Књига Прва. Глава XVI
Победа Симонових синова над Кендевејем. Смрт Симонова преваром зета његовог код Јерихона. Син Јован Хиркан наслеђује Симона. Крај књиге.

1. И изиђе Јован из Газаре и јави Симону, оцу своме, шта учини Кендевеј.
2. И дозва Симон двојицу синова својих старијих, Јуду и Јована, и рече им: "Ja и браћа моја и дом оца мојега ратовасмо ратове Израиљеве од младости до данашњег дана, и би дат успех (εύοδώθή) рукама нашим да избавимо Израиљ много пута.
3. А сада остарих, а ви сте по милости (Божјој) довољно узрасли годинама. Будите уместо мене и брата мога, и изађите и борите се за народ (του έθνους) наш, a помоћ с Неба нека буде с вама!
4. И изабра (Јован) из земље двадесет хиљада људи ратника и коњанике, и отидоше на Кендевеја, и спаваху у Модину.
5. И уставши ујутро отидоше у долину, и гле велика војска у сусрет њима, пешадија и коњица; и беше поток између њих.
6. И построји се наспрам лица њихова он (Јован) и народ његов (= војска). И виде народ уплашен да пређе поток, и пређе он први, и видеше га људи (= војници) па пређоше за њим.
7. И раздели народ (= пешаке) и коњанике (стави) усред пешадије. A коњица непријатеља беше врло велика.
8. И затрубише свештеним трубама; и би поражен Кендевеј и табор његов; и падоше између њих (насмрт) рањени многи, а преостали побегоше у тврђаву.
9. Тада би рањен Јуда брат Јованов. A Јован их гоњаше док не дође у Кедрон, који саградише.
10. И они побегоше у куле које су у пољима Азота, и запали их огњем. И падоше од њих око две хиљаде људи. И врати се (Јован) у земљу Јудеју с миром.
11. A Птолемеј, син Авувов, беше постављен за стратега у пољу Јерихона, и имаше сребро и злато много;
12. Јер беше зет првосвештеников (= Симонов).
13. И узнесе се срце његово и намисли да овлада земљом, и смишљаше превару против Симона и синова његових да их убије.
14. А Симон обилажаше (έφοδεύων = обилазећи надгледаше) градове у земљи и стараше се за потребе њихове. И сиђе у Јерихон он и Мататија и Јуда, синови његови, године сто седамдесет седме[1], месеца једанаестога - то је месец Сават (= фебруар).
15. И прими их с лукавошћу син Авувов у тврђавицу звану Док, коју сагради, и учини им богато пиће (=гозбу), а сакри тамо људе (војнике).
16. И кад се напи Симон и синови његови, устаде Птолемеј и они с њиме, и узеше оружје своје и јурнуше Симону у собу гозбе, и убише њега и двојицу синова његових и неке од слугу његових.
17. И учини вероломство (άθεσίαν = безакоње) велико, и узврати злом за добро.
18. И написа о овоме Птолемеј те посла цару (Антиоху VII) да му пошаље војску у помоћ и предаће му земљу њихову и градове.
19. И посла друге (људе) у Газару да убију Јована, и тисућницима (у војсци) посла писма да му дођу да им да сребра и злата и дарове;
20. И друге посла да заузму Јерусалим и гору Светиње (Храма).
21. И претекавши неко каза Јовану у Газари да је убијен отац његов и браћа његова, и да je послао (Птолемеј) и тебе да убију.
22. И чувши то ужасну се веома (Јован), и похвата људе који беху дошли да га убију и погуби их, jep je дознао да су тражили да га погубе.
23. И остале речи (= историје) Јованове, и ратовања његова, и добри подвизи његови којима се подвизаваше (των άνδρα - γαθιών αύτοϋ ων άνδραγάθησεν), и грађење зидова које изгради, и дела (των πράξεων) његова,[2]
24. Гле, све je то записано у књизи дана (= летопису, хроници) првосвештеништва његовог, од када постаде првосвештеник после оца свога.[3]

1 Мак. 16,4 и 10: Овде се први пут појављује коњица у војсци браће Макавејаца. Како je њихова коњица била далеко малобројнија од Кендевејеве, тактички распоред је био овакав (ст. 7) да би коњица била боље штићена од пешадије и у исто време њој давала полет. Јован Хиркан израста у овој битци у великог војсковођу, како га је и оценио његов отац Симон (1 Мак. 11,53).

1 Мак. 16,11: Део долине Јерихонске je био плодан услед наводњавања. Познат je извор слатке воде, близу старог града, назван именом пророка Јелисеја који je ту воду оздравио (2 Цар. 2, 18-22; ср. и Јосиф Флавије, Јудејски рат, IV, 8, 2-3). Како je међу становницима Јерихона и околине, после Вавилонског ропства, било доста Идумејаца, то се претпоставља да je и Птолемеј, Симеонов зет, био Идумејац.

1 Мак. 16,15-16: Гозбе с пићем биле су и раније у Израиљу (1 Цар. 3, 15). На једној таквој убијен je Ила, цар Израиљски из дома Васина (1 Цар. 16, 8-11). Према Јосифу Флавију (Стар. XX, 240 и XXXIII, 7-8) са Симоном нису убијена и два сина његова Мататија и Јуда, него су затворени са мајком им, па су убијени касније кад je Јован Хиркан дошао и опсео тврђаву Док.

1 Мак. 16,23-24: Последња два стиха повезују Јована Хиркана са његовим претходницима славним Макавејцима, и надахнути су књигама-хроникама о Јудејским царевима, у којима своја писања тако завршавају хроничари (дневничари) историје и дела царева Израиљевих (2 Цар. 10, 20; 20, 34 итд.). Тиме наш писац ставља и убраја Асмонејце-Макавејце међу велике претке и праоце свога народа. - Тако су некад чинили и данас чине прави Срби православни. То није враћање у прошлост, него живот живог предања вере и отаџбине, правилно схватаног земаљског и небеског патриотизма. Макавејци су код Јудеја оно што су Српски Карађорђе и Његош, и сви прави браниоци Вере и Образа, Крста часног и Слободе златне.

1. 134 г. пре Христа
2. 1 Мак. 5,56.61.67; 8,2
3. 2 Цар.10,20;20,34; 1 Цар.14,29;16,27