Књига Прва. Глава IV
Битка код Емауса, Jудина Победа над Горгијом и Лисијем. Очишћење Жртвеника и Храма у Јерусалиму и празновање обновљења (= Ханука).

1. И узе Горгија пет хиљада људи и хиљаду коњице изабране; и отиде та војска ноћу,
2. Да би напала на војни логор Јудејаца и поразила их изненада; а синови тврђаве (Јерусалимске) беху му водичи.
3. И чу то Јуда, и отиде он и јунаци да ударе на војску цареву у Емаусу,
4. Док још беху војне снаге расуте ван табора.
5. И дође Горгија у логор Јудин ноћу и не нађе никога; и тражаше их у горама, јер како рече: "Они беже од нас".
6. И заједно с јутром појави се Јуда у равници са три хиљаде људи, али штитове и мачеве не имадоше, као што хтедоше.
7. И видеше војни табор незнабожаца јак и с оклопима, и коњицу око њега, и они беху научени за рат.
8. И рече Јуда свojим људима: "Не бојте се мноштва њихова, и напада њихова не уплашите се!
9. Сетите се како бише спашени оци наши у Црвеном мору, када их гоњаше фараон са војском.[1]
10. И сада, завапимо к Небу (= Богу), не би ли нас помиловао, и сетио се Завета отаца наших, и скршио ову војску пред лицем нашим данас.
11. И познаће сви народи да постоји Избавитељ и Спаситељ Израиљу."[2]
12. И подигоше иноплеменици очи своје и видеше ове (Јудејце) да долазе са супротне стране,
13. И изиђоше из логора у бој. И затрубише војници Јудини,
14. И сукобише се, и поражени бише незнабошци, и побегоше у долину,
15. A задњи сви падоше од мача. И гонише их (Јудејци) до Газирона (= Газера) и до равница Идумејских и Азота и Јамније. И падоше од њих око три хиљаде људи.
16. И поврати се Јуда и војна сила његова од гоњења за њима,
17. И рече народу: "Не лакомите се на плен, jep je рат наспрам нас;
18. И Горгија и војна сила на гори су близу нас. Него станите сада против непријатеља наших и ратујте на њих, а после ћете слободно узети плен."
19. Још док Јуда завршаваше, појави се један део (војске) извиђајући са горе;
20. И видеше да су (њихови) поражени и запаљен им логор, јер дим који се види сведочаше о томе;
21. И схвативши то, веома се уплашише; видећи још и Jyдин војни табор у долини готов у бојном поретку,
22. Побегоше сви у земљу иноплеменика (= Филистејаца).
23. И поврати се Јуда ради плењења логора; и узеше много злата и сребра, и јакинта и порфире морске (=плавог и црвеог скерлета), и богатство велико.
24. И вративши се хваљаху и благосиљаху Небо (говорећи) - "Јер је добро, јер је довека милост Његова!"
25. И наста спасење велико Израиљу у онај дан.[3]
26. A који се од иноплеменика спасоше, дошавши испричаше Лисију све шта се догодило.
27. А он чувши то, смути се и паде у чамотињу, jep се догоди Израиљу не оно што он хтеде, и збило се не оно што му је цар заповедно.
28. И у следећој години сабра (Лисије) шездесет хиљада изабраних људи и пет хиљада коњице, да завојшти на њих.
29. И дођоше у Идумеју и улогорише се у Ветсури. И сусрете их Јуда са десет хиљада људи.
30. И виде (Јуда) силни војни табор, и помоли се и рече: "Благословен си, Спаситељу Израиљев, Који си скршио налет дива (= Голијата) руком слуге Твога Давида, и предао си војни табор иноплеменика (= Филистеја) у руке Јонатана, сина Сауловог, и носиоца оружја његовог.[4]
31. Тако предај војску ову у руке народа Твога Израиља, и нека се посраме са пешадијом и коњицом својом.
32. Дај им страшљивост и расточи дрскост моћи њихове, и нека се поколебају поразом својим.
33. Обори их мачем љубитеља Твојих, и нека Те хвале у песмама сви који знају Име Твоје."
34. И сударише се међу собом, и паде из табора Лисијевог око пет хиљада људи, и падоше наспрам њих (= Јудеја).
35. A Лисија, видевши настали пораз (τροπήν = бекство) његове војске, a Јудине војске показану смелост и како су готови или живети или умрети јуначки, врати се у Антиохију; и најмљујући странце умножаваше војску смишљајући да опет пође у Јудеју.
36. А рече Јуда и браћа његова: "Ево поражени бише непријатељи наши. Узађимо (у Јерусалим) да очистимо Светиње (Храма) и обновимо (= осветимо) их.
37. И сакупи се сав табор и узиђоше на гору Сион (= гору Храма).[5]
38. И видеше Светињу опустошену и Жртвеник оскрнављен и врата (Храма) спаљена, и у предворјима растиње порасло као у шуми или као у некој гори, и ћелије (са оставама) разрушене.
39. И раздреше хаљине своје, и ридаху ридањем великим, и посуше пепео по глави својој
40. И падоше лицем на земљу, и затрубише трубама знамења, и завапише ка Небу.
41. Тада нареди Јуда војницима да нападну на оне (војнике) у тврђави, док он очисти Светиње.
42. И изабра свештенике непорочне, добровољце Закона.[6]
43. И очисти Светиње, и уклонише камење оскрнављено на место нечисто.[7]
44. И већаху за оскрнављени Жртвеник свеспаљеница: шта ћe са њиме учинити?
45. И дође им савет добри да га сруше, да им не буде на срамоту што су га незнабошци оскрнавили; и срушише Жртвеник.
46. И одложише камење на гору Храма, на место погодно, док не дође Пророк да да одговор о њима.
47. И узеше камење нетесано, сходно Закону, и озидаше Жртвеник нови као претходни.[8]
48. И изградише Светињу и све унутар Храма и предворја осветише.
49. И начинише свете сасуде, нове, и унеше свећњак и жртвеник кадиони и сто хлебни у Храм.
50. И кадише на Жртвенику и запалише светиљке на свећњаку и светљаху у Храму.
51. И поставише хлебове на сто и простреше завесе. И свршише сва дела која чињаху.
52. И уранише рано двадесет петог (дана) месеца деветог - то је месец Хаселев (Кислев) - године сто четрдесет осме[9].[10]
53. И принеше жртву по Закону на новом Жртвенику свеспаљеница који подигоше.
54. У време и у дан у који га оскрнавише незнабошци, у тај дан се обнови уз песме и гусле и харфе и кимвале.[11]
55. И паде сав народ ничице и поклонише се, и благословите на Небу Добропомоћника њиховог (τον Εύοδώσαντα = Онога који их je добро водио путем).
56. И празноваху обновљење Жртвеника осам дана, и принеше жртве свеспаљенице с радошћу, и принеше жртве спасења и захвалнице.[12]
57. И украсише прочеље Храма венцима златним и штитовима, и обновише врата, и ћелије (с оставама) ставивши им врата.
58. И наста веома велика радост у народу, и избрисана би незнабожачка срамота.
59. И одредише Јуда и браћа његова и сва црква (= заједница) Израиљева да се празнују дани обновљења Жртвеника у време своје сваке године осам дана, од двадесет петог месеца Хаселева, са радошћу и весељем.[13]
60. И изградише у време оно гору Сион, унаоколо зидове високе и куле утврђене, да не би дошли незнабошци и погазили (= оскрнавили) их, као што учинише раније.
61. И поставише онде посаду војну да чувају (гору Сион); и утврдише тако и Ветсуру да је чувају да народ има тврђаву наспрам Идумеје.

1 Мак. 4, 2: Израз "синови тврђаве" je семитизам који означава становнике у тврђави Акра у Јерусалиму, а то су они из 1 Мак. 1, 34: многобошци и уз њих безаконици = ренегати јудејски, како вели и Јосиф Флавије (Старине XII, 7, 4).

1 Мак. 4,3-9: По Јосифу Флавију (Старине XII, 7, 4) Јуда je у напуштеном логору био оставио упаљене ватре и тако преварио Горгију. Писац Прве Макавејске показује овде и другде одлично познавање терена. Нешто je другачији опис ове битке у 2 Мак. 8,12-21.

1 Мак. 4,10: Уместо "не би ли нас помиловао" у старијим рукописима стоји: "ако нас хоће" ("ако нас Небо хтедне, и сети се Завета"...), што није битна разлика.

1 Мак. 4,15-16: По 2 Мак. 8,25-26 Јудејци су зауставили даље гоњење непријатеља јер је наступила субота. Иначе је гоњење било даље према западу и југу према мору, где се налазе ови утврђени градови.

1 Мак. 4, 28-35: Овај поход био je 164-163. год. пре Христа. 2 Мак. 11,1-23 ове догађаје премешта у време после смрти Антиоха IV, за време његовог сина Антиоха V, и ставља их после освећења Храма. - Утврђени град Ветсура je на југу Јудеје, 28 км од Јерусалима на путу ка Хеврону, на граници са Идумејом.

1 Мак. 4,36-37: Према 2 Мак. 11,12-33 (који хронолошки премешта претходну победу Јуде Макавејца над Лисијем у касније време, иза освећења Храма), Макавеј и Лисије су склопили извесни споразум, што 1 Мак. не помиње, па je као последица тог мирнијег стања дошла слободнија могућност обнове Храма. Наш писац овде очишћење Храма приписује само Божијој помоћи и храбрости Макавејаца. (Опис обнове и освећења Храма доноси и 2 Мак. 10, 1-8. Иначе, детаљнији опис самог Храма, истина не овог него Соломоновог, видети у: Језекиљ 40,17-21). - У сваком случају, с обзиром на касније оспоравање (од стране фарисеја и др.) Макавејаца и њихове борбе за слободу вере и отаџбине, треба рећи да je велики и народоспасни догађај обнове Храма Јахвеовог у Јерусалиму ушао трајно у биће и историју Јудаизма слављењем, од тада до данас, тада установљеног празника Ханука = Обновљења.

1 Мак. 4, 41-43: Као и у време Зоровавеља и Немије, кад je обнављан Храм и Град (Нем. 4, 9-14), и овде су побожни Јудеји са оружјем у рукама обнављали своје Светиње, јер су из оближње Тврђаве, непријатељске цитаделе, незнабошци и јудејски издајници чинили свако зло и сметње народу, Граду и Храму (1 Мак. 1,36). Обнова Светиње била је слична као у време побожног цара Језекије (2 Дневн. 29,15-17).

1 Мак. 4, 46: "Гора Храма" (Михеј 3,12) јесте "гора Господња, дом Божији" (И. 2,2). - Што се тиче престанка појаве Пророка у ово време у Израиљу, наш писац то често спомиње (1 Мак. 9, 27; 14, 41), као што то спомиње и Дан. 3, 38. Тако исто, скоро 2 века касније од нашег писца, пише и Јосиф Флавије да после Јездре "није било наслеђа (την διαδοχήν) Пророка" (Прот. Апиона, I, 8, 41). Јевреји Макавејског доба, а и нешто пре и такође после тог доба, знали су да немају "Верног Пророка" од Бога, али су га очекивали. Ово се види у Јеванђељима кад су се појавили Јован Крститељ и Христос (Мт. 11, 9; 14,1-5, 16,14; Лк. 7,16; 9,8.19; Јн. 4,19; 6,14). У том ишчекивању била је изражена месијанска нада, коју је Јеврејима оставио још Мојсије (5 Mojс. 18,15.19; Д. ?п. 3,22 и 7,37). Божији Пророци од времена Илије и Јездре и књиге Данила били су живи и лични сведоци месијанских времена која су наговештавала долазак - παρουσία - самога Пророка Месије. Времена Макавејска била су времена месијанских ишчекивања. Христос се јавио као заиста "ишчекивање и нада народа" (l Moje. 49,10).

1 Мак. 4, 52-59: Обнова и освећење оскрнављеног Храма и Жртвеника свршена je 25. Кислева месеца 148. године Селевкијске, тј. 14. децембра 164. г. пре Христа. То је јеврејски празник ХАНУКА (грч. έγκαίνισις, εγκαίνια = обновљење, понављање, инаугурација, као што je било учињено са Храмом Соломона и Јездре, тачније речено Зоровавеља - 1 Цар. 8. гл.; 2 Дневн. 7,9; Јездра 6. гл.; такође Јн. 10,22). О установљењу и називу овог празника пише Јосиф Флавије: "И од њега (Јуде Макавеја) до сада прослављамо празник називајући га светлост (φώτα)" (Старине XII, 7, 7), вероватно и зато што су током 8 дана празника паљене многе светиљке (свеће и кандила са уљем). Опис обновљења Храма и овог празника даје и 2 Мак. 10,1-8, као и 2 Мак. 1, 9 и 18, где се помиње празник Ханука и повезује са празником Сјеница, који су оба празновани са гранчицама. - Храм и Жртвеник били су под оскврњењем три године (145-148. г. Селевкијске = 167-164. г. пре Христа) и очишћењем, освећењем и приношењем жртве свеспаљенице на Жртвенику, у исти дан после три године, васпостављен je Caвез народа са Јахвеом, што је суштина празника Хануке. Ханука је овде завршавала претходни седмодневни празник Сјеница (ср. 2. Дневн. 7, 9-10). По обичају Јеврејском на овај празник певан је Псалам 118/117, а вероватно и Псалми од 113-118, као и на остала три велика Јеврејска празника.

1 Мак. 4,60-61: Подигнуто је утврђење на простору око Храма, насупрот оном око Тврђаве (1 Мак. 1,33), коју су наградили и држали незнабошци Сиро-Јелини. Такође je поставлена војна стража насупрот onoj у цитадели; затим је Јуда изградио тврђаву Ветсуру, 30 км. јужно од Јерусалима према Идумеји.

1. 2 Mojс. 14,13-31
2. Пс. 48,14; Ис. 41,14
3. 2 Дневн.20,21; Пс. 135, 1; 1 Сам. 14,45 19,5
4. 1 Сам. 17, 4-50; 14, 6-14
5. 2 Mак. 10,1
6. 3 Мојс. 21-22 гл.
7. 2 Мак.10,3
8. 5 Мојс. 27,5-6
9. 14. децембра 164 г. пpe Христа
10. l Мак.1,54; 2 Мак. 10, 5
11. 1Днев 1.15,16; 1. Мак. 13,51; Мак. 10, 5
12. 2 Днев 33, 16
13. 2 Mак. 10, 8