| |
Књига Трећа. Глава VII
Писмо-наредба цара Птоломеја у корист Јудејаца. Они кажњавају своје издајнике. Повратак народа у своја места и захвалност Богу.
- "Цар Птоломеј Филoпaтор, војним заповедницима у Египту и свима постављенима над стварима (државним) - да се радују и буду здрави![1]
- Здрави смо и ми и деца наша, пошто Велики Бог управља стварима (државним) као што желимо.
- Неки од пријатеља, злонаравошћу (својом) чешће нам долазећи, убедише нас да Јудејци који су под нашим царством буду сабрани у једну скупину (σύστημα) и буду мучени страшним казнама одступника (= издајника);[2]
- Говорећи као да никад неће наше (државне) ствари бити у благостању, због непријатељства које ови (Јудејци) имају према свима народима, докле се то не учини.
- Они их и доведоше свезане, уз мучења, као робље, боље рећи као издајнике, и без икаквог саслушања и испитивања настојаху да их убију, испуњени свирепошћу дивљачкијом од обичаја Скита.[3]
- Ми пак, запретивши о томе строжије, по благости коју имамо према свима људима, једва таквима ЖИВОТ опростисмо; и знајући да Небески Бог поуздано штити Јудејце, као Отац што се за синове свагда бори (συμμαχοϋντα),
- А узимајући у обзир сигурно пријатељство које имају према нама и наклоност према претцима нашим, с правом их ослободисмо од сваке на било који начин кривице.
- И заповедисмо свакоме: да се сви врате својим кућама, да им ни у једном месту нико уопште не чини штету, нити да их вређа због онога што се бесмислено догодило.
- Јер знате: да ако против њих подло снујемо неко зло, или их уопште ожалостимо, тада ћемо не човека, него Господара над сваком силом, Бога Свевишњега, имати по свему неизбежно и заувек као свога противника ради освете тих ствари. Будите здрави!"[4]
- Примивши ту посланицу, (Јудејци) не пожурише одмах са одласком, него још замолише цара (за дозволу), да они од рода Јудејскога, који су Светога Бога и Божији Закон, самовольно преступили, буду од њих дужно кажњени.
- Говораху цару: да они кош су због стомака преступили божанске заповести, никада неће бити наклоњени ни стварима царевим.[5]
- А он, прихвативши да говоре истину и сагласивши се, даде им дозволу за све: да преступнике Божијег Закона погубе по свим местима под његовим царством, слободно без икакве (накнадне) Цареве власти или надзора.
- Онда, похваливши га веома као што доликоваше, њихови свештеници и све мноштво (народа) узвикну: Алилуја! - па са радошћу отидоше.[6]
- Тада свакога истонародника (свога) од оних оскврњеника (= престуиника), којега сретоше на путу, кажњаваху и, с показивањем за пример (другима), убиваху.
- И онога дана убише преко триста људи.И провођаху празновање с радошћу, убијајући опогањене.[7]
- Сами пак они који се до смрти држаху Бога, добивши уживање потпуног спасења, отидоше из града овенчани сваким миомирним цвећем, са весељем и клицањима, похвалним и свемелодичним химнама благодарећи Богу отаца својих, вечном Спаситељу Израиља.
- И стигавши у Птолемаиду, која се због својствености места називаше Родофорос (= Ружоносна), где их сходно њиховој заједничкој жељи, очекиваху бродови, седам дана,
- Тамо учинише гозбу спаситељну, пошто им je цар добродушно дао свакоме све што треба док не стигне до своје куће.
- А када стигоше у миру с одговарајућим похвалама (Богу), и тамо такође одредише да те дане празнују као радосне (= празничне) за све време њиховог привременог боравка (παροικίας у туђини);[8]
- Koje и посветише (и записаше) на стубу, и на месту гозбе установише место молитве, па отидоше неповређени, слободни, прерадосни, земљом и морем и реком, заштићивани царевом наредбом, сваки у свој дом.
- И већу него раније међу непријатељима власт добише, са славом и страхом (= са слављењем и страхопоштовањем од њих), више ниоткога не бише узнемиравани у својим поседима.
- И сви добише све своје (имање) по полису, тако да они (суседи) који имађаху нешто њихово, враћаху им то са великим страхом: Јер Превелики Бог учини савршено велика дела ради спасења њиховог.
- Благословен Избавитељ Израиљев у вечна времена!
- Амин.
3 Мак. 7,1-9: Ово поглавље доноси најпре цареву Посланицу у корист Јевреја у Египту, упућену његовим органима војних и цивилних власти по свему царству. Неки тумачи примећују да писац 3 Мак. као да не зна да цар Филопатор у описано време нема деце (имао je само једног сина, рођеног десетак година после битке код Рафије), али се под "децом нашом" (ст. 2) могу подразумевати и чланови "царског двора". - Цар ни у Посланици не признаје своју кривицу, него је стура на своје "пријатеље" који су, они а не он, "мучили као робове и издајнике" невине Јудејце, и то "без суда", испуњени (έμπεπορπημένοι = огрнути, обучени) свирепошћу "дивљачкијом од Скита" (за значење овога о Скитима в. 2 Мак. 7, 4 и напомену).
3 Мак. 7,10-15: Јеврејска освета над својим издајницима, како смо видели и у 1 и 2 Макавејској, прописана је Мојсијевим Законом (5 Mojс. 13, 6-18). Интересантно je, међутим, објашњење тог чина које су Јевреји дали цару: да они који су "продали веру за вечеру", тј. издали су веру и образ за стомак (пример за то имали су Јевреји такође у Библији: l Mojс. 25, 31), такви не могу бити ни цару поуздани (ст. 11). - И, пошто им цар дозволи и они отпеваше: Алилуја! - отидоше, и првога дана побише преко 300 својих сународника, оскврњених издајника. Страшно, али тако стоји написано (ст. 15).
3 Мак. 7,16-23: Птолемаида овде није онај познати град близу града Тебе у Горњем Египту, него "Птолемаида у пристаништу", око 20 км. западно од Каира. Звање града Ружоносни, које се име једино овде спомиње, очигледно je било дато због рашћења, а можда и гајења, тамо многих ружа. (Треба ли и Газиместан назвати: Божурник!). Пре но што су ушли у лађе (στόλος = бродовље) које су их ту чекале, Јудејци су и ту одржали "спаситељну гозбу", и ту понова потврдили своју одлуку да празнују спомен празник свог избављења, кроз све генерације, докле год су у Дијаспори (израз της παροικίας значи оно нашта указује, сваком православном Србину иначе позната реч парокија = привремени боравак у овом свету Цркве Божијег народа на његовом путу ка Царству Небеском). - У ст. 20. текст није сасвим јасан, због жеље писца да буде кратак: да ли су Јудејци ту на месту гозбе установили (= изградили) неку богомољу, неки дом молитве, или само обележили место молитве! У сваком случају, на том месту су оставили запис на једном стубу о спасоносном догађају и празнику (слично, рецимо, каменом ступу Деспота Стефана Српског на Косову). - Израз "и морем" (ст. 20) или je само узречица, уобичајено преувеличавање нашег писца, јер у унутрашњости Египта, где су Јудејци кренули, нема мора, осим ако писац не подразумева језеро Мирада, познато у старом Египту, које се налази у оази Фајум, недалеко од града Арсиноје, које језеро је некада давно ископао фараон Мирис, познат као Аменемхат III из 12. династије, да би у њега скупљао воде Нила кад се излије.
- Књига 3 Мак. завршава се онако као и свака књига библијске свештене историје: спомињући још једном "τα μεγαλεία(= велика дела) Превеликога Бога (5 Mojс. 11, 2; Товит. 11,15) за спасење народа Својега. Завршна доксологија у ст. 23. са Амин на крају изгледа да указује да je 3 Мак. спадала у неку врсту "Мегилота", тј. пет свитака извесних изабраних књига јеврејског Старог Завета, које су читане, сваки свитак понаособ, на велике Јудејске празнике: 1) у 8. дан Пасхе: Песма над Песмама; 2) на Педесетницу: Књига о Рути; 3) Плач Јеремијин: у 9. дан петог месеца Ава (= јул/август) кад je Навуходоносор, и после Тит, разорио Јерусалим; 4) на празник Сјеница: Књига Проповедника; и 5) на празник Пурим: Књига Јестире. Тако je могуће да je тако и 3 Мак. читана на споменути новоустановљени празник (Moses Hadas, The Third and Fourth Books of Maccabees, New York 1953, изд. енгл. превод и коментари, али, на жалост, нисмо ту књигу имали у рукама; цит. код Н. Василијадиса, стр. 616). - Израз Избавитељ (ρύστης) Израиљев несумњиво има месијанско, христолошко значење, што јасно показује навођење тог израза из Старог Завета код Јеврејина Ап. Павла у Новом Завету: Ис. 59,20 (и Пс. 14,7) = Рим. 11, 26-27.
- 2. Мак. 9,18-19
- 2. Мак. 12,27
- 2. Мак. 4,47
- 2. Мак. 3,38
- Рм.16,18; Фил. 3, 19
- 2. Мак. 1,23
- Јестир.9,15
- 1. Мак. 13, 52
|
|