ПРЕДГОВОР

Драма Старог Завјета представља драму цијелога света у маломе. Драматична историја Израиља, старозавјетног Изабраног Божијег народа, освјетљава собом, изнутра, историју осталих земних народа, прошлу, садашњу и будућу; сагледавана, наравио, у свјетлости новозавјетног Откривења и Личности Богочовјека Христа.

Та свештена драма и историја јеврејског народа има своје етапе. Свака од тих етапа, садржи, с једне стране, Божије јављање и јеврејско рвање са Богом, а с друге стране, непрекидну борбу Изабраног народа, предвођену изабраним вођама и пророцима, да сачува "свето сјеме", "свети остатак" Божији на земљи, кроз вјерност Закону и богоданој Светињи, Храму.

Једна од веома значајних етапа те историје јесте и период Макавеја, описан у Макавејским књигама, које се појављују по први пут на српском језику. Иако ове Књиге нису биле много познате код нас у новије вријеме, нарочито од времена занемаривања црквенословенског језика у нашој просвети и култури, на којем су ове Књиге одавно постојале, ипак, сјећање на Макавејске мученике и те како je било присутно и живо у народном памћењу. Томе је сигурно много допринијело Житије седам брата Макавеја и мајке им Саломије, као и црквено богослужење са својим живим неуништивим саборним памћењем. То потврђују и храмови њима посвећивани до најновијих времена, народно поштовање "Макавија" веома раширено у неким нашим крајевима и сл.

Не треба се чудити овом живом народном памћењу: Потресна повијест о страдању и мучеништву седам брата Макавеја и њихове мајке Саломије, кao и првосвештеника Елеазара, њихова жртва за праву вјеру и светињу Јерусалимског храма није могла а да не буде запамћена. Насилно наметање јелинског многобоштва и оријенталног синкретизма остацима Изабраног народа, нарочито од стране Антиоха IV Епифана, селевкијског цара, изазвало је силни отпор овом моћном злу. На челу тог отпора су били Макавејци, вјерни свједоци и чувари "Светиње Израиљеве". Њихов подвиг описан у овим Књигама био је наставак древног пророчког подвига и подвига светих јеврејских царева и вођа, све до Јездре, Немије и Зоровавеља, из времена вавилонског ропства и послије њега.

На примјеру вјерних Макавеја се даде видјети како појединци и један мали број пламених људи могу одиграти а често и играју пресудну улогу у животу једног народа и његовом очувању. И не само то. Макавејска одбрана праве вјере и Светиње посједује поред овог и универзално значење и смисао. Наиме, многи хришћански народи бранили су кроз каснију историју, на макавејски начин, по угледу на њих, Светињу Новог Израиља, Цркве Христове, од насиља лажног знања и учења о Богу и свијету.

Тако су, несумњиво, Макавејци описани у Макавејским књигама и чувани у живом народном памћењу, били примјер и узор и многим бранитељима праве вјере и образа и у нашем Српском народу. То потврђује његова вјековна борба и одупирање римопапском сујеверју и заблудама посљедњих девет вјекова као и исламском тоталитарном једнобоштву. Вријеме ће показати и потврдити да и отпор православног Српског народа наших дана с оне стране Дрине представлю по много чему "макавејску" борбу за одбрану праве вјере и Светиње изабраног Божијег народа у нјелини од неправде и лажне вјере, нарочито од експанзије модерног паганства, пројављиваног под маском тоталитарног "новог свјетског поретка". Како онај Епифанов, дохришћански, тако и овај модерни паганизам, исчадија су истог демонског подземља и богоборства.

Преводилац Књига Макавејских, лично и непосредно суочен са трагичном реалношћу поновног сукоба, историјског али очевидно по много чему и метафизичког, паганства и праве вјере, Божије правде и људске лажи, прибјегао je тражењу одговора на своје страшне недоумице у библијском Откривењу; обратно се за помоћ Макавејским мученицима и њиховом односу према "мрзости опустошења" Светиње Храма. Са овог разлога превод и објављивање Књига Макавејских, са драгоцјеним Уводом и Коментарима, историјски документованим али и егзегетски осавремењеним од стране Епископа Захумско-херцеговачког Атанасија, не представлю само прилику за упознавање са још једном књигом свештене јеврејске књижевности, досад код нас мало познате. Њен преводилац и коментатор нам истовремено поред тога омогућава, да у свјетлости древних збивања и личности и у свјетлости откривене Ријечи Божије, сагледамо не само древна него и савремена збивања. Првјенствено и нарочито да сагледамо смисао свега онога што се догађа у наше трагичне и крстоносне дане са нашим Српским народом.

Kao некада Јеврејски народ у вријеме Макавеја тако се данас и наш Српски народ нашао у жижи свјетских историјских збивања, постао поруга и "смјетлиште свијета". У сличном положају се Српски народ налазио и у прошлости. Тако се у времену и лику Светог Петра Цетињског јасно оцртава и пројављује дух и природа сукоба макавејских времена. У личности самог Светог Петра Цетињског није тешко назрети обједињеност лика Јуде Макавејца и Првосвештеника мученика Елеазара. Такође je и Горски вијенац Петра II Петровића Његоша, како по духу и поруци, тако и по библијском етосу, такорећи истовјетан са Макавејским књигама. Његошев стих: "Поругани Олтар јазичеством, на милост ће окренут Небеса", као да je директно позајмљен из Макавејских Књига и времена.

Библијски гледано, у току je у историји непрестана борба против "мрзости опустошења", за очишћење и обнову "поруганог олтара јазичеством" у души људи и народа. По свједочењу Макавејаца, али не само њиховом, ко ће изаћи као побједник из те борбе не зависи од моћника овог свијета него од спремности на жртву макавејског типа оних који су, свак у своме времену и своме народу, позвани да буду чувари "Олтара правог на камену крвавом" (Његош). Иста Светиња Јерусалимска се брани подједнако данас у Сарајеву као у древна макавејска времена у Јудеји и Јерусалиму.

Отуда нам превод Макавејских књига долази у правом тренутку. Да нас обасја као зрак свјетлости Божанског Откривења у тами садашњих историјских збивања код нас и у свијету. С друге стране, овим превод ом се испуњава дуг наше Цркве према своме вјерном народу и према свима жељнима истинске Мудрости Божије - да им коначно даде и оне старозавјетне књиге које му до сада нису биле доступне на народном језику. Надамо се у помоћ Божију да ћe недавно објављеном преводу Премудрости Соломонових и објављивању Књига Макавејских, ускоро слиједити и преводи осталих тзв. Девтероканонских књига Старог Завјета, којих нема у Даничићевом преводу.

+ Митрополит Црногорско-приморски
Г. АМФИЛОХИЈЕ