ПЕСМЕ БОГУ И РОДУ



 

У вери се знање крије
 

Истину је Христос каз'о
И спасења пут показ'о,
Отворио двери неба;
Шта нам јоште, браћо, треба?

Истина је вечно иста,
Вечно светла, вечно чиста;
Истина се јавља свима,
Ал' она се вером прима.

Правим путем тај путује,
Своме вођи ко верује;
Пут спасења то је Вођа,
То је Христос – Путовођа.

Христос има вечно знање,
Лично знање и сазнање,
Он познаје све почетке,
Све почетке и свршетке.

Мирно броди и путује,
Ведро гледа, не тугује,
Ко верује машинисту.
Веруј и ти, брале, Христу.

Веруј Христу, Он пут знаде,
Сву истину Он имаде,
У вери се знање крије,
Најважније, најмилије.

Најважније знање
 

Од почетка сакривено
Кроз Христа је откривено.
Некад тајно сад је јавно, -
То је наше знање главно.

Што пророци провидеше,
Апостоли што видеше,
То је наше знање главно,
То учење православно.

Саздани смо мудрим Творцем,
Послати смо благим Оцем,
Бог нас шаље, Бог нас чека;
Божија су оба века.

Век земаљски пут је кратак,
Век небески одмор сладак;
Свак ће жњети што посије:
То је знање најважније.

Алфа и омега
 

Питаш ли се, дете моје,
Одкад свету старост броје
И на чему осовине
Васионе ове стоје:
Ко о свету бригу брине,
Да не падне, не погине?
Питат можеш само Њега
који рече, мили сине:
- Ја сам Алфа и Омега.

Питаш ли се о почетку,
О почетку и поретку,
Што у свету свуда влада?
Ко саздаде чудну, ретку
Хармонију овог града
Звезданога? Рој парада
Ко покрете? Питај Њега
Који рече, душо млада:
- Ја сам Алфа и Омега.

Но пре твојих свих питања,
Пре твог јава и лутања
Одговоре Он је дао
Из ризнице свога знања,
Крвљу својом записао
И све теби завештао,
Јер те љуби изнад свега
Он који те вечно знао -
Христос – Алфа и Омега.

Отац и син
 

- Кажи мени, слатки тата,
Има л' скупље што од злата,
И што тврђе од челика,
Има л' слађе што од меда,
Има л' дубље што од мора
И од цвећа ишта лепше,
Има л' боље што од славе,
И од грома што звучније,
И од ноћи што мирније,
Има л' јаче што од смрти,
И од твога топлог крила
Има л' игде већег миља?

- Има, сине, од тог свега
И већега и слађега.
Истина је скупља много
И од сребра и од злата,
Правда тврђа од челика,
Од меда је милост слађа,
Од мора је срце дубље,
А од цвећа душа лепша,
Од славе је чедност боља,
Од грома је још звучнији
Вапај правде погажене,
И од сваке тихе ноћи
Мирнија је савест чиста;
Од смрти је љубав јача,
А од мога топлог крила

Много више има миља
У очинском крилу Оног
Што нас с неба благосиља.