Књига Четврта. Глава VIII
Седам верних Младића сa Мајком смело одговарају претњама цара Антиоха.

1. Зато су чак и Дечаци, философирајући побожним разумом, надвладали и најстрашнија мучења.
2. Јер, пошто при првом покушају јавно би побеђен тирании не могући принудити Старца да једе оскрнављено, тада веома острашћено заповеди да доведу друге од уловљених Јудеја, па ако буду јели оскрнављено, отпустити их пошто пojеду, а ако се супротставе, бруталније их мучити.
3. Када то тиранин нареди, појавише се вођени са старом Мајком седам Браће, лепи и чедни и јуначни и у свему умилни.
4. Koje кад тирании виде, како као у хору окружују Мајку у средини, трже се због њих, и задививши се лепоти и племенитости, насмеши им се, па призвавши их ближе, рече:
5. "О младићи, ja вам се с наклоношћу свакоме посебно дивим, ценећи лепоту и бројност толике браће; и не само да вам саветујем да не манитате истом манијом којом и претходно мучени старац, него још и молим да ми приђете и уживате моје пријатељство.
6. Јер могу како кажњавати оне који не слушају моје наредбе, тако и награђивати оне који ми се повинују.
7. Поверујте, дакле, и добићете руководеће власти (= положаје) над мојим (државним) стварима, одрекавши се вашег отачког правила живљења (τον πάτριο ν ... πολιτείας θεσμόν).
8. И узевши удела у Јелинском животу (βίου) и променувши (свој) начин живота, уживајте у вашој младости.
9. Јер, ако ме због непокорности наведете на гњев, принудићете ме да вас свакога појединачно страшним казнама на мучењима погубим.
10. Зато, смилујте се на себе, a ja вас, иако непријатељ, сажаљевам због узраста и лепоте.
11. Зар не закључујете да, ако се не повинујете, не предстоји вам ништа друго него да умрете на мукама?"
12. И говорећи то, заповеди да истакну напред справе за мучење, да би их и страхом убедио да једу оскрнављено.
13. А кад а маченосци изнеше напред точкове и ченгеле за черечење, чекрке и зупчанике, катапулте и казане, тигање и менгеле и гвоздена клешта и клинове и мехове за распаљивање огња, узевши реч тирании рече:
14. "Дечаци, бојте се, и Правда (Божанска) коју поштујете биће вам милостива ако из нужде преступите Закон".
15. А они, чувши примамљиве (речи) и видећи страхоте (казни), не само да се не уплашише, него и узвратно философираше (άντεφιλοσόφησαν) тиранину и својом благоразумношћу (δια της εύλογιστίας) његову тиранију разорите.
16. Ако бисмо замислили да су неки међу њима били плашљивци и нејуначни, којим би се послужили речима? Зар не овим?
17. "О, ми несрећни и врло неразумни! Када нас цар позива и на доброчинство подстиче ако му се повинујемо,
18. Зашто се испразним намерама веселимо и ризикујемо смртоносну непослушност?
19. Зар се, људи браћо, нећемо уплашити справа за мучење и узети у обзир претње мукама, те напустити ову сујетну и погибељну надменост?
20. Смилујмо се на свој узраст и сажалимо се на мајчину старост.
21. И схватимо да, ако се не покоримо, умрећемо.
22. A опростиће нам и Божанска Правда што смо се из невоље уплашили цара.
23. Зашто себе изводимо из овог најслађег живота и лишавамо се слаткога света?
24. Немојмо присиљавати нужност, нити будимо сујетни над својим мучењем.
25. Нeћe нас ни сам Закон олако (εκουσίως) осудити на смрт, ако се уплашимо мучилишта.
26. Откуд нам дође таква свадљивост да нам се допада смртоносно подношење, уместо тога да послушавши цара живимо безбрижно?"
27. Али, ништа тако не рекоше нити помислише Младићи којима предстојаше мучење.
28. Јер беху презритељи страсти и самовладари (αυτοκράτορες) болова,
29. Тако да чим тиранин преста да им саветује да једу оскрнављено, сви једним гласом као из једне душе рекоше: