Мирјана Булатовић

Знање штити од зла наркоманије. Вера и штити и лечи.

Ево речи Оца Јустина:

Интелигенција без доброте казна је Божија, велика интелигенција без велике доброте право је проклетство.

Манастири су школе љубави. Усаглашавају интелигенцију и доброту.

- Сваки наркоман осећа усамљеност и недостатак љубави - каже епископ јегарски Господин Порфирије. - Или им није указивано довољно љубави, или нису успели да је препознају и приме због дубљег, суштинског духовног поремећаја у односу на живот. Ми у манастиру покушавамо да их разумемо; помажемо им да открију дубљи смисао и разлоге свога постојања. Тиме они стичу мотивацију, не само за борбу са дрогом, него и за живот уопште.

Људи са проблемима код нас живе као и људи "без проблема". Најпре им предочимо поредак у манастиру. Потом - што чинимо ми, чине и они. Уколико успеју да се укључе у дух нашега живота, утолико ће препознати његов смисао и стећи корист од боравка овде. Јутарњем богослужењу, које траје од пола пет до пола осам, наши гости могу да присуствују чак иако још нису крштени. У пола девет ујутру је ручак, а после ручка скупа обављамо разне послове до један сат по подне. Следи одмор, вечерња служба у пет, вечера у шест, и последње богослужење (повечерје) у седам. Потом се повлачимо у своје келије.

Љубав, то је оно најважније - истиче Господин Порфирије. - У љубави је разрешење проблема наркоманије. Човеку са таквим проблемом, кад дође код нас, указујемо на смисао постојања, да је живот радост, и да увек постоји неко ко га воли управо онаквог какав он јесте, безусловно, а то је Бог. Кад успоставимо живи дијалог са таквим човеком, откријемо пред собом једну страшно рањену, нежну и добру људску душу, која чезне за вечном лепотом.