Књига Прва. Глава XII
Јонатан обнавља савез с Римом и Спартанцима. Битка у Целесирији и Победа над царском војском. Обнова Jерусалима. Трифон преваром заробљава Јонатана у Птолемаиди.

1. И виде Јонатан да му време потпомаже, и изабра људе и посла у Рим да потврде и обнове с њима пријатељство.
2. И Спартанцима и другим местима посла посланице са истим циљем.
3. И отидоше у Рим и уђоше у веће (= Сенат) и рекоше: "Јонатан првосвештеник и народ (το έθνος) Јудејски посла нас да обновите пријатељство међу собом и савез као раније".
4. И (Римљани) им дадонге посланице (= пасоше) за њих по (римским) местима, да их испрате у земљу Јудину с миром.
5. А ово je препис посланица које написа Јонатан Спартанцима:
6. "Јонатан првосвештеник и герусија (= сабор стараца) народа и свештеници и остали народ (δήμος) Јудејски Спартанцима браћи - да се радују!
7. Још раније бише послане посланице Онији првосвештенику од Арија цара вашега, да сте браћа наша, као што je препис у прилогу.
8. И прими Онија посланога човека (вашег) са славом, и прими посланице у којима je било изложено о савезу и пријатељству.
9. Ми, дакле, мада немамо потребе у томе - имајући за утеху Свете Књиге које су у нашим рукама - ,
10. Настојасмо да пошаљемо да братство и пријатељство с вама обновимо, да се неби отуђили од вас, јер су прошла многа времена од кад сте нам писали.
11. Ми, зато, у свако време непрестано, и о празницима и о осталим установљеним данима, сећамо се вас над жртвама које приносимо, и у молитвама, као што je праведно и прилично сећати се браће.
12. И радујемо се слави вашој.
13. Нас пак опколише многе невоље и ратови многи, и војеваху на нас цареви који су око нас.
14. Ипак не хтедосмо узнемиравати вас и остале савезнике и пријатеље наше у тим ратовима.
15. Јер имамо с Неба Помоћ која нам помаже, и избависмо се од непријатеља наших, и поништише се непријатељи наши.
16. Изабрасмо пак Нуминија сина Антиоховог и Антипатра сина Јасоновог и посласмо (их) Римљанима да обновимо с њима раније пријатељство и савез.[1]
17. И заповедисмо им да дођу и до вас и да вас поздраве, и да вам предају наше посланице о обновљењу братства нашег.
18. И сада, добро ћете учинити ако нам на ово одговорите."
19. А ово је препис посланица које они (Спартанци) послаше Онији:
20. "Арије цар Спартанаца, Онији великом свештенику - да се радује!
21. Нађе се у спису (старом) о Спартанцима и Јудејима да су браћа и да су од рода Аврамовог.
22. И сада, кад дознасмо то, добро ћете учинити да нам напишете о миру вашем.
23. А и ми вама отписујемо: наша стока и наша имовина ваша je, и ваша наша je. Зато заповедамо (посланицима) да вам саопште сходно овоме."
24. И чу Јонатан да су се повратили великаши Димитријеви са многом војском, више него раније, да ратују против њега.
25. И диже се из Јерусалима и сусрете их у Аматитској земљи, јер им не даде допуста да ступе на земљу његову.
26. И посла извиђаче у логор њихов, и вратише се, и казаше му да се тако распоређују да ударе на њега ноћу.
27. А када зађе сунце, нареди Јонатан онима крај њега да будно пазе, и да буду при оружју, и спремају се за борбу током целе ноћи, и да истакну предстраже око табора.
28. И чуше противници да се Јонатан и они са њиме припремио за борбу, и побојаше се и устрашише се срцем својим, те запалише ватре у свом логору (и побегоше).
29. A Јонатан и они с њиме не схватише до ујутру (да су побегли), јер видеше да ватре горе.
30. И гоњаше Јонатан за њима и не достиже их, јер пређоше реку Елефтер.
31. И скрену Јонатан на Арапе зване Завадеје, и нападе их и узе плен њихов.
32. И повративши се дође у Дамаск и прохођаше по свој земљи.
33. А Симон изиђе и прође до Аскалона и околних утврђења, и скрену у Јопу и предухитри je.
34. Jep чу да намеравају да тврђаву предају Димитријевим људима, и постави тамо посаду да је чувају.
35. И врати се Јонатан и сазва на сабор (έξεκκλησίασε = цркву) старешине народне и саветоваше се с њима да изграде утврђења у Јудеји;
36. И да још повисе зидове Јерусалима и да подигну велико узвишење између тврђаве и Града, да је одваја од Града, да она буде посебно, да (из тврђаве) нити купују нити продају.
37. И окупите се да изграђују Град, јер беше пао део зида изнад потока (Кедрона) са истока; и обновише (део Града) звани Хафената.
38. А Симон изгради (град) Адиду у Сефили, и утврди га и постави врата и запоре.
39. И тражаше Трифон да се зацари над Азијом и да стави круну, и пружи руку на Антиоха (VI) цара.[2]
40. И побоја се да му неће допустити Јонатан и да ћe заратити против њега, и тражаше начина да ухвати Јонатана и погуби га. И отишавши дође у Ветсан (Скитопољ на Јордану).
41. И изиђе Јонатан у сусрет њему са четрдесет хиљада људи, изабраних у бојном строју, и дође у Ветсан.
42. И виде Трифон да је стигао Јонатан са великом војском, и побоја се да пружи руку на њега.
43. И прими га славно, и представи га свим пријатељима својим, и даде му дарове, и заповеди војсци својој да га слушају као њега.
44. И рече Јонатану: "Зашто си намучио сав тај народ, кад нема рата међу нама?
45. А сад их пошаљи својим кућама, а себи изабери мало људи који ће бити с тобом, и хајде са мном у Птолемаиду, и предаћу ти њу и остала утврђења и остале војне снаге и све службенике, и кад се вратим отићи ћу, јер сам за то и дошао.
46. И поверовавши му (Јонатан) учини као што рече, и одасла војне снаге и оне отидоше у земљу Јудину.
47. А остави са собом три хиљаде људи, од којих две хиљаде остави у Галилеји, а хиљаду пођоше с њиме.
48. Када пак уђе Јонатан у Птолемаиду, затворите Птолемаићани врата и ухватите га, и све који уђоше с њиме побише мачем.
49. И посла Трифон војску и коњицу у Галилеју и у равницу велику (= Језраелову) да погуби све Јонатанове људе.
50. И дознаше (војници Јонатанови) да је ухваћен Јонатан и да je погубљен и они с њиме, и бодраху један другога, и иђаху збијени готови на борбу.
51. И видеше гонитељи да je овима (борба) за душу (= на живот или смрт), и вратише се.
52. И дођоше сви с миром у земљу Јудину, и оплакиваху Јонатана и оне с њиме; и страховаху веома. И плакаше сав Израиљ плач велики.
53. И тражаху сви незнабошци око њих да их сатру. Јер рекоше: "Немају вођу и помоћника, зато сада војујмо против њих и избришимо из људи спомен њихов."

1 Мак. 12,1-3: Јонатан као првосвештеник и стратег све је више осамостаљивао свој народ и земљу. Користећи погодне прилике, он хоће да обнови раније склопљен савез с Римом и Спартанцима (1 Мак. 8,17...). При повратку из Рима свратили су његови изасланици и у грчку Спарту.

1 Мак. 12,4: Ове посланице су вероватно биле својеврсни пасоши за безбедан пролазак кроз места римске доминације. (Такав један пасош за јеврејске посланике при повратку из Рима, из каснијег времена, 49. год. пре Христа, сачувао је Јосиф Флавије - Стар. XV, 233).

1 Мак. 12, 6: Јонатан je обновио стару јеврејску институцију герусију (2 Mojс. 3, 16; 3 Mojс. 9, 1; Јудит. 4, 8; 2 Мак. 4, 44; 11, 27), која је значила веће, или мали сенат Јеврејског народа. То је зачетак јеврејског Синедриона.

1 Мак. 12, 5-7 и 19-21: Сви грчки рукописи и стари латински превод име спартанског цара пишу Дариос, мада је правилно Ариос (како je и код Јосифа Флавија). То je, према истраживачима, био Арије I (309-265. год. пре Христа). Савременик му je у Јудеји био првосвештеник Онија I (савременик Селевка I Лагида), служио 323-300. год.; из овога времена (око 309-300) je и ово писмо. - О односу Јевреја и Спартанаца у библијској и историјској науци вођене су дуго расправе: о аутентичности њихових веза и преписке, о сродности ова два народа од Аврама. Сигурно je да je дипломатских веза било, нарочито у ово време, када je Спарта била у успону, а вероватно и раније, у ком случају je било и преписке. Реч о сродности ова два народа од праоца Аврама није била јединствена појава (слично је касније у време Јована Хиркана говорено о сродности од Аврама Јудејаца и народа Пергама у Малој Азији). Moгyћe да je то сродство тумачено и због изразитог јунаштва два мала народа. Интересантно je да у Спарти није било гимназије; деца мушка су већ од седме године вежбана само за војску. (Имали су, међутим, гимнопедију, празник голих игара, у јулу, у част богова и хероја). Јудеји једино нису показивали вољу за тешње односе са Атињанима, због њиховог наметања свог идолопоклоничког култа. Добро су знали да је богоборац Антиох IV Епифан донео из Атине у Јерусалим јелински култ и идол Зевса Олимпијског.

1 Мак. 12, 9: Овај став Јевреја није из речника дипломатског него из Псалама: где је реч Господња утеха и снага вернима (Пс. 102/3, 20; 106/7, 19-20), а Закон Господњи наука и воља праведних (Пс. 1, 2 итд.). Уствари, Псалам 118/119 сав је посвећен тој теми: "Блажени су који ходе у Закону Господњем", а ходити значи учити, проучавати, творити, живети у Закону и по Закону Божијем. Већ смо раније говорили да се у време после Вавилонског ропства и све до Христа, дакле и у време Макавеја, Библија све више истиче у први план, јер нема живих верних Пророка Божијих, и они се очекују. [Муслимани имају праву библиолатрију према Курану, али не очекују пророка никаквог, поготову не Месију, и зато им je вера слепа и безживотна, нема живог додира са Богом Живим; остаје само побожно предавање кисмету, или агресивни фанатизам у име непознатог, невиђеног и недоживљеног Алаха]. Наши Макавеји имају, и мимо Светих Књига Закона и Пророка, живу веру и живу душу у односу или контакту са Богом Живим и Истинитим, веру коју je и Христос запазио кад је дошао (Мт. 12,18-21), и зато они тврде: "Имамо с Неба помоћ (не само из Св. Књига) која нам помаже" (ст. 15).

1 Мак. 12, 24-32: Присталице Димитрија, после пораза код Кадиса, опет су кренули с новом војском, но Јонатан излази да их сретне високо на северу (изнад Дамаска) код Амата, на реци Оронту (која се улива у Средоземно море крај Антиохије), а близу реке Елефтера, која се улива у море нешто северније од Триполија. Јонатан је већ искусни војсковођа и глас о ньеговом доласку натерао је противника у бекство. - Арапи Завадеји (не Навутеји) живели су негде око Ливана и Антиливана, око 45 км. северно од Дамаска, у који се град после победе враћа Јонатан, и одатле у Јерусалим.

1 Мак. 12,35: Израз "сазва или окупи Цркву (έξεκκλησίασε = сцркви) cpeћe се чешће у Старом Завету (4 Moje. 20, 8; 5 Moje. 4,10: "сабери к мени народ"; 1 Дневн. 13,5; Јестир. 4,16). Књига Проповедникова се зове Εκκλησιαστής, а то је онај који сазива, окупља и говори сцрквљеном народу Божијем. Грчком речју Εκκλησία пренет је јеврејски, библијски појам и садржај; но док je код старих Грка "црква" (Εκκλησία) имала грађански значај збора (бирача), у библијској традицији Црква je Синагога у Старом Завету, а у Новом - Сабор народа Божијег у Христу. Јонатан je сада у Израиљу прави и пуновласни црквено-народни Еклисијаст, као теократски свештено-грађански вођа Изабраног народа.

1 Мак. 12,36-38: Јонатан je предузео делатности да утврди одбрану Града против спољних напада, и да блокира, тј. одвоји изнутра Акру од Храма и осталог Града, jep je она још у рукама војске цара Димитрија (в. 11,20-23). - Хафената је арамејски израз (значи: дупло, тј. двоструки зид) и то је назив за четврт града који се спомиње у 2 Цар. 22,14 (јеврејски: Хам-мит-нех: дупли град) и који je био између два реда зидова, и налазио се северозападно од Храма. - Град Адида je био удаљен 6 километара североисточно од Лиде и налазио се у области новопридодатој Јудеји.

1 Мак. 12, 39-46: Трифон je већ био регент младог цара, а хтео је више. Сметао му је Јонатан, и као моћни пријатељ младог Антиоха и као могући регент. Иако је изашао пред Трифона са огромном војском, јер је овај био зашао у облает где je он био стратег (Ветсан = Скитопољ на Јордану), Јонатан је ипак, добродушно а наивно, поверовао почастима с којима га је сусрео лукави Трифон и упао je у смртну замку.

1. 1Мак.14,22
2. 1 Мак. 13, 31