ПЕСМЕ СВЕТИТЕЉИМА



 

Крстов дан
(14. септембар)
 

Спаси Боже људе своје,
Спаси Господе,
Крстом часним Ти нам светли,
Крстом на води!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.

Спаси Боже народ Српски
И сав његов дом,
Дај му снаге да послужи
Твом крсту часном!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.

Спаси Боже и све оне
Што су на власти,
Крст пресвети нек их чува
Црне пропасти!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.

Спаси боже и сав народ
Што ти се моли,
Нека крстом свакој муци
Брзо одоли!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.

Света Петка
(14. октобар)
 

Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели.
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде,
О предивна светитељко,
Наш узоре, Света Петко!

Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи,
Ти Му даде ум пречисти
К'о анђелски – такав исти,
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!

Душу чисту Господ иште
К'о небесно светилиште,
Такву душу ти одгаји
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам, света Петко!

Помози нам молитвама
У животним невољама,
У облачној земној тузи
Засветли нам, слично дузи,
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево!

Свети Лука апостол и еванђелист
(18. октобар)
 

Божествени Лука, и уман и учен,
Драговољно беше за Господа мучен.
Избећи могаше поруге и муке,
Но свет не би имо великога Луке.
Лука млади виде Божију Истину,
Предаде се срцем Божијему Сину
Слуша Учитеља, гледа Чудотворца,
И у Њему позна свог бесмртног Творца,
Виде Васкрслога и говори с Њиме,
Чудеса сотвори у Његово Име .
И Христос му поста јединствена радост,
Жртвова му Лука ум, благо и младост.
Кад остари Лука, млад Христос бејаше,
Од Христа примаше и свету даваше,
Па кад свету даде што могаше дати
Тад му свет, по Писму, немилошћу плати
О маслини старој виси старац Лука
С осмејком на лицу, прекрштених рука,
Са неба се пружи рука самог Христа
И прихвати душу свог Јеванђелиста.
Сад у рају светлом, с други Апостоли,
За цркву се свету свети Лука моли.

Свети Козма и Дамјан
(1. новембар)
 

Црква слави чудотворне Враче,
Сјајне звезде што Господом зраче,
Светог Козму и светог Дамјана,
Два хришћанска дивна великана
Тодотију мајку уз синове,
Што одхрани овакве дивове.
Славна браћа закон испунише
И милошћу Христу угодише,
Угодише Христу милосноме
Највећему Врачу безмедноме.
Дар примише, лекари посташе,
Дар примише, ал га не продаше.
Даре Божје бедним дариваху,
Именом их Христовим цељаху.
Тако било, тако и сад бива,
Време свеце тамом не покрива,
Нити покри чудотворне Враче,
Они данас ко и некад зраче,
И помажу болним и невољним
Молитвама моћним, добровољним,
Пред Христовим Престолом небеским
Част и слава Врачима чудесним!