ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА?

Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте? (Д. Ап. 19,15)

У време кад је Павле проповедао у Азији, чинећи многа и преславна чуда, појавише се и неки Јудејцизаклињачи, скитнице, који су, да би изагнали зле духе, ђавоиманима читали егзорцизме, говорећи: "Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда". Међу њима су били и синови неког Скеве првосвештеника. Кад су то изговорили над једним ђавоиманим, демон из опседнутог рикну: "Исуса познајем, и Павла знам; али, ви ко сте?" И претуче их ђавоимани, и они побегоше "голи и изранављени" (Д. Ап. 19, 1316).

То исто питање поставили су себи и многи искрени западни хришћани после Другог ватиканског концила и његове литургијске реформе. И сам кардинал Јозеф Рацингер је, у својим освртима на реформу мисе, настојавао на томе да само свети људи могу доносити нешто ново, а предањско, у канон освештан вековима, истичући пример римокатоличког свеца Шарла Боромеа, који се у литургијској обнови нашао у доба Тридентског концила. Не вреди ученост без светости - свима је јасно. Али, "Скевини синови", маскирани у "научне теологе", у име Исуса и Павла учинили су то што су учинили, па је много душа на Западу било голо и изранављено после неуспеле реформе. Обнова увек и свагда мора да иде изнутра: иначе постаје пуки модернизам.