Књига Четврта. Глава XI
Страдање и мученичка смрт петог и шестог Брата.

1. А када и он измучен мукама умре, ускочи Пети, говорећи:
2. "Нећу се, тиранине, одрећи мучења за врлину,
3. Него сам од себе дођох, да би и мене убивши заслужио, за веће неправде, (већу) казну Небеске Правде.
4. О, врлиномршче (μισάρετέ) и човекомршче, шта смо то учинили да нас на овај начин уништаваш?
5. Зато што благочествујемо (εύσεβοϋμεν = побожно поштујемо) Творца свих и живимо по Његовом врлинском Закону?
6. Али то је достојно почасти, а не мука.
7. [Када би имао осећање људских чежњи (πόθων), имао би и наду спасења код Бога.
8. А сада, будући туђ Богу, бориш се против оних који Бога благочествују.]"
9. Док он то говораше, маченосци га свезаше и одвукоше на катапулт (= чекрк),
10. На који га везаше натеравши да клекне, и колена причврстише гвозденим букагијама, па преко слабина га савише око осовине точка, и тако потпуно савијеном, попут скорпије око точка, отсецаху му удове.
11. На тај начин и духом стешњаван и телом стискан,
12. Говораше: "Добре нам, о тиранине, и не хотећи дарујеш дарове: дајући нам да кроз јуначкије болове покажемо нашу издржљивост у Закону".
13. А када и он сконча, би вођен и Шести Дечак, који када га тирании питаше да ли хоће јести да буде ослобођен, одговори:
14. "Ja сам по узрасту млађи од моје Браће, али сам по разуму (τη διανοίςχ = мишљу) вршњак.
15. Јер у једним и истим (законима) и рођени и одгајени, треба да једнако за исте (законе) и умремо.
16. Тако, да ако ти се хоће да (ме) мучиш зато што нисам jeo поганштине, (онда) мучи!"
17. Кад он то рече, одведоше га на точак,
18. На којем растезаван до пуцања удова и кичмених пршљенова, би паљен ватром одоздо.
19. И усијавши оштре шипке, пржаху му леђа и пробадаху ребра, спаљујући му утробу.
20. А он мучен, говораше: "О свештенолепна борбо, на коју смо, због побожности и на вежбање болова, толика Браћа позвани, и нисмо побеђени!
21. Јер, о тиранине, непобедиво је побожно знање (ή ευσεβής επιστήμη)!
22. Потпуно наоружан савршеном врлином (καλοκαγαθία) умрећу и ja сa Браћом мојом,
23. А ти, [о тиранине!], новоизмишљачу мука и непријатељу истински побожних, и сам си навукао на се великог казнитеља.
24. Нас шест Дечака срушисмо твоју тиранију!
25. Јер то што ниси могао да преубедиш разум наш, нити да нас присилиш на скверно једење, зар то није разрушење твоје?
26. Огањ твој нама је хладан, и чекрци безболни, и немоћно је насиље твоје!
27. Око нас не стоје тиранинови, него маченосци Божанског Закона (= анђели), зато имамо непобедив разум."

4 Мак. 11, 7-8: Од старих рукописа само Александријски кодекс има ова два стиха, а онда и известан број каснијих рукописа. Њихов садржај је испуњен дубоком библијском антропологијом.