ПЕСМЕ БОГУ И РОДУ



 

Песма Кајмакчалана
 

Кајмакчалан бела гора
К'о застава пободена,
Без шумора, без румора,
С два покрова покривена,
С два мртваца на леђима:
С белим снегом и костима.

Стражар слуша: Неко пева!
Тиха песма испод горе!
- Да л' планина бунца, снева,
Ил' под снегом мртви зборе?
Слуша стражар – варка није -
Под снегом се песма вије.

"Ој Србијо, мајко мила,
"Јеси л' срећна? Јеси л' јака?
"Јеси ли се одморила?
"Да ли имаш још јунака?
"Кажи нама, мила мати,
"Да би могли мирно спати!"

Место гласна одговара,
Стражар гледа, добро види,
Људима се покри гора -
Хроми, бедни инвалиди:

"Мирно спите, друзи мили,
Јунаци смо и ми били!"

Испод снега хор повика:
"Ви сте Јуче, ви сте прошли,
"Стара гардо рањеника!
"Но да ли су нови дошли?
"Ој Србијо, мила мати,
"Не можемо мирно спати!"

Стражар гледа: гора пуста.
Обузе га стара туга.
Но наједном – маса густа
Покри гору, друг до друга:
"Ево и нас, новог кова,
Ми смо српска војска нова!

Ми смо кита од јунака,
Не брините, браћо, за нас,
Србија је кроз нас јака!" -
"О па ви сте само Данас!
"Не можемо мирно спати,
"Ој Србијо, мила мати!"

Стражар гледа пун бојазни
Како и те војске неста,
И гора се сва испразни
Али песма још не преста:
"Ој Србијо, гора поји,
"На ком твоје Сутра стоји?"

Стражар зачу уздисање
Где јунаци славни леже,
Испод снега чу јецање,
Горчина му срце стеже,
У том муња силна сину
И обасја џин планину.

Засија се џин планина,
Нова војска на њу слете:
Српска деца, омладина,
За четама врве чете.
Заклицаше деца мала:

"Оци наши, вама хвала!

- Одмарајте ваше кости,
Баш много сте препатили,
И Бог да вам душе прости,
Витези сте дивни били!
Ми ћемо се потрудити
И јунаци к'о ви бити".

Тад забруја из гробова
Песма јекну из дубине:
"Децо наша, снаго нова,
"Ви сте Сутра отаџбине!
"Ој Србијо, мила мати,
"Сад можемо мирно спати!"

Вјера наша, вјера стара
 

Вјера наша вјера стара,
Вјера наших светих цара,
Вјера пука и кнезова
И народних витезова.
Вјера вечна, вјера славна
Наша вјера православна.

Витезе је изродила
И свеце је одгојила
Народ српски просветила
Земљу нашу осветила.
Вјера вечна, вјера славна
Наша вјера православна.

Вјера ова души прија
И разуму људском сија,
Срце блажи, вољу снажи -
Ко још од ње бољу тражи!

Вјера вечна, вјера славна
Наша вјера православна.

Молитва Богу
 

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе е ништ' не може,
Ни орати ни копати
Ни за правду војевати.

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе се ништ' не може,
Ни родити ни умрети
Нити болест преболети.

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе се ништ' не може,
Ни грешнику покајати
Нити с братом запевати.

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе се ништ' не може,
А с Тобом се све постиже
И у вечни живот стиже. -

Српска слога
 

Србин има једну мисо
У срце му Бог уписо:
Да он сваком добра жели,
Да сироту не уцвели,
Да дарује ко му тражи
И бол свачиј да ублажи.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.

Србин има прошлост славну
Има веру православну,
Има језик – бисер сјајни,
Има песму – ђердан бајни,
Има памет – да царује,
И вештину – да војује.
Само Србин нема слоге
Отуда му беде многе.

Србин има бистро око
И брзину као соко,
Што науми учиниће,
Што погреши поправиће,
Свуда стиже, све постиже,
Нико Богу није ближе.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.

Ал' кад Србин стекне слогу,
Милији ће бити Богу,
И мајке ће у даљини,
У Индији и у Кини,
Својој деци говорити:
- Желите ли срећни бити
На Србе се угледајте
Српском слогом заблистајте!