost preobratila (u radost), ukinula praroditeljsko prokletstvo i prekratila bolove pramajke i bezbolno u devstvenosti rodila Hrista,

11. Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje sa bespočetnim Njegovim Ocem i blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

 

 
  Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica