Књига Друга. Глава XIII
Цар Антиох V Евпатор и Лисије ратују против Јудеје, грозна смрт Менелајева. После молитве Богу, Макавеј напада царев табор код Модина и побеђује; цар се повлачи и склапа мир с Јудејима.

1. А године сто четрдесет и девете,[1] дође вест људима Јудиним да Антиох (V) Евпатор долази са мноштвом војске на Јудеју,
2. И са њим Лисије намесник и (начелник) над пословима (царства), сваки имајући војну силу јелинску пешака сто десет хиљада, и коњаника пет хиљада и триста, и (ратних) слонова двадесет два, и триста бојних кола са срповима.
3. A њима се придружи и Менелај, и подстицаше са великим претварањем (ειρωνείας - лицемерјем) Антиоха, не ради спасења отаџбине, него мишљаше да се поврати на власт (првосвештенства).
4. А Цар над царевима (Бог) подиже гњев Антиохов на овог проклетника, и кад Лисије подсказа да je он узрочник свих зала, заповеди да, као што је обичај у том месту, одведу га и погубе у Верији.
5. У том месту, наиме, има кула висока педесет педаља,[2] пуна пепела; и у њој имађаше једна направа унаоколо кружећа и низводећа у пепео.
6. Овде сви гурају доле у погибао кривда за оскврњење храма или за нека друга велика злодела.
7. Оваквом смрћу умре преступник Закона Менелај, не заслуживши ни земљу (за гроб); и сасвим праведно.
8. Јер зато што учини многе грехе око Жртвеника, чији огањ и пепео беше свети, задоби смрт у пепелу.
9. A својим намерама цар (Антиох V Евпатор) варварски иђаше против Јудејаца да им учини гора зла од оних која им учини његов отац (Антиох IV Епифан).
10. А дознавши за то Јуда, заповеди народу да даноноћно призива Господа, да сада више но икада помогне онима који би могли остати без Закона и Отацбине и Светога Храма;
11. И да народ, који je тек накратко одахнуо душом, не допусти да (опет) буде поробљен богохулним незнабошцима.
12. Кад а сви то исто чињаху заједно, и мољаху Милостивога Господа са плачем и постом и земним клањањем у току три дана непрестано, Јуда их подстицаше, па нареди да се окупе (спремни).
13. А сам повукавши се са старешинама саветоваше се, пре но што царева војска упадне у Јудеју и заузме Град, да изађу (пред њих) и пресуде ствар с помоћју Господњом.
14. И поверивши руковођење (την έπιτροπήν) Творцу света, и подстакнувши своје људе да се храбро до смрти боре за Законе, за Храм, Град, Отаџбину, за грађанство (πολιτείας = за народни ентитет), онда крете и код Модина учини војни логор.
15. Давши пак свима око себе ратни поклич: Божија победа! - са изабраним маскираним младићима нападе ноћу на царски шатор (αύλήν), на логор, и поби око две хиљаде (људи), и предњега од слонова заједно са његовим водичем.[3]
16. И на крају, испунивши војни логор (непријатеља) страхом и узбуном, повратише се са успехом.
17. А ово се догоди када дан тек свањиваше, благодарећи присутној му Господњој заштити.
18. Цар пак, окусивши од Јудејске смелости, покушаваше да лукавошћу освоји (њихова) места.
19. И нападе на Ветсуру, јаку тврђаву Јудеја, и би потиснут; наиђе на препреку и умањи се (војска његова).
20. А онима у (тој) тврђави Јуда посла што им требаше.
21. Али неки Родокос из Јудејске војске издаде непријатељима тајне, но би тражен, ухваћен и убијен (κατεκλείσθή).
22. Цар (тада) по други пут пружи десницу (мира) онима у Ветсури, и доби примирје; (потом) отиде, па опет нападе на оне око Јуде, но опет му се смањи (= изгибе) војска.[4]
23. Дознаде (затим) да се одметну (од њега) Филип у Антиохији, остављен (тамо) као заменик над пословима (царства), па се узмути, те позва Јудејце (на мир), и покори се (њиховим условима), па се закле за све што je право и склопи (споразум), и принесе жртву, одаде част Храму, и Месту (светом) указа човекољубље.[5]
24. И прими Макавејца. Остави Игемонида за војног заповедника од Птолемаиде до места Герина (у Египту).
25. Дође у Птолемаиду, но Птолемаићани бише незадовољни тим споразумом, негодоваху зато што хтедоше да пониште договоре.
26. (Тада) Лисије изиђе на говорницу, изложи одбрану (споразума) колико могаше, убеди (народ), умири га, придоби њихову благонаклоност, па отиде у Антиохију.
27. Толико о царевом походу (на Јудеју) и о повратку.

2 Мак. 13,1-8: Овај поход цара Евпатора и његовог намесника или министра Лисија описан je у 1 Мак. 6,19-31, с тим што je то тамо било за 1 годину касније него овде. Такође се донекле разликују описи и по броју војске, која je у оба случаја огромна, јер су се Евпатору и Лисију придружили и многи Јелини, због плена и откупа евентуалног јеврејског робља, а придружиле су се и бројне издајице Јеврејске, међу којима je и проклетник бивши првосвештеник Менелај, који је дотле боравио у Антиохији, па је понекад одлазио у Јерусалим послан у некој царској мисији (11, 32). Иначе je постао првосвештеник на отмичарски начин (4, 23-24) године 172. пре Христа, и остао номинално на том положају 10 година. Но сада је Божијим промислом погубљен од својих послодаваца и наредбодаваца на један паклени начин (који су измислили Персијанци, данашњи Иранци), описан у стиху 4-8. Јосиф Флавије (Стар. XII, 384-385), који Менелаја назива и Онијом, описује њега и његову смрт овако: "Лисије је саветовао цару (Евпатору) да убије Менелаја, ако хоће да Јудејци мирују и не досађују му. Јер он je започео зла, пошто je убедио његовог оца (Антиоха IV) да Јудејце натера да напусте отачку веру. Цар, дакле, посла Менелаја у сиријску Верију и погуби га тамо, њега који је првосвештениковао 10 година, а био зао и безбожан, који, да би сам владао (ίνα αυτός άρχτ/), натерао je народ да преступи сопствене законе." - Језик нашег писца је немилосрдно прецизан за Менелаја: "са великим лицемерјем (и иронијом)" он иступа љигаво и лакејски пред царем, "не ради спасења Отаџбине", него ради личног властољубља! (Kao да je писац 2 Макавејске овим речима сликао садашњег властољубивог шефа Србије и његово лакејско и полтронско, непатриотско понашање! Али, сви властољубиви тирани на овоме свету, током целе историје рода људског, а посебно и највише комунисти, никада нису служили свом народу, него су се увек служили народом за своју власт. Или, како је говорио велики пророк нашег доба Солжењицин: "Цео систем комунизма био je створен не да се служи злом, него да служи самом Злу!") - Bepuja je грчки назив града Алепи у Сирији, североисточно од Антиохије.

2 Мак. 13,9-17: Овде наш писац наставља опис царевог и Лисијевог напада на Јудеју, започет у ст. 1-2. (ср. 1 Мак. 6, 28-32), но прекинут епизодом смрти Менелајеве. У ст. 10-15. писац описује молитве народа, на подстицај побожног и храброг Макавејца: молитве за спас Закона (= вере и законитости), Отаџбине и Града са Храмом (да ли садашњи председник Србије поштује или још мање бори се за било коју од те три светиње Српског народа у средишњој и осталим Српским земљама? Сада је још дао безбожној војсци тиранског NATO-пакта да по целој српској Отаџбини, и по самом престолном Београду, вршљају и раде што год xoћe с нама као окупатори. И то назива "мировним решењем" за које je он "најзаслужнији"!). - Јуда се по 1 Мак. 6, 32 улогорио не код родног Модина (ст. 14), него код Ветзахарије, наспрам царевог табора, дакле не западно, него јужно од Јерусалима на путу за тврђаву Ветсуру, коју ћe цар затим опседати (ст. 19). Као и у 8, 23 (где је ратни поклич: Божија помоћ!) Јуда и овде (ст. 15) даје војсци још један поклич: Божија победа! Напад је извршио ноћу на царев бивак и логор (αυλή буквално значи: царев двор, царску преторију, што je овде био само царски шатор). Убиство првога и највећега слона са његовим водичем (џокејем) вероватно je исто са описаним у 1 Мак. 6, 43-46, које je извршио Јудин брат Елеазар. Текст у овом ст. 15. има разночтенија, па textus receptus гласи: "поби око четири хиљаде и обори предњега од слонова заједно са мноштвом што беше посада (на њему)".

2 Мак. 13, 18-26: Напад царев на тврђаву Ветсуру, јужно од Јерусалима према Хеврону, која je бранила јужни приступ Јерусалиму, одакле су најчешће долазили походи на Свети Град, био je по аутору безуспешан (епитомист у ст. 19. јасно показује своје скраћивање). Међутим, писац као да мимоилази и скрива тешкоће које су Јудејци имали при овом вишеструком царевом нападу. То се далеко боље види из описа 1 Мак. 6, 28-50, али се види и из овог кратког текста нашег писца. Јер, Јуда Макавеј и овде притиче у помоћ у задњи час опседнутима у Ветсури; затим се спомиње издаја неког Родокоса међу Јудејцима у Ветсури, која je, по 1 Мак., коначно и пала у цареве руке (на шта овде индиректно указује ст. 22). - Израз у ст. 21. за убиство издајника Родокоса (име је персијско): κατεκλείσθη (буквално: би затворен, "смакнут") сличан je дискретном изразу нашег писца у 4, 34: παρέκλεισεν = искључи = ликвидира, за убиство првосвештеника Оније. - Филип у ст. 23. је онај из 1 Мак. 6, 55-63 (в. напомене тамо) и 2 Мак. 9, 29, тј. човек од поверења царевог оца Антиоха IV Епифана, коме је умирући у Персији цар поверио старање о царству и о младом Престолонаследнику, но Филип је покушао сада да узурпира и власт и сами престо. - Наш писац у ст. 23. доводи цара Евпатора скоро у понижавајући положај: да "позове и умоли Јудејце" на примирје, и да прихвати њихове услове, и да им се закуне. У 1 Мак. 6, 57-62 ствар je изложена прилично другачије, чак је истакнуто и царево дрско понашање (рушење зидова око Храма, мада не и самог Храма). Но наш писац жели да нагласи да су побожни Јудејци добили победу овим миром, јер су добили одобрење живљења по својим Законима и слободу богослужења у Храму, као и царево прихватање Јуде Макавејца (што je, по нама, јoш један доказ да писац 2 Мак. не само да није против Макавејаца, него je за њих, али све то поставља у један шири свенародни, библијски контекст). - Хегемонид (лично име, а не функција) као стратег био je или Јевреј или човек наклоњенији Јеврејима од досадашњег стратега Горгија. Ова новоформирана војна облает, звана Παραλία = Приморје протезала се од приморске Птолемаиде на северу до места Герина (близу Пелузе) у Египту на југу. Тако пише Јасон из Киринеје, дакле из перспективе Египта, но тадашња граница селевкијско-египатска била је нешто северније између Рафије и Пелузе. На ту ћe облает нешто касније бити постављен од цара Антиоха VI Симон Макавејац за стратега (1 Мак. 11,59 и 15,38). - Овај склопљени мир младог цара Евпатора и Лисија са Јудејцима Макавејцима исти je онај у 1 Мак. 6, 58-60, но против њега су били грађани Птолемаиде, који су стално били антијеврејски расположени (в. 6,8 и 1 Мак. 5,15).

1. (= 765 год. пре Христа)
2. 25 метара
3. 1. Мак. 6, 43-46
4. 1. Мак. 6,49
5. 1. Мак. 6,55-63