ГРИГОРИЈЕ МИКИЋ
ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО

в) Мартин Лутер

1. Родио се у Ајслебену 1483. године. Родитељи су му били сиромашни рударски радници. Васпитан је врло строго. Школе је учио у Ерфурту као и други тадашњи сиромашни ђаци - примајући милостињу. Ту је ступио у августински манастир, јер се тако заветовао кад је једне бурне ноћи ударио гром крај њега. У манастиру је свршио богословске науке, добио је степен доктора и постао професор на Универзитету у Витембергу.

2. Лутер је био дубоко религиозан и озбиљно се бринуо о својој души. Случај са громом и нагла смрт једног његовог пријатеља подсећало га је да је судњи час човеку често врло близу. У манастиру је живео у строгој аскези, но душа није могла да му се смири. Никада није био сигуран да лије оно што чини доста Божјој правди. Тражио је излаза и био је утучен. Задубљивао се у Свето писмо, у Блаженог Августина и највеће мислиоце средњег века. Питао их је како да живи, па да може сваког часа мирно очекивати смрт и спасење. Најзад се у њему јавила једна мисао која га је утешила: човек уопште не може бити довољно добар да би био сигуран за свој спас. Спасење се не зарађује, већ га БОГ даје на поклон ономе ко искрено верује у Спаситеља и узда се у његову милост. На тој мисли почива од сада сав живот и рад Лутеров и цела реформација.

Тецел је наишао кад су те мисли у Лутеру биле већ сазреле.