Псалам 2.
(Псалам Давидов. Пророштво о Христу). [1]

1. ЗАШТО се узбунише народи
   и племена смислише залудне ствари?
2. Сабраше се цареви земаљски,
   и кнезови се окупише заједно
   на Господа и на Помазаника Његовог.
   

   (Диапсалма, јевр. селах = станка, пауза)

3. Раскинимо окове њихове,
   и збацимо са себе јарам њихов.
4. Онај Који живи на небесима подсмејаће им се,
   и Господ ће им се подругнути.
5. Тада ће им говорити у гњеву Своме,
   и у јарости Својој потрешће их.
6. А ја сам од Њега постављен цар на Сиону,
   гори светој Његовој,
7. јављајући заповест Господњу:
   Господ рече мени: Син Мој јеси Ти,[2]
   Ја Те данас родих.
8. Тражи од Мене и даћу Ти народе у наследство Твоје,
   и у посед Твој крајеве земље.
9. Напасаћеш их палицом гвозденом,[3]
   као сасуде грнчарске разбићеш их.
10. И сада, цареви, уразумите се;
    научите се све судије земаљске.
11. Служите Господу са страхом,
    и радујте се Њему с трепетом.
12. Примите васпитно карање, да се не разгњеви Господ,
    и погинете са пута праведног.
    Када се разгори убрзо гњев Његов,
    Блажени сви који се уздају у Њега.
    

1. ДАп. 4, 25-27
2. ДАп. 13, 33. Јевр. 1, 5; 5, 5.
3. Откр. 2, 27.