Књига Четврта. Глава XVII
Слава славних Јеврејских Мученика.

1. А говораху и неки од маченосаца (војника) да, када je требало да и она буде ухваћена на смрт, да je, да не би неко дотакао тело њено, сама себе бацила у огањ.[1]
2. О Мајко, која си са Седмо po Деце срушила насиље тиранина и поништила његове зле намисли и показала племенитост вере!
3. Јер Ти, као кров на стубовима твоје Деце племенито утврђен, непоколебљиво си подвела земљотрес настао од мучења.
4. Буди, зато, смела, о Мајко свештенодушна (ίερόψυχέ) имајући сигурну наду трпљења у Богу.
5. Није тако месец са звездама на небу постао поштован, као Ти, која си једнаке звезде (ισαστέρους), Седморо Деце, светлсводила (φωταγωγήσασά) ка побожности, што си поехала чесна пред Богом и утврдила се са њима на небу.
6. Јер твоје рађање Деце беше од Аврама оца.
7. Кад би нам било могуће да, као на некој [таблици], живопишемо историју твоје побожности (την της ευσέβειας σου ίστορίαν = видљиву слику твоје побожности), зар не би гледаоци дрхтали гледајући Мајку Седморо Деце како ради побожности до смрти подноси различите муке?
8. А било би достојно и на надгробној плочи исписати ово, што би припадницима нашег народа било на спомен:
9. "Овде су сахрањени Старац свештеник и Жена старица и Седморо Деце, због насиља тиранина хотећег да уништи Јеврејски народ (πολιτείαν = грађанство)
10. Који су оправдали народ (εξεδίκησαν το γένος = изборили правду народа), гледајући у Бога и муке до смрти подпевши."
11. Јер заиста је божански био подвиг (= борба) који су они остварили.
12. Јер тада је врлина била подвигоположник, која је испробавала трпљењем, а победа je - непропадљивост у животу многовеком.
13. А Елеазар је први започео подвиг (= борбу), a Мајка Седморо Деце се саподвизавала, a Браћа су се подвизавала.
14. Тирании се противуборио, а свет и људски живот (βίος = историја) су посматрали.
15. А побеђивала је богопобожност (= богопоштовање), увенчавајући своје борце!
16. Ко се то није дивио подвижницима божанског Законодавства? Ко није био запањен?
17. Сам пак тирании и сво његово веће дивили су се њиховом трпљењу.
18. Ради којег (трпљења), они и сада предстоје Божанском Престолу и живе блажени век.
19. Јер Мојсије вели: "И сви освећени, под Твојим су рукама.[2]
20. И ови, посветивши се ради Бога, почаствовани су не само том чашћу, него и тиме што непријатељи нису надвладали наш Народ (το έθνος),
21. И што je тирании кажњен и Отаџбина очишћена.
22. Kao да су постали животни откуп (άντίψυχον) за грехе Нације. И крвљу ових Побожних, и њиховом умилостивљујућом смрћу, Божански Промисао спасао је претходно страдајући Израиљ.[3]
23. Јер, гледајући тирании на њихову храброст (= издржљивост) врлине и њихово трпљење у мукама, прогласио je Антиох (цар) својим војницима њихово трпљење за пример,
24. Па их је имао храбре и јуначне у пешадијским борбама и у опсадама, и освојивши (градове) победно је све непријатеље.

4 Мак. 17,1: У 2 Мак. 7, 41 речено je само толико да "после синова последња сконча мајка", без описа начина смрти. Пример побожног старца Разиса у 2 Мак. 15, 41-45, који се сам бацио на мач и потом са куле на плочник - да не падне у руке непријатеља, сличан je овоме што наш писац говори овде за мученичку Мајку.

4 Мак. 17,7: Реч таблица, која није потврђена старим рукописима, додаје се од неких издавача Септуагинте, па je и ми додадосмо (у угластим заградама), мада се може и без ње превести овако: "као на нечему живописати"... Додавање те речи вероватно je дошло под утицајем Беседе Св. Јована Златоуста о Макавејима, где je речено: "Подвиге и борбе као на некој таблици срца вашег написати". Наше појашњење (курзивом у загради): "да живопишемо видљиву слику твоје побожности" жели да подсети читаоца да грчка реч историја (нарочито у глаголу ίστορεΐν: Гал. 1,18) има пре свега значење виђења.

4 Мак. 17, 8-10: Наш писац вероватно има у виду гроб Макавејаца у Модину (описан у 1 Мак. 13,27-29), иако то не помиње (он уопште не спомиње браћу Макавејце), па жели сличан гроб овим Мученицима са натписом који предлаже. - Превели смо πολιτείαν са народ уз додатно објашњење: грађанство, али та грчка реч значи: начин живљења и уређења (режима) грађанског = друштвеног живота у једном народу и његовој држави. Политија je овде верско-национални ентитет Јевреја који је хтео да измени Антиох IV Епифан. (Као што исламски фундаменталиста Алија хоће да измени Српски православии ентитет у "јединственој и демократској" џамахирији Босни). - Даље наш писац каже да су Мученици изборили права и правду народу (рукописи имају и γένος и έθνος) пред Богом и људима (види 17, 22 где je та идеја још јаче наглашена), притом не борбом против других, него подносећи сами муке од других до саме смрти. Овде је умесно навести стихове српског песника Јована Дучића из песме Врбас настале 1941. год. кад су многи Срби невино страдали као Јеврејски Мученици свештеник Елеазар и Мајка са Седам Синова: "Али страшну правду извојују мртви". Наш Српски православии народ дао je 1941-1945. и 1991-1995. велики број невиних жртава, правих мученика вере и нације. Верујемо и ми у њихово оправдање нашег народа пред Богом и историјом више него у данашње самохвалисаве "миротворце" и "правдоносце", који се нису борили ни макар као јуначка браћа Макавејци, а још мање као ова Браћа Мученици.

4 Мак. 17,22: У наставку онога што је речено напред у 17,10 и у претходној напомени, додајемо овде да je у овом стиху присутна библијска идеја о искупљењу, која у основи има месијански карактер. Место је слично схватању Апостола Павла (Кол. 1,24; ср. 1 Јн. 3,16) и Св Игњатија Богоносца (Еф. 21,1; Смирн. 10,2), а оба њих су слични, и још већи, мученици Божији за народ Божији.

1. 2 Мак. 7, 41
2. 5. Мојс. 3,3
3. 4. Мак. 4,29