Књига Трећа. Глава V
Прва и друга наредба царева, да опијени слонови изгазе и уншите Јевреје, пропада јер Бог смути цара заборавом. Превртљиви цар опет прети да уништи Јевреје, који се усрдно моле Богу.

1. Тада (цар), дозвавши Ермона, надлежнога за старање о слоновима, и испуњен великим гњевом и јарошћу по свему непроменљив,
2. Заповеди (му) да следећег дана обилним прегрштима тамјана и са што више јаког (акράτω) вина напоји слонове, којих беше пет стотина на број; па кад подивљају од обилног напијања, да их изведе на сусрет са смрћу Јудејаца.
3. И он, наредивши ово, отиде на пировање, окупивши од пријатеља и из војске оне који највише мржаху Јудеје.[1]
4. Начелник пак слонова Ермон заповеђено пажљиво извршаваше.
5. А службеници одређени за то изиђоше увече и везиваху руке несрећним (Јудејцима) и стараху се за остало обезбеђење око њих, сматрајући да ћe током ноћи племе (Јудејско) заједно доживети коначно уништења.
6. А Јудејци, који незнабошцима изгледаху лишени сваке заштите због невоље која их je одасвуд оковима захватила,
7. Сведржитеља Господа и над сваком силом Господарећега, милостивога Бога и Оца свога, непрестаним вапајем сви са сузама призиваху, молећи се:[2]
8. Да измени безбожну против њих одлуку и да их величанственом појавом (μετά μεγαλομεροϋς επιφανείας) избави од спремљене им крај ногу смрти.
9. Њихово, дакле, усрдно мољење уздизаше се на Небо.
10. А Ермон, напојивши немилосрдне слонове, насићене многим давањем вина испуњеног тамјаном, дође ујутру у двор да о томе обавести цара.
11. А од вечнога времена добра творевина, давана ноћу и дању од Даваоца онима којима Он хоће - сан, би послат део њега цару.
12. И слатким и дубоким (сном) захваћен, дејством Владара (Небеског), он доста промаши од своје безаконе намере, и од своје упорне намисли би много обманут.
13. А Јудејци, мимоишавши унапред одређени час, хваљаху Светога Бога свога и опет мољаху Благопомирљивога да покаже снагу Своје великомоћне Деснице гордим незнабошцима.
14. Када пак наступи већ скоро и десети час (= 4 После подне), надлежни за позивање (= шеф протокола), видећи да су се позвани (на гозбу) већ окупили, уђе к цару и закуца.
15. И једва га пробудивши, каза му да час гозбе већ пролази, подносећи му о томе извештај.
16. Размисливши цар о томе, отиде на пиће (= на гозбу), и нареди присутнима на гозби да залегну наспрам њега.
17. Док гозба трајаше он подстицаше оне који у пировању уживаху да садашње учешће у гозби, којим су почаствовани, проводе у што већем весељу.
18. Док је дружење и разговор подуже трајао, цар позва Ермона и запитиваше са строгом претњом ради којег узрока бише остављени Јудејци да преживе овај дан.
19. А кад му овај показа да je заповеђено још током ноћи потпуно испунио, и пријатељи му то посведочише;
20. Имајући свирепост гору од Фаларида (тиранина), цар рече: "Нека они (Јудејци) захвале данашњем сну, али за сутрашњи дан неодложно припреми на исти начин слонове за уништење безаконих Јудеја".
21. Када то цар рече, одмах се сви заједно присутни с радошћу сагласише, па одоше сваки своме дому.
22. И утрошише време ноћи не толико на сан, колико на смишљање свакојаких поруга овима које сматраху несрећницима.
23. А чим јутарњи петао запева, и Ермон припреми (= раздражи) зверове и покрену их ка великим аркадама (= стубовима).
24. Мноштво пак народа из града окупи се на ово најжалосније позориште, очекујући јутро с нестрпљењем.
25. A Јудејци у ово кратко (предсмртно) време, борећи се с душом (ψυχολκούμενοί), са многим сузама и плачевним песмама мољаху се, пружајући руке Небу, молећи Превеликога Бога да им опет брзо помогне.
26. Но још сунчеви зраци не изгрејаше и цар дочекиваше пријатеље, предстаде му Ермон и позиваше на излазак, указујући да je царева жеља спремна за извршење.
27. Када (цар) то саслуша, изненади се због непрописаног изласка (из двора), па сасвим захваћен заборавношћу (άγνωσία), запита каква je то ствар за коју je спремно за њега извршење.
28. А и ово (= заборављање) беше дело Бога Господарећега над свима, Који је навео на његов ум заборав свега што je раније намислио.
29. Ермон пак и сви пријатељи указиваху: "Зверови и војска припремљени су, царе, сходно твојој изричитој наредби!"
30. А он се на те речи испуни великим гњевом - зато што се Промислом Божијим о овоме расеја сва његова замисао -, па погледавши с претњом рече:
31. "Кад би овде били [твоји] родитељи или деца, онда бих овим дивљим зверовима спремио богату храну уместо невиних према мени и мојим претцима Јудејаца, који су (нам) изузетно показивали сасвим поуздану верност.
32. Али, да није због љубави дружбе (од детињства) и службе (твоје), ти би уместо њих био лишен живота."
33. Тако Ермон поднесе неочекивану и опасну претњу, те се изгледом и лицем смркну.
34. И сваки од пријатеља (царевих) постиђен повуче се, и сакупљени народ отпустише свакога на свој посао.
35. A Јудејци чувши ово од цара, хваљаху Јављенога (τον Επιφανή = Славнога) Бога и Цара над царевима, зато што се удостојише да и ову помоћ Његову добију.[3]
36. А цар опет по истим правилима учини гозбу, и подстицаше (званице) да се предају уживању.
37. И позвавши Ермона, са претњом рече: "Колико ти пута треба заповедати за једно исто, несрећниче?
38. Сада опет припреми слонове за сутра ради уништења Јудеја."
39. А сродници (= великаши) који с њиме сеђаху (на гозби), чудећи се његовом непостојаном уму, рекоше ово:
40. "Царе, докле ћеш нас као неразумие искушавати, заповедајући већ трећи пут да их униште, и опет кад дође до саме ствари променом опозиваш своје наредбе?
41. Због тога je град услед ишчекивања у метежу, и испуњује се масама, и већ више пута je у опасности да буде разграбљен."
42. Тада цар (Филопатор), у свему као (тирании) Фаларид, испунивши се безумља, и не сматрајући за ишта настале у њему душевне промене за заштиту (έπισκοπήν) Јудејаца, закле се неостваривом заклетвом, одредивши да их неодложно пошаље у пакао здробљене ногама и стопама зверова (= слонова);
43. И да ће војним походом на Јудеју брзо је сравнити са земљом огњем и копљем, а њихов неприступни (άβατον) за нас Храм да ћe одмах огњем оборити (= сажећи), и учинити га за сва времена пустим за оне који тамо приносе жртве.
44. Тада пријатељи и сродници (цареви) отидоше радосни и уверени, а заповедише да војне снаге чувају најважнија места града.
45. А начелник слонова доведе звери скоро да кажемо до стања помахниталости напајањем миришљавим вином мешаним с тамјаном, и (уз то још) опремљене страшним оруђима.
46. У зору, док град већ беше испуњен неизбројивим масама према Хиподрому, он уђе у двор (царев) подсећајући цара на предстојеће.
47. А овај, испунивши свој безбожни разум великим гњевом, са свом снагом јурну за зверовима желећи непопустљивим срцем и зеницама (сопствених) очију да види болну и несрећну пропаст унапред осуђених (Јудејаца).
48. И док слонови и пратеће наоружане снаге излажаху на капију, Јудејци, видећи прашину од кретања масе и чувши потмули топот те гужве,
49. Сматрајући да им je то последњи тренутак живота и крај најнесрећнијег очекивања, ударише у тужни плач и вапаје, и љубљаху једни друге грлећи се са сродницима и падајући им на рамена: родитељи деци и мајке кћерима; друге пак жене имаху новорођену децу на дојкама која сисаху последње млеко.
50. Па онда, сећајући се бивалих им и раније заштита с Неба, падоше сви заједно ничице на земљу, и децу одвојивши од дојки,[4]
51. Завапише гласом веома великим, преклињући Господара сваке силе да им се Својом појавом (μετ επιφανείας) смилује, јер се већ налазе пред вратима ада.[5]

3 Мак. 5,1-51: Цар је одлучио да слоновима изгази и уништи Јудејце "за један дан", окупљене у ту сврху на Александријски Хиподром. Зато издаје наредбу елефантарху Ермону да слонове напије вином помешаним с тамјаном (слонови иначе бивају раздражавани пред бој и само показивањем течности црвене, крваве боје). Број од 500 слонова је преувеличан, кад се зна да их је Филопатор у битци код Рафије имао само 37 (његов предпретходник Птоломеј II Филаделф имао их je 300). - Док je то чињено на једној страни, на другој су друге Цареве слуге везивале руке и ноге Јеврејима на Хиподрому (ст. 5, но у ст. 49. неки од њих се после грле рукама, што значи да нису сви били везани, или je наш писац на то заборавио). На трећој страни, ексцентрични цар приређује нове гозбе и прети! А на четвртом: несрећни Јудејци у плачу моле Божију помоћ! Има још једна, пета страна у овој општој панорами зла, која подсећа на Дахау и Јасеновац. Наиме, у ст. 41. и 44. писац наводи како, иначе познати у историји као бурни и немирни Александринци, видећи да се нешто у граду спрема а не догађа, створили су велики метеж у самоме граду, који се могао лако претворити у општу шљачку и похару. (Док су комунистички дијадоси Јосипа Броза, у присуству око 40 светских властодржаца, тада симпатизера "ревизионистичког" тиранина, а ускоро заклети противници Срба, сахрањивали тог претпоследњег фараона, у току 3 сата његове сахране београдски лопови су опљачкали око 300 станова). - Свирепост цареву наш писац у ст. 20. и 42. упоређује са свирепошћу Фаларида, сицилијанског тиранина (владао од 570-554. год. пре Христа у Агригенти на Сицилији), за кога историчар Поливије (Ист. XII, 25) вели да је своје противнике кажњавао тако што их је стављао у од бакра направљеног бика и онда одасвуд ложно ватру; кажњеник je изнутра викао и кукао, али je та вика личила на рикање бика, што je у тиранина изазивало злобни смех и изругивање. (Слично су касније, под Римском влашћу, мучени Хришћански Мученици у усијаним металним воловима, или су довођени на стадионе и хиподроме, конкретно у Римски Колосеум, да би се њиховим мукама забављли цивилизовани Римљани; пример: Св. Игњатије Богоносац у Колосеуму и Св. Поликарп на стадиону у Смирни). - Нема потребе освртати се на описане у овом поглављу цареве киклотимичке палинодије: гњева, весеља, баханалија, спавања, заборава, жучног једа и, на крају, хистеричног ганућа до суза! - У ст. 29. рукопис 64 има један додатак (пасус од 14 редова код Rahlfs-a y критичком апарату), по којем је цар Филопатор већ претходно био спреман да помилује Јевреје, али су га Ермон и цареви "пријатељи" и "сродници" (углавном дворске титуле, међу којима могу а не морају бити и стварни сродници) натерали да, због опасног карактера самих Јевреја (данас: опасан, за евроамеричке мумије, карактер Срба, a није им опасан карактер Туђманов и Алијин и Милошевићев!) оствари своју прву одлуку о уништењу Јевреја (читај данас: Америка решила да NATO бомбардује Србе у БиХ, свеједно што они xoћe преговоре и мир!). - Такође треба напоменути да у ст. 43. текст у рукопису има мањих разлика, но ми смо следовали критичко издање Rahlfs-a и словенски превод. - Beћ смо напоменули усрдно мољење гоњених и мучених Јудејаца, њихове стрепње и наде, призивања Божије појаве и интервенције: Небеских επι­φανείας, по чему je 3 Мак. слична 1 и 2 Макавејској. Имена и епитети давани овде Богу слични су са другим местима Св. Писма, наведеним на маргинама стихова 7-8, 12-13, 25, 28, 35, 50-51. Господ их je на крају услишио и спасио.

3 Мак. 5,23-26 и 41-51: У овим стиховима запажене су од научника језичке позајмице нашег писца из дела трагичара Есхила (М. Копадакис, стр. 44-48).

1. 2. Мак. 5,23
2. Јов. 13,4
3. 2. Мак. 15,34
4. 2. Мак. 8,19
5. 2. Мак. 3,24