ПЕСМЕ СВЕТИТЕЉИМА



 

Свети Јован Златоуст
(13. новембар)
 

Црква слави светога Јована
Златоуста, Богом дарована,
Христовога великог војника
Што је Цркви и понос и дика.
Дубокога и срца и ума
а на речи харфа златоструна.
Он порони у дубине тајни
И извуче бисер звездосјајни,
Он се диже небу у висине
И објасни божанске милине,
Историји сагледа дужину,
Сву је даде Божијему Сину.
Он нам откри греховне ужасе
И врлине што човека красе,
Показа нам најмилије тајне
И све сласти Раја милобајне.
Јеванђелист, Тумач јеванђеља,
И носилац духовног весеља,
К'о апостол ревнова за Христа,
Ни уз један порок он не приста;
К'о мученик он прими мучење,
Мучење је залог за спасење -
Христов слуга показа се прави,
Зато Црква Златоуста слави.

Преподобни Алимпије Столпник
(26. новембар)
 

Одвезан од страсти, одвезан од света,
Од житејских брига и од страсног гњета,
Сав предан молитви и богомислију -
То донесе славу светом Алимпију.
На столп висок, висок, он себе уздиже,
Тек даље од земље – Богу ближе, ближе!
Сав предан молитви и богомислију -
То донесе славу светом Алимпију.
Нек громови грме, погодити неће,
Громовима Господ управља и креће.
Сав предан молитви и богомислију -
То донесе славу светом Алимпију.
Молитвом просија као сунце јасно
И име му оста кроз векове гласно.
Мисао о Богу створи бесмртника,
Алимпија дивног, Божјег угодника.
На небу се сада столп велики сија,
То је светла душа светог Алимпија
И сада молитви сав је предан за нас
Алимпије столпник – и јуче и данас.
Од њега се и сад зли духови крију,
А ми радујемо – светом Алимпију.

Свети Николај, архиепископ мирликијски
(6. децембар)
 

Светог оца Николаја
Четир стане света славе
Ко витеза силне вере,
Вере Божје, вере праве.
Од колевке Богу предан
Од колевке све до краја;
Па прослави и Бог њега,
Свога верног Николаја.
За живота славан беше
А по смрти још славнији,
Моћан беше и на земљи
А са неба још моћнији.
Светла духа, чиста срца,
Он храм беше живог Бога;
Народи га зато славе
Као свеца чудеснога.
Богат славом Николаје
Он свечаре своје воли,
Пред престолом вечног Бога
За њихово се добро моли.
Благослови Николаје,
Благослови људе твоје,
Што пред Богом и пред тобом
На молитви смерно стоје.

Свети првомученик Стефан Архиђакон
(27. децембар)
 

На Стефана духом обасјана
Навалише Јевреји крвници.
Крвав Стефан на колена клече
И повика к небу иза гласа:
О Господе, што с крста опрости
Грех највећи што земљу потресе,
Грех највећи што га небо виде,
Што опрости својим крвницима,
Сад и мојим опрости Преблаги!
Шта је овај злочин спрам онога?
И ја шта сам спрам Господа мога?
То изрече, дух Богу предаде.
Гневни старци, грдне плашљивице,
Кад убише, тад се разбегоше.
Тад ангели с неба се слетише
Око тела првомученика,
У хору му песму отпојаше
Рајску душу у Рај узнесоше.