Књига Четврта. Глава XVI
Шта није рекла, а шта je рекла јуначка Мајка cвojoj побожној Деци у страдању.

1. Ако јe, дакле, и Жена и Старица и Седморо Деце Мајка издржала гледајући самртне муке своје Деце, онда је општепризнато да је побожни разум самодржац над страстима.
2. Доказао сам, дакле, да су не само Људи надвладавали страсти, него да се и Жена дигла мишљу изнад (υπερεφρόνη-σεν) највећих мука.
3. И нису тако они лавови око Данила били дивљи, нити je (тако) била распаљена највећим огњем пећ око Мисаила, као што је ову (Мајку) спаливала природа детољубива, док je гледала Седам Синова, тако разноврсно мучене.[1]
4. Но разумом побожности погасила је Мајка толике и тако велике страсти.
5. Јер замислите и то: да je Жена била малодушна, па будући Мајка, кукала би над њима и можда би овако говорила:
6. "О црна ja и многоструко несрећна, која сам родила Седморо Деце, ето, као да не бејах Мајка ни једнога!
7. О залудних седам трудноћа, и неуспешних седам десетомесечја, и бесплодних дојења, и несрећних сисања!
8. Узалуд сам за вас, о Децо, подвела многе порођајне болове и тешке бриге одгајања!
9. О Децо моја, једни нежењени и други узалудно жењени! Нећу видети деце ваше, нити ћy се похвалити да се назовем баба!
10. О ja многодетна и добродетна - Жена удовица и једина многоплачна!
11. И ако умрем, нећу имати ни једног Сина да ме сахрани!"
    - Али, ова свештена и богопобожна Мајка ниједног (од Синова) није оплакивала оваквим плачем.
12. Нити, је некога од њих одвраћала да не умре, нити их је зажалила када су умирали.
13. Него као имајући дијамантски ум, и као поново рађајући за бесмртност број Синова, већма их je на смрт за побожност молећи подстицала.
14. О Мајко, ради побожности, Божији Војниче, Старице и Жено! Због издржљивости, и тиранина си победила. И нашла си се делима и речима јача од мушкараца!
15. Јер и када си ухваћена са Децом, стајала си гледајући Елеазара мученог, и говорила си Деци јеврејским језиком:
16. "О Децо (моја), племенит je подвиг на који сте позвани да будете сведоци Нације (υπέρ της διαμαρτυρίας του εθνονς). Подвизавајте се (= борите се) с вољом за отачки Закон!
17. Jep je стидно да овај Старац подноси болове за побожност, а да се ви Младићи уплашите од мука.
18. Сетите се да сте ради Бога дошли на свет и живота окусили,
19. И зато треба сваки бол да поднесете ради Бога.
20. Ради Којега и отац наш Аврам хиташе да оца Нације (τον έθνοπάτορά), сина Исака, жртвује; а Исак, гледајући очеву руку са мачем наднету над њиме, није се уплашио![2]
21. И Данило праведник, бачен међу лавове; и Ананија, Азарија и Мисаил, бачени у огњену пећ, подношаху то ради Бога.[3]
22. И ви, дакле, имајући исту веру у Бога, немојте невољствовати.
23. Jep je неразумно (άλόγιστον) да, знајући побожност, не супротставите се боловима."
24. Овим речина Седмомајка (ή έπταμήτωρ= Седмодетна Мајка), молећи сваког појединачно Сина, увери га да умре пре неголи да преступи заповест Божију.
25. A још, (додаде), и то да знате: "Они који су умрли ради Бога - живе Богу, као Аврам и Исак и Јаков и сви патријарси."[4]

1. Дан. 6,16-22; 3,21-23
2. 1. Мојс. 2, 3-10
3. Дан. 6,16-22; 3,21-26
4. 4 Мак. 7,19 Мт. 22, 32