Књига Прва. Глава V
Победнички иоход Макавеја изван Јудеје: на Идумеју u Амонићане, у Галилеју и Галадиту преко Јордана - да ослободе прогоњене Израиљце.

1. И би кад чуше околни незнабошци да је саграђен Жртвеник и обновљена Светиња (Храма) као раније, разљутише се веома;
2. И одлучише да истребе род Јаковљев, оне који беху међу њима. И почеше у народу убијати и истребљивати.
3. И ратоваше Јуда против синова Исавових у Идумеји, у (области) Акраватини, јер (тамо) опколише Израиљце; и порази их поразом великим и сакруши их, и узе плен њихов.
4. И опомену се злобе синова Вејана, који беху народу (Израиљском) замка и саблазан, јер их сретаху заседама на путевима.
5. И бише од њега опкољени у кулама, и нападе на њих и прокле их (=уништи их)\ и запали им куле огњем са свима који беху у њима.
6. И пређе даље на синове Амонове, и нађе руку јаку и народ многи и Тимотеја вођу њиховог;
7. И учини многе бојеве против њих, и бише сатрвени пред лицем његовим, и порази их.
8. И заузе (град) Јазир и кћери његове (=подручја његова), и врати се у Јудеју.
9. И сакупише се незнабошци који су у Галаду на Израиљце који су у њиховим пределима, да их истребе, и (ови) побегоше у тврђаву Датему.
10. И послаше писма Јуди и браћи његовој, говорећи: "Окупили су се на нас незнабошци који су око нас да нас униште,
11. И спремају се да дођу и заузму тврђаву у коју смо се склонили, и Тимотеј предводи војну силу њихову.
12. Зато сада, дођи и избави нас из руке њихове, јер паде мноштво од наших;
13. И сва браћа наша која су у земљи Товијиној убијена су, и заробише жене њихове и децу и имовину, и погубите тамо око једну хиљаду људи."
14. Још док се посланице читаху, и гле дођоше други гласници из Галилеје, који раздреше хаљине своје казујући слично претходним речима, говорећи:
15. "Окупили су се на нас из Птолемаиде и Тира и Сидона, и сва Галилеја иноплеменика, да нас искорене."
16. Како чу Јуда и народ те речи, сабра се црква (=скупштина) велика да се саветују шта да учине за браћу своју која су у невољи и нападнути су од њих (=од непријатеља).
17. И рече Јуда Симону брату својем: "Изабери себи људе и иди те избави браћу своју која су у Галилеји, a ja и Јонатан брат мој поћи ћемо у Галадиту".
18. И остави Јосифа сина Захаријина и Азарију, за вође народу, са осталом војском у Јудеји ради чувања (одбране).
19. И заповеди им говорећи: "Штитите народ овај и немојте започињати рат са незнабошцима док се ми не вратимо".
20. И издвојише се Симону три хиљаде људи да иду у Галилеју, a Јуди осам хиљада људи у Галадиту.
21. И отиде Симон у Галилеју и учини бојеве многе против незнабожаца, и бише сатрвени незнабошци од лица његовог;
22. И гоњаше их до врата Птолемаиде. И падоше из незнабожаца око три хшьаде људи, и узе плен њихов.
23. И узе (Јудеје) који беху у Галилеји и у Арватима, са женама и децом и свим њиховим имањем, и доведе их у Јудеју са великим весельем.
24. A Јуда Макавејац и Тонатан брат његов, пређоше Тордан и ходите три дана нута у пустињи.
25. И сусретоше Навутејце (=Арапе), а ови их сретоше мирољубиво, и приповедаху им све што се десило браћи њиховој (Јудејима) у Галадити,
26. И да су многи од њих затворени у Восори и Восору, у Алеми, Хасфу, Македу и Карнаину, и све су то градови утврђени и велики.
27. И у другим градовима Галадите затворени су, и за сутра се спремају (незнабошци) да нападну тврђаве, и узму их, и истребе све њих у један дан.
28. И окрете изненада Туда и вој ска његова пут кроз пустињу за Восору, и заузе град и поби све мушко оштрицом мача и узе сав плен њихов и запали га огњем.
29. И отиде одатле ноћу и дође до тврђаве (Датема).
30. И кад би ујутру подигоше (Јудеји) очи своје и гле народ велик, којему не беше броја, носећи лествице и справе да заузму тврђаву, и нападаху на њих.
31. И виде Јуда да је борба почела, и вика из града узиђе до неба с трубама и јаком виком;[1]
32. И рече људима војницима: "Борите се данас за браћу вашу!"
33. И изађе са три војне трупе с леђа њима, и затрубите трубама и повикаше у молитви.
34. И позна војска Тимотејева да je то Макавејац, и побегоше од лица његова. И порази их великом раном, и падоше између њих онога дана око осам хиљада људи.
35. И скрену (Јуда) у Алему и нападе на њу, заузе je и поби све мушко у њој и узе плен њен и запали је огњем.
36. Одатле отиде и заузе Хасфу, Макед и Восор и остале градове Галадите.
37. И после ових речи (= догађаја), прикупи Тимотеј другу војску и улогори се наспрам Рафона, на другој страни потока.
38. И посла Јуда да извиде војни логор, и саопштише му говорећи: "Окупљени су с њиме сви незнабишци који су око нас, војска је врло велика.
39. И Арапе су најмили у помоћ себи, и улогорили се преко потока готови да дођу у рат на тебе." И пође Јуда на сусрет њима.
40. И рече Тимотеј старешинама војске своје, када се приближаваше Јуда и његова војска на поток водени: "Ако пређе нама први, не можемо издржати против њега, јер je јак и надјачаће нас.
41. Ако ли се пак уплати и улогори преко реке, прећи ћемо њему, и надјачаћемо га."
42. А кад се приближи Јуда потоку воденом, постави писаре народне на потоку и заповеди им говорећи: "Немојте пустити ни једног човека да разапне шатор, него нека сви крећу у борбу".
43. И пређе против њих први и сав народ за њиме; и бише поражени пред лицем његовим сви незнабошци, и бацише оружје своје у храм (идолски) у Карнаину.
44. И заузе (Јуда) тај град, и храм запали огњем, са свима који беху у њему. И би поражен Карнаин, и не могаше више супротставити се пред лицем Јудиним.
45. И сабра Јуда сав Израиль, оне у Галадити, од малога до великога, и жене њихове и децу њихову и имовину, скуп веома велики, да дођу у земљу Јудину.
46. И дођоше до Ефрона, и то je град велики на путу (у земљу), веома утврђен, и није било могуће мимоићи га десно или лево, него (само) кроз њега проћи.[2]
47. И закључаше се они из града и запречише врата камењем.
48. И посла им Јуда (поруку) с речима мирољубивим, говорећи: "Да прођемо кроз земљу вашу одлазећи у земљу нашу, и нико вам неће нанети зла, само ћемо пешке проћи". И не хтедоше отворити му.
49. И нареди Јуда да се објави по војсци да се сваки построји на месту у којем je.
50. И постројише се борци војске, и нападаху на град цели дан онај и целу ноћ, и предаде се град у руке његове.
51. И погуби све мушко оштрицом мача, и искорени град и узе плен његов, и прође кроз град преко побијених.
52. И пређоше Јордан у равницу велику наспрам Ветсана (=Скитопоља).
53. A Јуда сакупљаше оне последње (=заостале у колони) и утешаваше народ током целог пута, док не дођоше у земљу Јудину.
54. И узађоше на гору Сион у радости и весељу, и принесоше жртве свеспаљенице, јер не паде нико од њих док се не вратише у миру.[3]
55. А у дане у које беше Јудаи Јонатан у земљи Галадској, и Симон брат његов у Галиле ји наспрам Птолемаиде,
56. Чу Јосиф син Захаријин и Азарија, вођа војске, за добре подвиге (των άνδραγαθιών) и за рат, шта све учинише (Макавеји).
57. И рекоше: "Стецимо и ми себи име и пођимо да ратујемо против незнабожаца око нас".
58. И наредише онима из војске која беше с њима, и пођоше на Јамнију.
59. И изиђе Горгија из града и људи његови на сусрет њима за борбу.
60. И би поражен Јосиф и Азарија, и гоњени бише до граница Јудеје; и падоше у онај дан од народа Израшьског око две хиљаде људи.
61. И би велики пораз у народу Израиљевом зато што не послушаше Јуду и браћу његову, сматрајући да he учинити подвиге (άνδραγαθήσαί).
62. Али они не беху од семена оних људи којима je дат спас Израиљу руком њиховом.
63. А муж (племенити) Јуда и браћа његова прославите се веома пред свим Израшъем и свима незнабошцима где год се чуло за име њихово.
64. И окупљаху се око њих похваљујући их.
65. И изиђе Јуда и браћа његова и ратоваху против синова Исавових у земљи јужној, и порази Хеврон и кћери његове (=села његова), и сруши утврђења његова и куле његове запали унаоколо.
66. И подиже се да иде у земљу иноплеменика, и похађаше Марису.
67. У онај дан падоше свештеници у борби, хотећи да учине подвиге (άνδραγαθήσαί), кад изиђоше и они у борбу без савета (Јудиног).
68. И скрете Јуда у Азот, земљу иноплеменика (=Филистеја), и поруши олтаре њихове и кипове богова њихових спали огњем, и заплени плен градова, и врати се у земљу Јудину.

1 Мак. 5,1-2: Према 2 Мак. 12. гл. околни незнабошци су наставили агресивни антијудаизам као протест против мира склопљеног између Јуде Макавеја и Лисија. Наш писац у том антијеврејском фашизму види наставак оне мржње околних народа пројављене према Зоровавељу и Немији кад су обнављали Храм и Јерусалим после Вавилонског ропства (Нем. 4,1-14). Јуда и остали Макавеји, по обнови Светиње, устају у одбрану свога народа (нације) где год он живео изван Јудеје. (Да je у наше време Србија тако бранила Србе изван средишне Србије! Али како, кад joj вођа у Бога не верује, ни једну светињу не поштује, народу не служи, него се служи народом за своју безбожну властољубивост).

1 Мак. 5,4-6: У 2 Мак. 10,15-23 описано је детаљније ово уништавање градова идолопоклоничких и свих и свега у њима (према 5 Moje. 13, 14-19 и 20, 10-18). Проклетство, тј. казна уништевьем, било je и раније на истом географском простору, а то je негде на југоистоку Јудеје, у време Исуса Навина, али тада над једним огранком племена Јудиног (Ис. Нав. 7, 24-26). - Даље je Јуда Макавеј с војском прешао реку Јордан и напао на Амонејце, који су живели у земљи Аманитиди, са главним градом Рабат-Амон (данашњи Аман у држави Јордан), и били су "велико мноштво", како вели Свети Јустин Мученик (Разг. с Трифуном, 119) и били су стални непријатељи Јудејаца.

1 Мак. 5, 9.13.15: Галада или Галадита je облает преко Jopдана, северно од Амонићана, a јужно од Гадаре, почетак већ сиро-арапске пустиње. - Земља Товијина je негде измеђуАмонићана и Галадите, и тамо су живели "Јудeju Товијани" (2 Мак. 12,17; ср. Суд. 11,3-5), који су били партија филојелинска, и то у почетку наклоњени Птоломејима у Египту, иначе су били аристократе са лабилним односом према Закону Мојсијевом и готовошћу на уступке паганском Јелинизму, која трупа je у своје време сарађивала, а онда се сукобила са првосвештеником Онијем III (који je нагињао више сарадњи са египатском влашћу Птоломеја, него ли са Селевкијцима, ваљда зато што су они први давали верску слободу Јудејима). - Птолемаида је стари феничански град Акра (Јужно од Тира), преименован тако од обновитеља града Птоломеја II, 261. г. пре Христа.

1 Мак. 5,25-27: Навутејци су Арапи који су се кретали са својим караванима у сиро-арабијској пустињи. Према 1 Мак. 12, 10-12 први сусрет са Арапима није био тако мирољубив, него je тек после сукоба дошло до склапања мира. Навутејци су путујући видели Јевреје затворене и опкољене у овде наведеним градовима Галадите (код данашње Голанске висоравни = Галанитиде, источно од Генисаретског језера), као што су Восора, данашња Басара (110 км јужно од Дамаска) и други. Неки од ових градова помињу се у 5 Mojс. 3,3-10 као утврђења Ога цара Васанског, којега je победно Мојсије и Исус Навин.

1 Мак. 5,33: Вика при започињању битке (=војни покличи) био је обичај и у антици и у новија времена. (Поливије, Истор. XV, 12-8-9, пише да су Римљани и Картагињани то чинили у пресудној битци код Заме у Нумидији, 200. год. пре Христа, између Ханибала и Сципиона Млађег). У 1 Мак. честа је ова појава, али уз додатак: да су Јудејци "викали у молитви" Богу. Види и 2 Мак. 15, 25-26.

1 Мак. 5, 35: У већини бољих рукописа уместо Алема овде стоји Маафа, а негде стоји Мела. Но у ст. 26. стоји Алема.

1 Мак. 5,42: Као и Мојсије (5 Mojс. 20, 5. 8) и Исус Навин (1, 10, 3, 2), и Јуда je у својој војсци имао официре-секретаре који су преносили наредбе и обављали позадинске послове у војсци.

1 Мак. 5, 43-44: Карнаин (у 2 Мак. 12, 26: Карнион) je град близу Рафона (ст. 37), са идолиштем посвећеним богињи Астарти, па се назива и Астарот.

1 Мак. 5, 52: Ветсан, незван и Скитополис, налази се на западној страни реке Јордана испод Генисаретског језера, удаљен око 120 км северно од Јерусалима (2 Мак. 12, 29).

1 Мак. 5, 54: Долазак у Јерусалим, како се види у 2 Мак. 12, 31, био је уочи празника Педесетнице.

1 Мак. 5,62 и 67: Наш писац очигледно сматра да су Асмонеји-Макавеји једини који могу спасти Израиљ. Тако ни свештеницима (ст. 67) то није дато без дозволе Асмонеја. За разлику од њега, писац Друге Макавејске сматра да дела Макавејаца, пре свега обнова Храма и култа, није само дело једне породице, него дело и њихово и народно, али пре свега дело Божије интервенције у Израиљу, али то још не значи да писац 2 Мак. не цени заслуге Јуде Макавејца.

1 Мак. 5,65-68: Хеврон je стари Аврамов град, јужно од Јерусалима и од Ветсуре, али je од Вавилонског ропства пао у руке Идумејаца. - Мариса (у старијим рукописима Александријском и Синајском уместо Мариса стоји Самарија, што географски не одговара) јесте град Едомићана у Идумеји, западно од Хеврона. - Азот (овде значи не толико град колико територију Филистејаца) се налази још западније према Средоземном мору.

1. 1.Сам. 5,12
2. 2 Мак. 12,27
3. 2 Мак. 12, 31