| |
ПРОТОЈЕРЕЈ ВАЛЕНТИН СВЕНЦИЦКИ
ДИЈАЛОЗИ
ОБЈАШЊЕЊА
-
битије - егзистенција, постојање, биће, битисање.
-
благоговеније - осјећање љубави, помијешано са осјећањем дубоког поштовања, уважавања, пијетета, страхопоштовања, страха и трепета.
-
добродјетељ - врлина, добро дјело.
-
лест - обмана, лаж (најчешће у духовном смислу), заблуда, привид, ласкање иза којег стоји намјера одвођења у заблуду; одатле прелест - стање духовне заблуде.
-
мирјанин - хришћанин који је у свијету; уопште: човјек из свијета.
-
нетљено, нетљеност - види тљење.
-
оскврнити - испрљати, учинити нечистим, оскрнавити.
-
образ и подобије - лик и обличје; "слика и прилика".
-
плот - крв и месо, тијело, тјелесност; у духовном смислу: онај дио наше душе, који се налази у највећој спрези са нашим тијелом.
-
подобије - обличје, сличност, "бити подобан" - "бити налик на".
-
прелест - обмана, заведеност; стање или ситуација у којем заведено лице мисли да је удостојен неког вишег (духовног) дара, а у стварности га обмањује ђаво.
-
преластити - (од лест) преварити, обманути, завести.
-
пресушествљење - претварање, промјена суштине.
-
ријеч Божија - Свето Писмо
-
сасуд - посуда, овојница у коју се смјешта нека садржина (у духовном смислу).
-
сапричесник - заједничар, онај који се приопштава некоме или нечему.
-
скврн - нечистота, прљавштина.
-
скрб - патња, страдање.
-
созерцавање - разматрање, размишљање, контемплација, посматрање, опсервација; гледање духовним погледом у неки предмет духовне садржине.
-
твар - материја, ствар; уопште - све што је Бог створио.
-
тљење - распадање, труљење, разлагање; тљеност - трулежност, подложност распаду; нетљеност - нетрулежност, не-подлијегање распадању; нетљен, нетљени - који не подлијеже распаду, нетрулежан.
-
торжество - славље, тријумф, прослава.
-
устројство - уређење, поредак, унутрашња конструкција.
|
|