Књига Прва. Глава IX
Повратак Вакхида у Јудеју, битка код Берије, погибија Јуде Макавеја. Бујање безакоња. Јонатан вођ Јудеја. Склањање у пустињу Текое. Убиство Јована Макавеја u освета. Борба на реци Јордану. Смрт Алкимова, нови поход Вакхида, склапање мира.

1. И чу Димитрије (I Сотир) да паде Никанор и војна снага његова у рату, па накнадно одлучи да Вакхида и Алкима по други пут пошаље у земљу Јудину и десно крило војске с њима.
2. И они отидоше путем у Галгалу и нападоше на Meсaлот код Арвила; и заузеше га и побише душе (= животе) многих људи.
3. И првога месеца (= Нисана) године сто педесет друге[1] улогорише се код Јерусалима.
4. Па отидоше и пређоше у Вереју са двадесет хиљада људи и две хиљаде коњице.
5. A Јуда беше улогорен у Еласи и три хиљаде људи изабраних са њиме.
6. И видеше (његови људи) масу војних снага да их je много, и уплашише се веома; и избегоше многи из логора, те не остаде од њих само осамсто људи.
7. И видевши Јуда да се растури табор његов, а битка га притискиваше, сломи му се срце, јер немаше времена да их сакупи,
8. И сможден рече преосталима: "Устанимо и изађимо на противнике, можда ипак можемо ратовати против њих".
9. И одвраћаху га говорећи: "Нећемо моћи, него спасимо сада душе (= живоше) наше, и вратићемо се са браћом и ратоваћемо против њих, а сами смо малобројни".
10. И рече Јуда: "Нека ми не буде да учиним ту ствар - да бежим од њих! Ако нам je дошло време нека и умремо храбро за браћу нашу и немојмо дати повод за каљање славе наше."[2]
11. И крете војска (сиријска) из логора и постави се за сусрет с њима, и разделише коњицу у два дела, и они са праћкама и стрелама иђаху испред војске, и сви први снажнији међу борцима.
12. А Вакхид беше на десном крилу. И приближи се бојни строј са две стране и трубљаху трубама.
13. И затрубише и они око Јуде трубама, и потресе се земља од јеке војних табора; и би борба прса у прса од јутра до вечера.
14. И виде Јуда да je Вакхид и главна снага војске на десној страни, те се сабраше око њега сви који имађаху јуначко срце.
15. И скршише они десно крило (непријатеља), и гонише за њима до горе Азота.
16. А они на левом крилу видеше да је скршено десно крило, па се окренуше у стопу за Јудом и његовима отпозади.
17. И би тешка борба, и падоше многи (насмрт) рањени од једних и других.
18. И паде Јуда, а остали побегоше.
19. И узеше Јонатан и Симон Јуду брата свога и погребоше га у гробу отаца његових у Модину[3]
20. И оплакаше га и ридаше за њим сав Израиљ плачем великим, и жаљаху много дана, и рекоше:[4]
21. "Како паде моћни (јунак), спас Израиља!"[5]
22. И остале речи (= историје) Јудине, и ратови, и добри подвизи (των άνδραγαθιών) које учини, и величанственост његова, нису записани, јер су врло многобројни.
23. И би по скончању Јудином, избише (у јавност) безаконици у свим пределима Израиља, и изникоше сви делатељи неправде. У дане оне наста врло велика глад, а издаде и земља заједно с њима.[6]
24. И изабра Вакхид безбожне људе и постави их за управитеље земље.
25. И они тражаху и испитиваху пријатеље Јудине и вођаху их пред Вакхида, и чињаше им освету и извргаваше их руглу.
26. И би велика невоља у Израиљу, која не би од дана од кад се не појави Пророк међу њима.
27. И окупише се сви пријатељи Јудини и рекоше Јонатану:
28. "Од када брат твој Јуда сконча, нема човека сличнога њему да изађе и уђе (= отиђе и врати се) пред непријатеље и Вакхида, и међу непријатељствујуће народу нашем.
29. Зато, дакле, тебе изабрасмо данас да нам будеш уместо њега начелник и војсковођа да ратујеш рат наш."
30. И прихвати Јонатан у оно време вођство, и устаде уместо Јуде брата свога.
31. И дозна то Вакхид и тражаше да га убије.
32. И дозна Јонатан и Симон брат његов и сви они са њиме, и побегоше у пустињу Текое, и улогорише се на води језера Асфар.
33. И дозна Вакхид у дан суботњи и дође он и сва војска његова преко Јордана.[7]
34. И посла Јонатан брата свога (Јована), вођу пратећег народа, и замоли Навутеје пријатеље његове, да им повере своју многу комору.
35. И изиђоше синови Јамврини из Мидава, и ухватите Јована и све што имађаше (са собом) и с тим отидоше.
36. А после тих речи (= догађаја) јавише Јонатану и Симону брату његовом да синови Јамврини праве велику свадбу и доводе невесту из Надавата, кћер једног од угледних великаша Хананејских, са великом помпом.
37. И сетише се крви Јована брата свога, и изиђоше и сакрише се под окриљем горе.
38. И подигоше очи своје и видеше, и гле беше жагор и сватови велики; и изиђе женик и пријатељи његови и браћа његова на сусрет онима (с невестом) са бубњевима и музиком и многим оружјем.
39. И подигоше се на њих из заседе (Јонатан и његови), и побише их; и падоше многи (насмрт) рањени, а преостали побегоше у гору; и узеше сав плен њихов.
40. И претвори се свадба у жалост, и звук музике њихове у плач.
41. И осветише освету крви брата свога, и вратише се у блато код Јордана.
42. И чу Вакхид, и дође у дан суботњи до каменитих обала Јордана са многом војском.
43. И рече Јонатан људима око себе: "Устанимо и боримо се за душе наше, јер није данас као јуче и прекојуче.
44. Јер ево рат је испред нас и иза нас, а вода Јорданска одовуд и одонуд, и блато и шума, и нема места да се склонимо.
45. Сада, дакле, завапите ка Небу, да се спасете од руке непријатеља наших."
46. И започе борба, и пружи Јонатан руку своју да удари Вакхида, и овај измаче од њега уназад.
47. И ускочи Јонатан и они с њиме у Јордан и препливаше на другу страну, а (противници) не пређоше на њих преко Јордана.
48. И падоше у Вакхида онога дана око хиљаду људи.
49. И врати се (Вакхид) у Јерусалим, и подизаше градове утврђене у Јудеји: тврђаву у Јерихону, и Емаус и Веторон и Ветиљ и Тамнату и Фаратон и Тефон, са зидовима високим и вратима и запорима.
50. И постави посаду у њима да непријатељује Израиљу.
51. И утврди град Ветсуру и Газару и тврђаву (у Јерусалиму), и постави у њима војске и резерве хране.
52. И узе синове старешина земље за таоце и стави их у тврђави у Јерусалиму у затвор.
53. И у години сто педесет трећој[8], другога месеца, нареди Алким да сруше зид унутрашњег дворишта Светиње (Храма); и разори дела Пророка (Божијих), и поче рушити.
54. У то време Алким доживе удар, и спречена бише дела његова, и завезаше му се уста, и поста паралисан, и не могаше више изговорити реч и заповедати о дому своме.
55. И умре Алким у оно време са муком великом.
56. И виде Вакхид да умре Алким, и врати се цару. И мирна би земља Јудина две године.
57. И одлучише се сви безаконици, говорећи: "Гле, Јонатан и они с њиме уверени су да живе у миру. Сада, дакле, доведимо Вакхида и похватаће их све у једној ноћи".
58. И отишавши саветоваху му то.
59. И подиже се (Вакхид) и дође (у Јудеју) са великом војском; и посла тајно посланице свима својим савезницима у Јудеји да ухвате Јонатана и оне с њиме. И не могаху, јер јављена би намера њихова.
60. И похваташе (Јонатан и његови) од људи из земље око педесет људи коловођа зла, и побише их.
61. И склони се Јонатан и Симон и они с њиме у Ветвасију, која je у пустињи, и сагради рушевине њене и утврди je.
62. И дозна то Вакхид и сабра сво мноштво своје и позва оне у Јудеји.
63. И дошавши утабори се код Ветвасије, и ратова против ње много дана, и направи опсадне справе.
64. A Јонатан остави Симона брата свога у граду, па изиђе у околну земљу, и изиђе са малим бројем (војске).
65. И порази Одомира и браћу његову и синове Фасиронове у њиховим шаторима; и (потом) поче нападати и узлазити с војском.
66. А Симон и они с њиме изиђоше из (опседнутог) града и спалише опсадне справе.
67. И ударише на Вакхида, и би скршен од њих. И стешњаваху га веома, јер намера његова и поход његов би узалудан.
68. И разгњеви се (Вакхид) јарошћу на људе безакоња, који су му саветовали да дође у земљу (Јудејску), и поби многе од њих, и одлучи да оде у земљу своју.
69. И дозна то Јонатан и посла к њему посланике да склони мир са њим и да им преда заробљенике.
70. И он прихвати, и поступи по речима његовим, и закле му се да му неће тражити зло у све дане живота његовог.
71. И предаде му заробљенике што је заробио раније из земље Јудине, и вративши се отиде у своју земљу, и не одлучи се више да дође у границе њихове.
72. И преста мач у Израиљу. И настани се Јонатан у Махмасу. И стаде Јонатан судити народу, и истреби безбожнике из Израиља.

1 Мак. 9,1-5: Претходна 8. глава прекинула je опис борби Јуде Макавеја, па је ова 9. глава наставак тога. Претходно (прво) слање Вакхида и Алкима описано je у 1 Мак. 7, 8. Ово сада (друго) слање бива са великим, најбољим војним снагама Сиријског царства, то значи "десно крило", jep je обично цар командовао десним крилом. О њиховом правцу кретања према Јерусалиму коментатори нису сагласни, могуће да је војска дошла преко Галилеје, и отишла у Јерусалим да поново устоличи Алкима, формално архијереја, a боље рећи архизликовца.

1 Мак. 9, 6-10: Наш писац поштено описује агонију таквог јунака какав je био Јуда Макавејац, кад га пред непријатељем од 20 000 пешадије и 2 000 коњице напушта његових 3 000 бораца и остаје само 800, па и они га саветују да засад одступи пред неупоредиво надмоћнијим непријатељем. Див Јуда je високо дигао славу народа свога (1 Мак. 3,3) и због ње, не због своје славе, не одступа! (ст. 10). Тако су се некада борили и Срби, док им не почеше солити памет комунисти и други полтрони и дефетисти.

1 Мак. 9,19-21: О Модину види 1 Мак. 2,1 и 70, и 13, 25-30 и напомене тамо. За Јудом, као и за оцем му Мататијом (1 Мак. 2, 70), и за праоцем патријархом Јаковом (l Moje. 50,10), плакаше сав Израиљ. Тако је и сво Српство плакало када је умро деспот Стефан Лазаревић. - За израз "спас Израиља" упореди Суд. 3, 9.

1 Мак. 9,22: Писац овде свесно указује да je хроника Јуде Макавеја наставак славних хроника Јудејских царева: Соломона, Ровоама и других (1 Цар. 11, 41; 14, 29).

l Мак. 9, 23-26: Сa смрћу Јудином наступило je окуражење свих издајника вере и Закона и свих преступника и злочинилаца сваке врете. Број отпадника се вероватно повећао и бројем оних који су малодушно напустили даљу подршку Макавејима и пришли страни јелиниста, којој je било више стало до "укидања санкција" и "укључења у Европу" Селевкијаца, него ли до спасења вековног народног бића и идентитета, отачког живота срца, душе и савести. - Вођа безаконика био je безбожии Алким, а почела je широка шпијунажа, денунцијација и прогон верних Јудејаца, као код Срба доласком Тита и комуниста 1945. год.: прогањани су и због вере и због националног става сви које су дотле Макавејци водили или подржавали у верности Закону Божијем. - Јадни народ у Израиљу као да је био остављен и од своје земље, која неродицом издаде побожне поборнике вере и Закона и националног и људског поштења. Туга je у изабраном народу била још већа што већ одавно није било Великог Пророка од Бога.

1 Мак. 9, 27: Види 1 Мак. 4, 46 и напомену тамо. Овај период без Пророка узима се од времена Пророка Малахије, око 440. год. пре Христа.

1 Мак. 9, 33: Пустиња Текое је предео Јудејске пустиње према Мртвом мору. Како је питање воде прво животно питање у пустшьи, они су се настанили код једне веће природне, у пећини, воде, или зидане цистерне с водом, у Асфару. Са њима су биле и жене и деца и стока и ствари, јер су се бојали освете ондашњих јеврејских комуниста "интернационалиста", који су се као и српски комунисти 1945. и даље светили, нарочито у српској Црној Гори, и над породицама националних бораца и православаца.

1 Мак. 9, 34: Овај стих je истоветан са стихом 43, па се претпоставља да je у почетку био глоса (белешка) на маргини која je касгшје ушла у текст; сви рукописи имају овај стих.

1 Мак. 9,35-42: Ово јe крвава епизода злочина над јеврејским женама и децом, које je Јонатан поверио, заједно са осталом комором, Навутејцима (=Арапима) у Прекојорданији на чување (види 1 Мак. 5, 25 и напомену), али кад су прешли Јордан и кренули у правцу Петре у Арабији, једно племе Навутејаца напало je на Јована и комору Макавејску, негде код Мидаве (око 35 км. јужно од Амана), и заробило их, па су онда Јована одмах убили. На тај злочин je дошла брутална освета браће Јонатана и Симона над злочинцима и сватовима Навутејским, на истом простору. Потом је Јонатан са својим борцима прешао и распоредио се у долини Јордана на ниској, мекој и блатној обали.

1 Мак. 9, 47-50: Очигледно je, нарочито из наставка текста, да до веће битке овде, на обалама Јордана, није дошло. Зато je Вакхид могао мирно да утврђује градове (ст. 50). Његов други долазак (уствари трећи) против Макавејаца описан je ниже, ст. 63-69.

1 Мак. 9, 50-53: Тврђава у Јерихону вероватно није сам град, него једно утврђење на територији изван града, можда она тврђава звана Док, која се помиње ниже у 1 Мак. 16,15. Пут од Јерусалима на Исток имао је Јерихон као најзначајнију тачку, као што je за пут на Запад значајан био Емаус. Веспазијан и Тит су 70. год. по Христу управо из правца Емауса и Јерихона напали Јерусалим. - Веторон је такође према западу, у области где je и Макавејски Модин. Ветиљ je северно од Јерусалима. Тамната и Фаратон су два града: Тамната je 16 км. северозападно од Ветиља, према Модину, а Фаратон (спомиње се у Суд. 12, 15) још је северније према Наблусу у Самарији. Тефон је такође на северу (помиње се у Ис. Нав. 12, 17). У сва та утврђења Вакхид je поставио полицију, од своје војске и од Јудеја издајника, спремајући тако нови напад на Јонатана Макавејца и верне патриоте. - Тврђава Ветсура, јужно од Јерусалима према Хеврону, била je упориште Јудејских издајника и сарадника јелинских и уопште туђинаца (1 Мак. 10,12-14), као што je то била и туђинска тврђава Акра у Јерусалиму, где je Вакхид стрпао таоце узете од свих виђенијих људи у Јудеји. Тиме je спречио виђеније људе да се придруже Јонатану и народном отпору туђинцима. (Српски народ имао je сличну судбину са сечом кнезова од стране окупатора Турчина у време Карађорђевог устанка). Газара је тврђава западније од Емауса према Средоземном мору, мало јужније од Модина. Очигледно се види да je генерал грчкосиријског цара тврђавама опкољавао Свети Град - црквенонародно огњиште свих Израиљаца, и такође Модин, родно огњиште новоизраиљаца Макавејаца.

1 Мак. 9,54-56: Проклетник Алким је срушио код Храма преграду између дворишта верних, обрезаних Јудејаца и необрезаних неверника (тзв. "двориште нација") и тиме je извршио светотатство, разбојништво против дела Пророка Божијих. Брзо га је снашла Божија казна парализом и смрћу.

1 Мак. 9, 58-62: Јонатан, помирљивији од брата му Јуде, није чинио освете, ни по смрти Алкимовој није изазивао нове сукобе, него je то покренула издајничка партија прозападно политике јелинистичке и паганске, све продане душе преступника Закона и образа (ст. 58). Они су позвали трупе Вакхидове (као NATO-ве у Босну), да докрајче правоверие Асмонеје. Вакхид шаље претходнице - "посматраче", уствари извиђаче и шпијуне, оновремене "логистичке снаге" (међу њима, свакако, и изразите антијевреје-антисрбе, неке ондашње Немце) да похватају "ратне злочинце" око Јонатана и његове браће. Јонатан je, међутим, био решен да се бори не за "мир по сваку цену", него за слободу вере и отаџбине, и зато je похватао и казино смрћу 50 издајника, коловођа сваког зла, па се онда повукао у пустињу Ветвасију и почео да се утврђује, jep je знао шта чека њега и његов народ од непријатеља. Његова мирољубивост није била: "мир нема алтернативе", него: спасеље Израиљу. Зато je и успео, јер таквима Бог помаже, а не издајицама и трговцима светињама вере и нације.

1 Мак. 9,66-69: Поједини бедуини-номади, вероватно незадовољни тиме што су Макавеји зашли у њихове крајеве у пустињи, придруживали су се Вакхиду, па je Јонатан морао најпре њих да неутралише. Потом je, по Јосифу Флавију (Стар. XIII, 28), напао Вакхида ноћу с леђа, а Симон je то приметно и изашао из опседнуте тврђаве, те су тако Вакхиду нанели велике губитке и довели га у тешку ситуацију. Вакхид je тада побио Јудејске одметнике, своје колаборатере.

1 Мак. 9, 70-73: Јонатан опет пројављује мирољубивост, користећи моменат неповољан за непријатеље. Изгледа да Јонатан није имао заробљених противника ради размене (ст. 72). Јонатан се настанио у Махмасу 12 км. јужно од Ветиља, на пола пута од Јерусалима. Ту je Саул и син му Јонатан почео борбу против Филистеја (1 Сам. 13, 5 и 14, 31). Наш писац вероватно хоће наглашавањем тога места да повеже Асмонејца Јонатана са Јонатаном и Саулом, судијама у Израиљу, па зато додаје да Јонатан тада "поче судити народу и изгонити безбожнике идолопоклонике", али то je само почетак његове власти у Јудеји, jep je још остао потчињен Селевкијском цару (в. 1 Мак. 10,3,6).

1. 160 г. пре Христа
2. 1 Мојс. 44, 17
3. 1 Мак. 2,70
4. 1 Мојс 50, 10
5. Суд. 3,9
6. Пс.91,8
7. 1 Мак.9, 43
8. 159 г. пре Xpuста