Књига Трећа. Глава II
Молитва првосвештеника Симона да Бог спречи оскврњење Храма. Казна над Птоломејем. Цар наредбом спрема освету Јудејцима у Египту. Неки одступише, већина оста верна Богу.

1. А првосвештеник Симон, павши на колена наспрам Храма и руке испруживши смерно, учини овакву молитву:
2. "Господе, Господе, Царе небеса и Владару све твари, Свети у светима, Јединовладајући (Μόναρχέ), Сведржитељу, погледај на нас угњетаване од безбожнога и сквернога, дрскошћу и моћју надменога![1]
3. Јер Ти си Творац свега и све одржаваш, Господар си праведни, и оне који дрскошћу и гордошћу нешто чине Ти судиш.[2]
4. Ти си оне који су раније неправду учинили, међу којима беху гиганти што се уздаше у снагу и дрскост, погубио, навевши на њих неизмерну воду (потопа).[3]
5. Ти си Содомљане, који чињаху гордост и бише познати по пороцима, огњем и сумпором спржио, ставивши их за пример следећим нараштајима.[4]
6. Ти си дрскога Фараона, који је поробио народ Твој свети Израиљ, казнио многим и разним казнама, обзнанивши Твоју силу и тиме обзнанивши Твоју велику власт;[5]
7. И кад он гоњаше народ (Твој) с колима и великим мноштвом, покрио си дубином морском, а оне који су се поуздали (έμπιστεύσαντας = поверовали) у Тебе - Господара свеколике творевине, читаве си провео;[6]
8. Који када видеше дела руке Твоје, хвалу одадоше Теби Пантократору![7]
9. Ти, Царе, створивши бескрајну и неизмерну Земљу, изабрао си Град овај и осветио Место ово у Име Твоје, Који немаш потребе ни у чему; и прославио си величанственим јављањем (παρεδόξασας εν επιφάνεια μεγαλοπρεπει), учинивши састав његов на славу великог и пречасног Имена Твог.[8]
10. И љубећи (αγαπών) дом Израиљев обећао си да: ако буде нашег одступања, и наиђе на нас стешњеност, па дођемо у Место ово и помо-лимо се, услишићеш молитву нашу.[9]
11. И заиста си Веран и Истинит![10]
12. Па пошто си више пута, кад оци наши бише у невољи, помогао им у понижењу, и избавио их из великих зала;
13. Ево и сада, Свети Царе, због многих и великих наших грехова, мучени смо и поробљени непријатељима нашим, и паралисани у немоћима.[11]
14. А у нашем паду овај дрзник и скврнитељ спрема се да сасвим посрами ово на Земљи посвећено Имену славе Твоје Свето Место.[12]
15. Јер обиталиште Твоје Небо небеса, недостижно je људима![13]
16. Но пошто си благоизволео да слава Твоја буде у народу Твоме Израиљу, осветио си Место ово.[14]
17. Немој нам се светити (εκδίκησης) нечистотом њиховом, нити нас казни оскврњењем (њиховим), да се не хвале безаконици у гњеву своме, нити да се радују у гордости језика свога, говорећи:
18. Ми погазисмо Дом Освећења као што се газе домови гнусота (идолопоклоничких).[15]
19. Избриши грехе наше, и уништи преступе наше, и јави милост Твоју у час овај!
20. Нека нас брзо предухитре милосрђа Твоја! И дај да Те хвале уста доле палих и сатрврних душом,учинивши нам мир.[16]
21. Тада Свенадзирући (о πάνταν логос = Свевидећи) Бог и Праотац (Προπατωρ), Свети у светима, услишавши законито мољење, казни онога који се увредом и дрскошћу беше врло погордио:[17]
22. Потресе га с jeдне и дру re стране као треку ветар, тако да је пао непокретан на тло, a још и удовима паралисан, па није могао ни проговорити, свезан праведним судом (Божијим).[18]
23. Зато његови пријатељи и телохранитељи, видећи брзу и строгу казну која га погоди, бојећи се да и живот не испусти, хитно га извукоше напоље, обузети превеликим страхом.
24. У времену пак нешто каснијем, повративши се себи (цар), нимало се не покаја мада беше кажњен, него отиде са страшним претњама (Јудејцима).
25. Вративши се у Египат он повећа своју злобу, (потстакнут) од својих напред поменутих другова у пићу и пријатеља (εταίρων), отуђених од свега што је праведно.
26. И не само да се не задовољи безбројним неморалним делима, него и до толике дрскости дође да је ширио по местима клевете (на Јудејце); а и многи од пријатеља (његов-их), видећи цареву намеру, и они се поведоше за његовом вољом.
27. И одлучи да јавно против народа (Јудејског) рашири срамоту, па на кулу двора (царског) постави стуб са уцртаним натписом:
28. "Нико од оних који не приносе жртве (идолима), не сме улазити у своја светилишта, а сви Јудејци (у Египту) да се попишу (εις λαογραφίαν) и подведу под стање слугу (= робова), a који се противе, да их на силу доведу и лише живота.
29. А пописиванима да се утисне ватрени жиг на телу: знак Диониса - лист бршљана, који ће затим бити унети у каталоге умањене слободе и права (εις την προσυνεσταλμένην αυθεντία ν).[19]
30. Да не би пак свима изгледао непријатељ, написао je испод: "А ако неки од њих (Јудејца) буду хтели да учествују са посвећенима у обреде (идолске), такви нека буду изједначени са грађанима Александрије".
31. Тако, неки (Јудејци), због града (Александрије), презирући темеље Града побожности (Јерусалима), олако себе подчињаваху (царевој наредби), као да ћe добити неку велику част од будућег дружења с царем.
32. Но већина (Јудејаца) јуначком душом оснажи се и не одступише од побожности (της ευσέβειας), и даваху новац у замену за живот без страха, настојећи да се избаве од пописа (у каталоге).
33. И беху испуњени надом да he добити заштиту (од Бога), и гнушаху се оних који од њих одступаху, и сматраху их као непријатеље народа, и одбијаху да с њима опште и да их помажу.

3 Мак. 2,1-20: Овај првосвештеник је највероватније Симон II (213-196. год. пре Хр.), син првосвештеника Оније II. Молитва ова, која има доста елемената сличних Псалмима и другим библијским молитвама (нарочито оним у тексту LXX), слична je молитви свештеника Елеазара при крају књиге (6,1-15). Посебно je слична са молитвом Мардохејевом у књ. Јестире (4,17 b-i LXX). Она укратко напомиње свештену историју, чудесне догађаје Божије интервенције у спасењу народа Изабраног. Изрази "Царе Небеса", "Свети у Светима", као и "Вишњи" (у 6,2) и др. cycpeћy се и код Пророка Исаије (57,15 LXX) и другде у Светом Писму пророчког и постегзилног доба. Сви ти називи истичу се овде зато да укажу да Живи и Истинити Бог није сличан мртвим и безживотним идолима лажних богова. Израз "Моναρχέ', који смо превели са Јединовладајући, као и израз "Свети Царе" (ст. 13) истакнути су вероватно насупрот гордом а смртном цару Птоломеју. - У ст. 9-10 подсећа се на Давида и Соломона, када су, по избрању Божијем, изградили и посветили Јединоме Богу Свети Град и Свети Храм Јерусалима, о чему говоре и 1 Мак. 7, 37 и 2 Мак. 14, 35. - У ст. 10. цитиран je скраћено Пророк Јеремија 31(38), 3: "Љубим те љубављу вечном, зато ти једнако чиним милост", што у вези са даљим Божијим обећањима код истог Пророка (ст. 31-36) несумњиво показује Месијанске наде свих Израиљаца, и оних у Јерусалиму и оних у Египту и у читавој Дијаспори, па и ових наших у 3 Мак. - Молитва истински верујућих слугу Божијих не би била искрена и права кад не би износила и покајање за грехе своје и народа свога (ст. 13. 17. 19) и указивала Богу на Његову Милост већма неголи на Његову Правду (ст. 17. 20). У овоме, и не само у овоме, писац 3 Мак. очигледно се учио из књ. Пророка Данила, нарочито из његове потресне покајничке молитве (9,4-18). Молитва првосвештеника Симона завршава се и молбом за мир од Бога (ст. 20, као и у 2 Мак. 1, 4), као код праведног Товита 7,12 (кодекс S): "да нам учини милост и мир!" Зашта би се друго и зашта више молио служитељ Божији него за мир: да "Господ благослови народ Свој миром" (Пс. 28/29, 11), али не миром лицемерним и ратотворним, jep такав мир ружи и сам тужни Пророк Божији Јеремија (6, 14). - Израз "гнусоба" (προσόχθισμά) у ст. 18. наш писац ставља у уста незнабожаца, али он то чини као верујући Јудејац, као што то чини и писац 1 Мак. 6, 7 ("мрзост запушћења") кад опет један многобожац рапортира цару Антиоху IV Епифану.

3 Мак. 2,21-24: У ст. 21. израз "Праотац" - ΠροπάτωρνιΐΛΆ разночтеније у textus receptus: προ πάντων, али најбољи рукописи сведоче у прилог првом читању. У 5 Moje. 32, 6 и Ис. 63, 16 и ниже 6, 8 Бог се назива Оцем, a једино овде у целом Светом Писму Пропатор. - Казна цара Птоломеја у ст. 22-23 веома je слична са казном Божијом Илиодору у 2 Мак. 3,23-29, с разликом што се Илиодор ипак некако покајао, док Птоломеј овде то нимало не показује, него joш и прети.

3 Мак. 2, 25-30: О развратном карактеру цара Филопатора сведоче стари историчари Поливије, Јустин, Лукијан и др. о чему je било речи и у Уводу у 3 Мак. Они, такође, сведоче о његовој привржености култу бога Диониса = Бахуса, тако да Климент Александријски каже да су га пријатељи и називали "Дионисос", тј. Бахус (= Пијандура!), а и на своме новцу имао je главу Диониса са бршљаном. Филопатор, осим што клевета Јудејце, почиње да их нагони на идолопоклонство, забрањујући им да одлазе у своје синагоге (као што су комунисти забрањивали похађање цркава), а непослушнима да удара ватрени жиг Диониса (= тетовирање, какво je, изгледа, у част Диониса носио и сам цар), и да таквима одузима сва "грађанска права". По 2 Мак. 6,7 и Антиох IV Епифан је увео Дионисов култ у Јерусалим. Наш писац говори о једној наредби Птоломејевој против Јевреја (за коју историја не зна), a истицање таквих наредби на зидове двора није било неуобичајено. Птоломејски двор у виду тврђаве налазио се на полуострву Лохиада у Александрии (као нпр. Лопуд у Дубровнику). - Попис - λαογραφία - сходно папирусима, овде значи: "списак лица нижих друштвених слојева и робова", тј. онакво понижујуће друштвено стање у каквом су се излазили Јевреји у Египту пре но што их je тога ослободио цар Птоломеј II Филаделф (284-247. г.) како сведочи писмо Аристејево (§§ 12-27).

3 Мак. 2, 30-33: Нису сви житељи Александрије имали право грађанаства Александринаца, него само Грци-Македонци, тј. сународници оснивача града Александра Македонског. Домородци Египћани нису имали то грађанство, а ни Јевреји као народ, него су га од странаца добијали само појединци за извесне заслуге. Понуда je овде била лукаво привлачна, али плаћена ценом издаје свога народа и своје вере. (То су православии Срби вековима доживљавали на сопственој кожи, па ни сада им није боље, нарочито у римокатоличким и муслиманским срединама, а и у извесним евроамеричким). - У ст. 31. рукописи имају два различите читања: επί πόλεως (већина рукописа) и έπιπολαίως (два најстарија: А-L и још неки); критичко изд. Rahlfs-a и неки други узели су друго читање, које значи: "неки површно презреше", но ми следимо прво читање (као и textus receptus и преводи словенски, руски, новогрчки): "неки због града" или "из града...". Сматрамо да је писац 3 Мак., који иначе зна да користи духовиту игру грчких речи, хтео да сличним обртима с речју πόλις каже следеће: прави Јевреји и у Дијаспори остају грађани "Града побожности" Јерусалима, и то грађанство, које значи верност Јахвеу-Храму-Граду Изабраног народа, не дају низашта, нити замењују за било који други град или грађанство, па макар то био и славни град Александрија и његово грађанство. (Тако су и Срби, прешав с патријархом Арсенијем III у Аустрију, говорили да су Јерусалимске вере, као што и кад говоре о Вечном Косову и Небеској Србији, мисле на оно што су од Ап. Павла преко Св. Саве научили и прихватили и доживали: Фил. 3,20: πολίτευμα и Јевр. 12,22-24). - Израз έπίβαθρα (= темељи) буквално значи подлога, камен, праг на који се ступа кад се долази на тло, у отапбину, у град, у дом. Тако су Јевреји из Дијаспоре ишли на степенице Града Побожности Јерусалима, а сада издајом треба да се тога одрекну и то замене "дружењем с царем" (читај данас: "дружењем" с Клинтоном - сусрети, здрављења, доручци итд. - с Милошевићем и осталима, свеједно по коју цену за свој народ, веру, отаџбину...). - Било је таквих Јудејаца издајица, али већина је ипак "јуначком душом" одолела да се не приклони "људским правима" и "цивилизацијским стандардима" ондашње Europe, па су чак и прекидали општење са таквим својим сународницима, одступшщима и чанколизима туђинаца. Наравне, клевете на такве правоверие нису изостале, о чему говори следећа 3. глава.

1. 1 Мак. 1,24; Ис. 57,15
2. 2 Мак. 1,24
3. l. Mojс. 6, 4-13. 17; 2. Петр. 2, 5
4. 1. Mojс. 19,24-25; Сирах 16, 7-8; 2. Петр. 2, 6
5. 2 Mojс. 9,16; 14, 27-28
6. 2. Мојс. 14,21-31
7. 2. Мојс. 15, 1-21
8. Цар. 8, 21-29; Мак. 14,35; Јерем.31,3 (38,3)
9. 1. Цар. 8,33
10. Откр. 19, 11
11. 2. Мак. 8,2
12. Нем. 9,5-6
13. 1. Цар. 8,27; Д.Ап. 7,49
14. Пс. 149,4
15. 1. Мак. 3,45
16. Пс.78,8; Јов.7,12; 2 Мак. 1,4
17. Јестир. 5,1а; 2. Мак. 7,35; 9,5
18. 2. Мак. 3,26-29
19. 2. Мак. 6, 7