ПЕСМЕ ЗА РЕЦИТОВАЊЕ О СВЕТОМ САВИ



 

Светоме Сави
 

Оставио бабов замак
И варљиве дворске сјаје,
Отишао с духовници
У незнане туђе краје.

На атонској испосници,
У иночкој црној ризи
Проводио дане дуге
У молитви и подвизи.

Срце ти је за род било,
Чистоћом си вере сјао,
Милом роду и Господу
На службу си себе дао,
Међу браћом утулио
Жесток пламен борбе личне,
Поставио главе цркви
И темеље непомичне.

Отрок, себар и властелин
Пред тобом су били равни,
Сви чланови једног тела
Неразумни, пуноправни.

Беседама твојим, оче,
Трептала је света Жича,
Ах, што стара, хладна, не зна
Да их твојој деци прича.

Око собе скупљао си
Децу малу, српску наду,
Учио их речи Божјој,
Ситној књизи, светом раду;
Сејао си те њивице
Једрим зрном Божјих слова,
А жетву си ишчекив'о
Од Божјега благослова.

О, научи и нас слабе
Узор, Србе, свече врли!
Васпитати и учити,
Вршит' пос'о неумрли;
Одрицат се таштих части,
Крст терета сносит вољно,
А у груд'ма вазда носит,
Срце чисто, задовољно...

На Светога Саву
 

Кад сте јуче, мила децо,
Сви радосни били,
Чистом душом свете песме
Угоднику вили,

Песме вили на његову
И на своју дику,
Светом Сави , српског рода
Првом просветнику,

На ме паде, не знам зашто,
Нека брига љута,
Узда'но сам тога дана
Неколико пута.

Сећ'о сам се црна мрака
И борбе крваве,
Па сам глед'о у икону
Светитеља Саве.

Одвеле ме брижне мисли
До оних крајева
Где још ни сад српској деци
Српске школе нема.

Како је то њима тешко
Лутати по тами, -
У туђини, у несвојти
Видети се сами.

Благо вама , мила децо,
Којима се даје
Да у својој драгој школи
Прибирате знање!

Где с' језиком миле мајке
Свака врлост буди,
Где с' учите да будете
И Срби и људи.

Штујте школе као темељ
Будућности праве,
Српску школу к'о аманет
Светитеља Саве.

Благо вама идућ' к знању
По српскоме путу,
Ал' ја плачем кад год видим
Грану отргнуту.

Свети Сава
 

Ти остави: бисер, смарагд и рубине,
којима твој отац Немања те засу,
место царске круне – узе камилавку,
а место порфире – узе црну расу
и оде, чак тамо, у Хиландар свети,
да познаш живота одречење право,
да слушаш и вршиш заповеди Божје,
угодниче Божји, Светитељу Саво!

Ал' борба међ' браћом – зла коб наша стара
не могаде, ипак, твом слуху измаћи:
ти, с крстом у руци, чак из Хиландара,
дође својој крвно завађеној браћи,
и, с љубављу кротком, међ' ножеве њине
ти, стаде, ко Божје оличење право,
и свакоме пружи по гранчицу мира,
кротки миротворче, Светитељу Саво!

"На спалиште Влаха!" – Синан паша грмну.
Донеше твој живот... потпалише гране.
Али ветар дуну и диже твој пеп'о
и разнесе светом, на четири стране,
и свуд, где год паде трунка твога праха,
онамо се диже – к'о за чудо право -
или српска школа, или црква света,
избраниче Божји, Светитељу Саво!

И сад твоја химна победнички звони
пуна крепке вере, полета и маха:
то је љубав твоја, разнета по свету
кроз честице твога мученичког праха,
и та жива песма, што кипи к'о река
дижући се к теби, чак у небо плаво,
славиће те громко од века до века,
вечна наша славо, Светитељу Саво!

Данас, кад српска омладина цела
приступа ти, с пуно побожности свете,
да најлепши венац од најлепшег цвећа
око твоје драге иконе оплете,
и док свећа славска трепери и гори
покличи се дижу до у небо плаво:
"Оче српске школе и цркве нам свете,
слава теби, слава, Светитељу Саво!"

Српска Слава
 

Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
"Ускликнимо Светом Сави"
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
и зелене венце плете.

Данас Срби, сви и свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.