Књига Четврта. Глава IX
Мучење и јуначка смрт прве двојице Браће.

1. "Шта чекаш, тиранине? Јер смо готови умрети пре него ли преступити наше отачке заповести.
2. Jep би се с разлогом постидели својих предака кад се не би благопослушношћу држали Закона и Мојсија као саветника.
3. Тиранине, саветниче безакоња, немој, мрзећи нас, већма нас од нас самих миловати (= жалити).
4. Јер сматрамо гором и од саме смрти твоју, ради нашег безаконог спасења, милост.
5. А устрашаваш нас претећи нам смрћу кроз мучења, као да ниси мало пре од Елеазара (ништа) научио.
6. Ако су пак Јеврејски старци благочествовали (ευσεβήσαν) трпећи ради побожности и мучења, још је праведније да ми млађи умремо презревши твоја принуђујућа мучења, која и наш васпитач Старац победи.
7. Кушај нас, зато, тиранине! Ако и убијеш наше душе (= животе) ради побожности, немој мислити да ћеш, мучећи, нашкодити нам.
8. Јер ми ћемо овим злострадањем и трпљењем стећи награду врлине и бићемо код Бога (παρά Θεώ = близу Бога), због Koгa и страдамо.
9. А ти ћеш, због нашег срамног убиства, сигурно поднети од Божанске Правде вечну муку огњем."
10. Када они то рекоше, тиранин не само да негодоваше као против непокорних, него и као против незахвалних разјари се.
11. Та да војници по заповести приведоше Најстаријега од њих, и поцепавши му хаљину, везаше му руке и мишице кајишима са сваке стране.
12. Када пак, ударајући га шибама уморише се, ништа не успевши, подигоше га на точак,
13. На којем истезаван племенити Младић би ишчашен удовима.
14. И ломљен по сваком уду, критиковаше говорећи:
15. "Најсрамнији тиранине и непријатељу Небеске Правде и окрутниче! Не мучиш ме на овај начин зато што сам убио човека или безбожничио, него што штитим Божански Закон."
16. И док маченосци говораху: "Пристани да једеш да би се спасао мука";
17. Он одговори: "Није тако јак ваш точак, о срамне слуге, да ми сломи разум! Сеците ми удове и жежите ми месо и ломите зглобове!
18. Јер ћу вас кроз сва мучења уверити да су само Деца Јеврејска ради врлине непобедива."
19. Док то говораше, они простреше испод ватру (= жар) и замахујући точак још више га растезаху.
20. А точак се одасвуд обливаше крвљу (његовом) и гомила распаљеног угљевља гашаше се млазевима крви, и око осовине те справе комади меса сакупљаху се.
21. Имајући већ огољене од меса саставе костију, великодушни и Аврамовски Младић не застења,
22. Него као у ватри преображаван у непропадљивост (μετασχηματιζόμενος εις αφθαρσία ν) племенито подношаше мучења,
23. Говорећи: "Подражавајте ме, Браћо! Немојте побећи (= дезертирати) из моје борбе, нити се одрећи мојег братства добродушности (την της εύψυχίας αδελφότητα = братство по племенитости душе).
24. Војникујте свештену и племениту војску за побожност, којом ће праведни и отачки Промисао наш милостив бити (нашем) народу (τω εθνει) и казнити злочинца тиранина."
25. И рекавши то свештенолепни Младић испусти душу.
26. А када се сви удивише трпељиводушности његовој, вођаху маченосци Другога по узрасту иза првога, и свезавши га гвозденим лисицама, привезаше га оштрим канџама за оруђе и катапулт (= чекрк).
27. А када га пре мучења испитиваху да ли хоће јести, и чуше племенито мишљење,
28. (Одмах) га леопардне звери зграбише гвозденим канџама и од тетива до браде све месо и кожу с главе здераше. А он, трпећи тај тешки бол, говораше:
29. "Како је слатка свака врста смрти за отачку побожност нашу". А и тиранину рече:
30. "Зар ти се не чини, најгрубљи од свих тиранине, да се више од мене мучиш ти, гледајући побеђиван горди разум твоје тираније, нашим ради побожности трпљењем?
31. Jep ja задовољствима ради врлине бол олакшавам,
32. А ти се мучиш у претњама безбожности. Али нећеш избећи, најпоганији тиранине, праведне казне Божанскога гњева."