ПЕСМЕ ЗА РЕЦИТОВАЊЕ О СВЕТОМ САВИ



 

Молитва мале Данице

Добро јутро, добри Бого!
ја сам мала,
ја ти не знам ништа рећи,
само хвала!
Хвала што је зора тако
лепа, мила!
Хвала што ме мајка моја
пољубила!
Хвала што је отац добар -
за нас ради,
хвала што нам кора хлеба
тако слади!
Хвала што се играт могу
с братом малим,
Хвала што се могу на свем
да захвалим.

Свети Сава

Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
"Боже мили, чуда великога!
"Куд се ђеде цар – Немање благо,
"Седам кула гроша и дуката?"
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
"Ој Бога вам, господо ришћанска?
"Не говор'те о мом родитељу,
"Не говор'те не гријеш'те душе:
"Није бабо расковао благо
"На наџаке ни на буздоване,
"Ни на сабље ни на бојна копља
"Ни добријем коњма на ратове;
"Већ је бабо потрошио благо
"На три славна Српска манастира:
"Једну бабо саградио цркву;
"Б'јел Вилиндар насред горе Свете,
"Красну славну себе задужбину,
"Вјечну кућу на ономе св'јету
"Да се њему поје литурђија
"Оног св'јета, као и овога;
"Другу бабо саградио цркву:
"Студеницу на Влаху Староме,
"Својој мајци царици Јелени,
"Красну славну мајци задужбину,
"Вјечну кућу на ономе св'јету,
"Да с' и њојзи поје литурђија
"Оног св'јета, као и овога;
"Трећу бабо саградио цркву:
"Миљешевку на Херцеговини,
"Красну славну Сави задужбину,
"Вјечну кућу на ономе св'јету,
"Да с' и њему поје литурђија
"Оног св'јета, као и овога".
У глас викну господа ришћанска:
"Просто да си, Немањићу Саво!
"Проста душа твојих родитеља!
"Проста душа, а честито т'јело!
"Што носили, свијетло вам било
"Што родили, све вам свето било!"
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Што гођ рекли, код Бога се стекло.

На Светога Саву
 

Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.

Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.

Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
"Светитељу Саво, слава ти и хвала!"

Свети Сава

Над атонским храмом, још у давно време,
подиже се бура усред ноћи неме.

И док мрачним крилом за небо се хвата,
неко живо лупну у храстова врата. -
Игуман се диже. На уласку самом
стајало је момче, увијено тамом.

У његовој руци, што је горе диже,
с упаљена луча рујни пламен лиже.

Дим се вије, мота – и котури јуре
у капију тврду и зидине суре.

Ко је ово момче? који јад га слама?
и шта тражи ноћас од Божијег храма?

Црн, себарски плашт му млада плећа краси,
по коме су пале сребрнасте власи.

А по витком стасу што га дичи тако,
тврдом се је ликом опасао јако.

И он смерно стоји. О његову врату
само крст трепери у сувоме злату.

То бејаше Растко. Син Немањин то је,
што је царске дворе оставио своје -

Јер га љубав гони, јер га жеља слама,
да постане слугом Божијега храма.

Црн себарски плашт му млада плећа краси,
по коме су пале сребрнасте власи.

И над лепом главом, у дубини мрака,
сјајан колут сија од најлепшег зрака.