| |
Псалам 4.
За крај (=хоровођи?), у псалмима (музичким), песма Давидова.
- КАДА (Те) призвах, услишио си ме,
Боже правде моје;
У жалости распространио си ме.
Смилуј се на ме, и услиши молитву моју.
- Синови људски, докле ћете бити тешкосрдни?
Зашто љубите сујету, и тражите лаж? (Диапсалма).
- И познајте, да Господ чудо показа на преподноме Своме.
Господ ће ме услишити када завапим к Њему.
- Гневите се и не грешите;[1]
(пазите) шта говорите у срцима својим,
и на постељама својим скрушите се.
- Принесите (Богу) жртву правде, и уздајте се у Господа.
- Многи говоре: Ко ће нам показати добра?
Знаменова се на нама светлост лица Твога Господе.
- Дао си весеље у срцу моме;
од плода пшенице, вина и јелеја свога умножише се.
- У миру ћу заједно уснути и починути,
јер си ме Ти, Господе, јединога у нади настанио.
- Еф. 4, 26.
|
|