ПЕСМЕ БОГУ И РОДУ



 

Вера Православна

Вера наша, вера давна,
Вера давна, вера чиста
Тестамент је Живог Христа -
Вера наша православна.

Пуна тајни мада јавна,
Апостоли развејаше,
'Ванђелисти описаше -
То је вера православна.

Љубав к Богу, дужност главна,
Њом се свеци просветлише,
Мученици веселише -
То је вера православна.

Наша вера, вера славна,
Њом се претци прославише,
Вишњем Богу угодише -
То је вера православна.

Вера наша, вера давна,
Њом славимо Христа Бога,
Цара царства бесмртнога -
То је вера православна.

Деца бесмртности
 

Ми смо деца бесмртности,
За бесмрће створени,
Крст нас спасе од трулости,
Ми смо Крстом вођени -
Ми смо Крстом рођени,
Христом препорођени.

Усред мрака и очаја
Ми светлост имамо,
Усред бола и вапаја
Ми песму певамо -
Ми песму певамо,
Христа прослављамо.

Сред заблуда и незнања,
Грабежи, лености,
Ми смо срећни од надања
И од послушности -
И од послушности
Христовој светлости.

На високој светој гори
Бог нас жудно чека,
На кристални праизвори
Од меда и млека -
Од меда и млека,
Слава Му до века!

Ми смо деца бесмртности,
За бесмрће створени,
Крст нас спасе од трулости
Ми смо Крстом вођени -
Ми смо Крстом вођени,
Христом препорођени.

Кога ћу да хвалим?
 

Кога ћу да хвалим
Сем живога Бога?
Кога ћу да славим
Сем господа мога?

У Њега је светост,
У Њега је сладост,
У Њега је крепост,
У Њега је младост,

У Њега је јава,
У Њега је будност,
У Њега је слава -
Слатка милозвучност!

Серафими близу
Око Њега стоје,
Ангели у низу
Око Њега поје.

Земља песму чује
И ехо одаје,
Но ехо тугује -
Песми заостаје.

И све нови појци
На небеса стижу,
У светлој поворци
Са старим се нижу.

То су свети људи
Што помреше јуче
И свих страсти луди
Сломише обруче.

Цела војска пева,
Пева: алилуја!
То што земља снева
Од тог небо буја.
Слава Оцу благом,
Оцу премиломе,
Слава Сину драгом
И Духу Светоме!

Шта је најслађе?
 

Слатко је певати планини и цвећу
И звездама сјајним, и топлом пролећу,
Ал' шта слађе може у свем свету бити
Но Богу певати, и Бога славити?

Слатко је слушати водене жуборе,
И песму славуја из зелене горе,
И мудрост мудраца кад се с уста лије, -
Ал' од речи Божје ништа слађе није.

Слатка ли је љубав брата и другара,
Још је слађа љубав родитеља стара -
Ал' слађе од свега у муци животној
Јесте љубав Божја према деци Својој.

Сладак ли је одмор после тешка рада,
Утеха је слађа после горких јада, -
Ал' слађе од свега у животу целу
Јесте знање да се Бог јави у телу.

Слатко је ћутање после разговора
И сан сладак после труда и замора -
Ал' слађе од свега на ивици века
Јесте вера да нас бољи живот чека.

Земаљске су сласти слатке на почетку
А горке и боне на своме свршетку, -
Трајну сласт испија у животној беди
Ко Господа види где над светом лебди.