Григорије Микић
ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА

XII. Даљи живот пећке патријаршије

а) Укидање пећке патријаршије

У великој народној пометености после пада Смедерева утрнула је, не знамо тачно када, и самосталност српске Цркве. Охридска архиепископија добила је постепено све српске епархије под Турцима у своју власт и управу. Многи наши епископи и више свештенство били су против охридске власти. Нерасположење према Охриду узело је већег маха после 1525. г. Због тога је охридски архиепископ Прохор сазвао црквени сабор (1528-9) како би повратио ред и васпоставио своју власт у свима епархијама. У то време јавља се смедеревски епископ Павле као најозбиљнији и најупорнији противник охридске цркве. Уз помоћ епископа који су му били одани и који су га изабрали за архиепископа прогласио је он отцепљење пећке Цркве од Охрида. Павла су по свој прилици помагали Турци и борба његова са охридском архиепископијом је трајала једанаест година. Ни када је свргнут Павле није та борба завршена (1541). Завршена је тек обнављањем пећке патријаршије.