ПЕСМЕ БОГУ И РОДУ



 

Појас православља
 

Од Солуна града до Уралских гора,
Од Уралских гора до Тихога мора,
Тканина је једна светиње и славља,
Непрекидни појас светог Православља.

Једна иста вера, једна иста нада,
Од Јапанских стена до Солуна града,
Народима светли и срца им згрева;
Једна иста црква истог Бога пева.

Од Африке жарке до Аласке ледне
Олтари су многи свете цркве једне.
Без појаса тога свет би се распас'о,
Без те Божје цркве свет се не би спас'.

То је црква чудна, апостолског кова,
Васионска, вечна, ни стара ни нова.
Нит је она твоја нит припада мени -
Радујмо се, браћо, зато што смо њени.

Црква наша – мајка наша
 

Црква наша, мајка наша,
Духовног је пуна млека,
Пуна хране за све душе,
А за болне пуна лека.

Црква наша, мајка наша,
Као харфа са сто струна,
Струне јече, душе лече,
Музике је свете пуна.

Црква наша, мајка наша,
У два света деце има,
И на небу и на земљи,
Све их држи на очима.

Црква наша, мајка наша,
Хиљаде је лета стара,
Ал' опет је увек млада
Ка' невеста вечног Цара.

Црква – старим снажна младост,
Црква – младим мудра старост,
Црква – тужним права сладост,
Црква – свима вечна радост.

Народ цркве Богу диже
 

Народ цркве Богу диже,
Да је своме Творцу ближе,
Да му црква душу блажи
И молитва срца снажи.

Народ цркве Богу строји,
Јер се живог Бога боји,
Да му Господ грехе прости
Да оживи мртве кости.

Народ цркве Богу зида,
Да му црква ране вида,
Да му боле ублажава,
Да му муке олакшава.

Народ цркве Богу прави,
Да у њима Бога слави,
Вечног Бога Створитеља
И народног Спаситеља.

Гора висока
 

Уздигла се гора чарна
гора висока,
И на гори кула бела
кула пламена.
Ударили зли ветрови
гору високу
Да претуре ону гору
гору висок.
Бучале су страшне буре
буре страхотне
Да оборе белу кулу
кулу пламену.
Ал' се гора одржала
гора висока
И на гори кула бела
кула пламена.
То не била гора чарна
гора висока
Ни на гори кула бела
кула пламена
Већ то била црква Божја
с крстом победним,
С кубетима од небеса
с крстом Христовим.