Књига Четврта. Глава XVIII
Сви побожни Страдалци за веру, народ и отаџбину радују се на Небу за верност Богу и врлини.

1. О децо Израиљћани, потомци Аврамовог семена, повинујте се Закону овом и на сваки начин благочествујте (= будите побожни)
2. Знајући да је побожни разум господар страсти; и не само унутрашњих него и спољашњих болова.
3. Зато су они, предајући тела зарад побожности боловима, имали не само дивљење од људи, него су се удостојили божанског удела.
4. И зарад њих je Народ (το έθνος) стекао мир, и обновивши доброзакоње у Отапбини, победите непријатеље.
5. А тирании Антиох и на земљи би кажњен, и по смрти мучи се. Јер како ниучему ниje нимало успео да присили Јерусалимљане да туђинствују (άλλοφυλήσαΐ) и да промене отачке обичаје, тада је отишао из Јерусалима с војском на Персију.
6. А говораше Мајка Седморо Деце и ове законске савете (δικαιώματα) Деци:
7. "Ja се родих девојка чедна, и не преступих очев дом, jep чувах изграђивано ребро![1]
8. Није ме повредио кваритељ у пустињи, ни оскврнитељ у пољу, нити ми је покварио чедност девојаштва кваритељ, змија преварна.[2]
9. Остала сам време зрелости са мужем. Када ови (Деца) постадоше одрасли, скончао je отац њихов. И блажен je он, jep je доживео рађање Деце, а време бездетности није препатио.
10. Он вас је учио, док je joш био с вама, Закон и Пророке:
11. О Авељу убијеном од Каина; и читао вам je о Исаку принетом на жртву свеспаљеницу; и о Јосифу у затвору.[3]
12. И говорио вам je о ревнитељу Финесу; и учио вас je о Ананији и Азарији и Мисаилу у огњу (пећи).[4]
13. А прослављао je и Данила у јами с лавовима, којега je и блаженим називао.[5]
14. Подсећао вас je и на Исаијино писање, које говори: "Ако и кроз огањ прођеш, пламен те неће опалити".[6]
15. Певао вам je и песмописца Давида, који говори: "Многе су невоље праведнима, [и од свих избавиће их Господ]".[7]
16. И наводио вам je и Приче Соломонове, кад каже: ,Дрво je живота свима који чине вољу Његову".[8]
17. Наводио je потврђујући Језекиља, који каже: "Хоће ли оживети ове суве кости?"[9]
18. A није заборавио научавајући ни песму, коју је научно Мојсије, која каже: "Ја убијам и оживљујем.[10]
19. To je живот ваш, и дужина дана!"[11]
20. О горкога ли тадашњега дана, и не горкога! Када горки тирании Јелински, угасивши огањ [огњем] грубим казанима и горућим гњевом, одведе на катапулт (= чекрк) и опет на својс муке - Седморо Аврамићанкине Деце.
21. И спржи зенице очију њихових, и језике отсече, и разноразним мучењима поби их.
22. Због којих, Божанска Правда посети и посетиће проклетога тиранина.
23. А Аврамовска Деца са подвигоносном Мајком у хорове отаца придружени су, примивши душе чисте и бесмртне од Бога,
    Којему слава у векове векова. Амин. [12]

4 Мак. 18, 7: Како je дивна ова Мајка која роди овакву витешку и свету Децу! И како се опет она са посебним поштовањем ceћa себе као девојке и затим свога мужа, оца њене Деце, и с благодарношћу помиње његов удео у одгајивању и васпитавању оваквих Синова. - Израз "изграђивано ребро" (рукописи имају разночтеније: у перфекту ώκοδομημένην = изграђено, и у презенту οίκοδομουμένην = изграђивано) указује на Божије стварање прамајке Еве од ребра Адамовог (l Moje. 2, 21-24 где стоји ώκοδόμησεν). Но, како правилно примећују тумачи (в. R. H. Charles, стр. 684), ова жена сматра да своје тело добија директно од Бога и зато га надаље држи у служби Њему.

4 Мак. 18,20: Текст у овом стиху има разночтенија у рукописима око синтагме "распаливши огањ" (Александријски и Синајски у корекцији) и "огањ [огњем] угасивши" (Синајски без корекције и Венецијански без речи огњем), које читање смо и ми овде усвојили (према критичком издању Септуагинте А. Rahlfs-a), мада многа издања узимају прво читање као једноставније.

4 Мак. 18,23-24: Ова мисао није иста као у Прем. Сол. 8,19-20, где je речено: "Будући дете доброродно (ευφυής = племенито и обдарено), добих душу добру, боље рећи добар будући дођох у тело чист". Kao да се у овом стиху Премудрости скрива идеја преегзистенције душа, мада се садржај стиха може схватити и без прибегавања том јелинистичком веровању, наиме: то бива предзнањем Божијим још пре стварања сваког човека (ср. Рим. 8,29-30), јер већ следећи стих Прем. Сол. 8,21 говори о томе да се не може добити ни одржати душа "ако Бог не да", што већ иде у смеру истом са мишљу нашег текста, где се каже да су Мученици "добили = примили од Бога душе чисте и бесмртне", али то је добијање коначно, тек сада, одлазећи из овога живота, пошто су подвигом верности Богу одстрадали до смрти све што je до њих стајало. Величина смирења je у томе да се мирно стане пред истином: да све што je добро и бесмртно бива коначно усавршено и довршено Богом (на што и цитирано место Прем. Сол. 8,21 подсећа речима: "знати чија је благодат - τίνος ή χάριЈ', наравно, Божија). Наш писац оваквим завршетком својег излагања све више прилази хришћанском времену, веровању и духу. То показује и завршна доксологија, неуобичајена код Јевреја у Старом Завету: "Којему слава у векове. Амин!"

1. 1. Мојс. 2,21-24
2. 1. Мојс. 3,1-6
3. 1. Мојс.4,8; 22,9; 39,20
4. 4. Мојс. 25,7-8; Дан. 3,21
5. Дан. 6, 16
6. Ис. 43,2
7. Пс. 33/34,20
8. Приче 3,18
9. Јез. 37,3
10. 5. Мојс. 32,39
11. 5. Мојс. 32, 47
12. Прем.Сол.8, 19-20