Књига Четврта. Глава V
Покушај цара Антиоха IV Епифана да убеди и присили старца Елеазара да се одрекне вере; Елеазаров одговор.

1. Заседнувши јавно са својим саветницима на неко високо место тирании Антиох (IV Епифан), док војне снаге стајаху наоружане унаоколо,[1]
2. Заповеди маченосцима да појединачно једног по једног Јеврејина доводе и принуђују да једе од свињског меса и од идолских жртава.
3. Ако пак неки не хтедну јести оскрнављено, да их на колесима (= чекрцима) за мучење убијају.
4. Када многи беху приведени, један први из трупе, по имену Елеазар, по роду свештеник, по науци законик и по узрасту старац, и многима око тиранина због своје старости познат, би приведен близу њега.[2]
5. И видећи га Антиох рече:
6. "Ја, пре но што почну мучења против тебе, о старче, саветовао бих ти ово: да једеш свињетине и спасеш се.
7. Јер поштујем твој узраст и седину, коју имајући толико времена, не чиниш ми се да мудро мислиш (φιλοσοφείν) држећи се Јудејске религије.
8. Јер зашто се гадиш, кад je природа подарила изврсно jeло од меса те животиње?
9. Jep глупо je не уживати оно што je без постиђења пријатно, и неправедно је одвраћати се од лепих дарова природе.
10. А ти ми изгледаш да чиниш и још бесмисленије, кад сујетно мислећи о истинитом, још и мене презиреш на сопствену казну.
11. Нећеш ли се пробудити из ваше брбљиве философије и одбацити глупост твојих мисли, и стекавши опет памет достојну твог узраста, почнеш философирати истину корисности (την του συμφέροντος άλήθειαν)?
12. И приклонивши се мојем човекољубивом савету, смилујеш се на своју старост.
13. Jep, замисли да ако постоји нека надзорна (с више) Сила ваше религије, да ће ти она опростити сваки преступ Закона учињен из нужде."
14. Док на овај начин тиранин наговараше на безаконо месојеђење, затражи Елеазар реч,
15. И добивши право да говори, поче говорити народу овако:
16. "Ми, Антиоше, уверени да живимо по божанском Закону, никакву нужду не сматрамо принуднијом од наше добропослушности Закону.[3]
17. Зато ни на који начин не пристајемо да преступимо Закон.
18. Мада, кад и не би био по истини Закон наш божански, како ти сматраш, а (мислиш) да и ми залуд сматрамо да je божански, ни тако нам не би било могуће поништити схватање (δόξαν) о побожности.
19. Немој сматрати, ако једемо оскрнављено, да je то мали грех.
20. Јер преступати Закон у малом или великом потпуно је једнако,
21. Jep се кроз обоје подједнако над Закорюм гордимо (= прсузносимо).
22. Изругујеш се нашој философији као да у њој не са благоразумиошћу (ου μετά εύλογιστίας) живимо.
23. А она нас учи целомудрености (σωφροσννην = здравоумљу), тако да владамо над свим задовољствима и жељама, и обучава нас храбрости (= издржљивости) да сваки бол добровольно подносимо,
24. И васпитава (нас) праведности, тако да кроз све врлине будемо једнакоправични (ίσονομεΐν). И побожности научава, тако да само Постојећега (τον όντα = Суштога) Бога велелепно поштујемо.
25. Зато нећемо јести оскрнављено. Јер, верујући да je Бог установио Закон, знамо да, дајући Закон, Творац света нам по природи саосећа (κατά φύσιν συμπαθεί).
26. И оно што ћe бити својствено (= корисно) нашим душама, то je дозволио да једемо; а забранио je да једемо месо онога што ћe се противити (= штетити).
27. А тиранско je не само да нас принуђујеш да преступимо Закон, него и да једемо, да би (нам) се тим најмрскијим нам јеђењем нечистога (после) подсмевао.
28. Али, нећеш ми се подсмехнути тим смехом,
29. Нити ћу преступити свештене заклетве предака да ћемо чувати Закон.
30. Нити ако ми ископаш очи и утробу ми растопиш.
31. Нисам ја тако старац и кукавица да ми не би разум ради побожности показао младост.
32. Зато припреми колеса (за мучење) и огањ распали још јаче.
33. Нећу тако сажаљевати моју старост да би због себе погазио отачки Закон.
34. Нећу те слагати, васпитачу Законе (παιδευτά Νόμε), нити ћу те издати, љубљена Уздржљивости!
35. Нити ћy те постидети, философе Разуме (φιλόσοφε Λόγέ). Нити ћу те се одрећи, чесно Свештенство и науко Законе давства!
36. Нити ћеш ми, (царе), оскрнавити чесна уста старости, нити законитог живљења узраст.
37. Чистога ћe ме примити оци (наши), јер се нећу уплашити твојих принуда до смрти.
38. Безбожнике можеш тиранисати, a мојим о побожности мислима (λογισμών) нећеш господарити, ни речима ни делима."

4 Мак. 5, 1: Што се тиче места мучења Елеазара и Седам Младића Јевреја, према 2 Мак. гл. 6, нема речи о другом неком месту изван Јерусалима. Ранохришћанска традиција понекад говори о Антиохији као месту страдања Седам Браће, и почетком 4. века тамо је подигнута у њихову част базилика, где су биле положене њихове свете мошти, па je у том храму говорио им похвале Св. Јован Златоусти (4 беседе: PG 50, 617-626 и 63, 523-530). По западној хришћанској традицији, мошти Свете 7 Браће из времена Макавејских пренете су у средњем веку најпре у Милано, а потом у Келн, и данас се налазе у Риму.

1. 2. Мак. 6,8-9
2. 2. Мак.6,18-19
3. 2. Мак. 6,23-31