Књига Четврта. Глава XII
Мучеништво најмлађег Брата.

1. А када и овај, бачен у котао, блажено умре, дође Седми (Брат), најмлађи од свих.
2. Сажаливши се на њега тирании, мада је грдно од браћe његове био озлојеђен, видећи га да je већ везан,[1]
3. Позвавши га ближе себи, и покушавајући да га саветује, говораше:
4. "Видиш ли свршетак безумља браће твоје, јер због непокорности бише мучени и помреше. И ти, ако не послушаш, несрећниче, бићеш мучен и умрећеш и ти пре времена.
5. А ако послушаш, бићеш пријатељ (царев) и руководићеш над стварима царства."
6. И саветујући то, позва Мајку Детета, да би она, смиловавши се због губитка толико синова, подстакла преосталога на спасоносну добропослушност.
7. А он, пошто га Мати јеврејским језиком подстаче као што ћемо рећи мало касније - рече:[2]
8. "Одрешите ме, да кажем нешто цару и свима пријатељима с њиме".
9. И обрадовавши се веома (цар и његови) због те најаве Детета, одмах га одрешише.
10. И потрчавши у близину казана, он рече:
11. "Погани и од свих лукавих најбезбожнији тиранине! Зар се ниси заситио, добивши од Бога добра и царство, да слуге Његове убијаш и подвижнике побожности (τους  της ευσέβειας άσκητάς) мучиш?
12. Зато ћe те задржати Божанска Правда за страшнији и вечни огањ и муке, које те неће оставити на сав век.
13. Ниси се задовољио, ти најзверскији, да, будући човек, сличнима теби страдалницима (τους όμοιοπαθεΐς) и посталима од истих елемената отсецаш језик и на овај начин мучиш и злостављаш?
14. Али они, племенито умревши, испунише побожност према Богу.
15. А ти, [зао будући], зло ћеш закукати што си без разлога побио подвижнике врлине."
16. Затим и он, имајући умрети, рече:
17. "Нећу побећи (= дезертирати) из племените борбе Браће моје,
18. Него призивам отачкога Бога, да милостив буде народу моме.
19. А тебе, (царе), и у овом животу и кад умреш Он ћe казнити!"
20. И то пожелевши молитвом баци се сам у казане, и тако предаде душу.

1. 2. Мак. 7, 24
2. 2. Мак. 7, 27-29