ГРИГОРИЈЕ МИКИЋ
ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО

III. Реформација у Немачкој

а) Услови

1. Енглески и чешки покушаји да се црква реформише нису успели. Још им није било време. У Немачкој је за реформацију било необично плодно земљиште у самом народу, а у држави нико није имао снаге да је угуши. У тој земљи је од почетка XVI века неред и метеж. Велика властела се све више одмеће од владара, у држави настаје безвлашће. Сељаци су јако притешњени, пате и спремају се на општи друштвени преврат. Те превратне мисли посејали су на све стране хусити. Сви сталежи у Немачкој сукобљавају се међу собом кривећи један другог због тешких времена, али сви су сложно незадовољни црквом. У првом реду сељак, који у својој сиротињи није могао да гледа како високи црквени достојанственици држе у својим рукама једну трећину целог народног поседа. Та имања су била ослобођена дажбина. Свету су, сем тога, били досадили силни нерадени калуђери који су, дангубећи и просећи, обилазили села. Сеоско свештенство је било у незнању задивљало, а у манастирима су владали расипништво и неморал. Немачка је стајала пред великим друштвеним превратом.

2. У Немачкој је сво незадовољство - политичко, сталешко, црквено и друштвено - избило на црквеном пољу. На њему се јавио повод. Завршило се великом немачком реформацијом. Но та реформација није препородила Римску цркву, него је отцепила читаве крајеве од њене власти, реда и учења и основала посебно верско друштво: протестантску цркву.