Књига Четврта. Глава XIV
Похвала витешкој Седморици Браће и Мајци.

1. Уз то их joш и на страдање подстицаху, тако да нису само презирали болове, него су и владали страстима братољубивости према Браћи.
2. О мисли (λογισμοί) царскије од цара и слободније од слободних!
3. О свештене и складне око побожности сагласности Седам Браће!
4. Ниједан од Седам Дечака не уплаши се, нити оклеваше пред смрћу,
5. Него сви као на пут бесмртности трчећи, жураху на смрт кроз мучења.
6. Јер као што се руке и ноге крећу сагласно подстицајима душе, тако и свештени Дечаци, као од једне бесмртне душе побожности покретани, сагласише се на смрт за њу (= за побожност).
7. О свесвета (πανάγιε) Седмице сагласне Браће! Јер као што су седам дана стварања света (της κοσμοποιΐας) око побожности (= око вере наше),[1]
8. Тако су и Дечаци, играјући коло около седмице, уништавали страх од мука.
9. Сада ми, чујући за невоље ових Младића, потресамо се. А они не само гледајући, нити само слушајући речи претње онога момента, него и страдајући, трпљаху, и то патњама у огњу,
10. Од којих шта може бити болније? Јер, пошто је моћ огња бритка и брза, она брзо уништаваше тела.
11. И нека се не сматра чудним што је код ових Мужева (= Људина) разум превладао у мукама, када је и ум (νους) Жене надвисио мишљу многоврсне болове.
12. Јер Мајка ових Седам Младића поднела је мучења за свако од Деце.
13. А схватате како је многострука љубав детољубља, привлачећи свакако састрадавању (мајчинске) утробе.
14. Јер чак и бесловесне животиње имају сличну људима симпатију и љубав према рађанима од њих.
15. Јер и међу птицама, оне питоме што живе око кућа штите своје пилиће.
16. А оне које живе на врховима гора и у пукотинама стена и у дупљама дрвећа и на њиховим врховима праве гнезда, излегавши их и родивши тамо, спречавају другима приступ.
17. А ако не могу спречити, лете око њих и пате љубављу, дозивајући их својим гласом и, колико могу, помажу деци (својој).
18. И зар треба помоћу бесловесних животиња показивати симпатију према деци?
19. Кад и пчеле у време прављења саћа одгоне оне који приступају и као гвожђем убадају жалцем оне који прилазе кошници њиховој и бране се до смрти?
20. Но, ову једнаку по души са Аврамом Мајку (ових) Младића, не промени симпатија према Деци.

4 Мак. 14,2: И стојици су говорили да је "једино мудрац (прави) цар" и да су "мудраци не само слободни него су и цареви" (Стобије и Диоген Лаертије).

4 Мак. 14, 9: Овај стих показује да писац и средина којој се обраћа нису доживели гоњење Јевреја, па се зато, уз остало, и на основу овог стиха претпоставља да je 4 Мак. настала у јеврејској средини у Александрији, и то сигурно пре Калигулиног прогона Јевреја 38. год. после Христа.

1. 1. Мojс. 2,1-3; 2. Mojс. 20, 8-11