Протојереј Алексије Умински, Протојереј Артемије Владимиров,
Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко

Сада, када сам већ свештеник, исповедајући како одрасле, тако и децу, често се сећам оног тренутка када сам после своје прве исповести клекао на колена. И сада, гледајући преображена лица која зраче неизрецивим.олакшањем и радошћу, и нехотице бивам прожиман том неизрецивом светлошћу; душа моја поново осећа радост коју човеку може пружити једино Бог...[1]

НАПОМЕНЕ:

1. Протојереј Артемије Владимиров, Моја прва исповест, Москва, 1998. год.