| |
ПЕСМЕ БОГУ И РОДУ
Три цара
До три цара, три звездара,
Три мудраца одабрана,
За Звездом су на пут пошли
Од источних топлих страна.
Цар Валтазар бела лика,
Цар Мелхиор црне боје,
И цар Гаспар жута лика.
У сваком се мисли роје.
У њима се мисли роје
Мисли разне, мисли многе,
Није чудо, пут је далек
До пећине те убоге.
Па ће рећи цар Валтазар:
Шта мислите, о другови,
Какве ли је боје лица
Какве боје цар тај нови?
- Жут је, мислим као злато,
Нема боје избраније;
Такво мњење Гаспар даде,
- Као злато, друкчи није!
Цар Мелхиор тада рече:
- Црн к'о смола бити мора,
К'о измирна скупоцена
Од арапских кршних гора.
Цар Валтазар најзад збори:
- Ја бих смео рећи вама,
Да је бео нови царе
К'о дим бели од тамјана.
У пећину кад стигоше,
Новог Цара сагледаше,
Смерно му се поклонише,
Дарима га дариваше.
Кад се дома повраћаху
Опет говор отпочеше,
Па друг сваки друга пита:
- Какав беше? Какав беше?
Свак одговор исти даје
Из ризнице свог сећања:
- Не видех му праву боју
Од светлости и блистања.
Лице му се пресијава:
Човек ли је? Човек ли је?
У младенцу томе царском
Божанска се тајна крије.
Кад га гледаш, на те личи,
Човеку је сваком сличан,
Ал' кад гледаш и још гледаш
Од сваког је Он различан.
Таквог Цара у свет нема,
Но о таквом сав свет снева;
Ваистину роди нам се
Син Божији, Цар царева.
Исток са висине
Исток нам се са висине јави
Вечну светлост свету да објави,
Вечну светлост и вечно сијање,
Вечног Бога вечно постојање.
Син се јави Оца да објави
И Дух сиђе Сина да прослави.
Триједина слатка хармонија
Људска срца љубављу загрија.
Вечни Исток вечитога дана
На истоку сунчаном заруди
Од сна људе тешкога пробуди.
Сновиђења лажна ишчезоше,
Мрачне сени у ад побегоше.
Христос дође, људе страва прође;
Христос рече, пакао утече;
Кад пострада, сатану савлада;
У смрт паде, у живот устаде. -
Гроб се стресе, кад Христос воскресе.
Молитва
Свети свети свети, о трисвети Боже,
Нико нас ван Тебе просветит не може.
Свети свети свети, о трисвети Боже,
Нико нас ван Тебе простити не може.
Свети свети свети, о трисвети Боже,
Нико нас ван Тебе прославит не може.
Свети свети свети, о трисвети Боже,
Нико нас ван Тебе сложити не може.
Свети свети свети, о трисвети Боже,
Нико нас ван Тебе спасити не може.
О смилуј се на нас због наших отаца,
Твојих верних слугу и Твојих светаца.
Просвети нас Боже, прости и прослави,
Без Тебе смо слични сасушеној трави.
Сложи нас и спаси, Христе Спаситељу
И приведи твоме вечном Родитељу
У небесно царство, сврху свију сврха,
У последњу мету свих земаљских трка.
Једно тек желимо: Теби да служимо,
Месију и Спаса службом да славимо.
Јер ко Теби служи тај најбољем служи,
На патње и муке ником се не тужи.
Без Тебе су људи ка без очњег вида:
Без пута, поштења, без наде и стида.
Ти си темељ свему, Ти си смисо свему
Ко следује Теби, дух је Твој на њему,
И благослов вечни и живот без краја
И слава и песма усред Твога Раја.
Песма Светом Сави
Господ благи збори кад по земљи ходи
О духовном пићу и о живој води:
Блажен ко њу пије у овоме веку,
Реке ће од њега живе да потеку.
У српскоме роду нико знао није
Живом водом себе к'о ти да опије.
Зато су из тебе реке се излиле
И сву земљу српску дивно натопиле:
И милост и правда и истина света,
И нада и братство и смерна просвета,
Снажно родољубље, нежно братољубље
То су твоје воде, све дубља од дубље.
Појио си њима живи ти рукосад,
Појио си до сад, појићеш и од сад.
К'о што Мисир нема воде изван Нила
Тако ни без тебе твоја домовина.
|
|