Псалам 55.
За крај, за народ удаљен од светиња; Давидов,
за стилографију, када га ухватише
иноплеменици (Филистеји) у Гету.
(МТ: Псалам 56)

2. ПОМИЛУЈ ме, Боже, јер ме погази човек,
   сав дан ратујући сатре ме.
3. Погазише ме непријатељи моји сав дан,
   јер су многи који ме нападају с висине.
4. Дању се нећу бојати, јер се у Тебе надам.
5. Богом ћу хвалити речи (наде) моје сав дан.
   На Бога се поуздах, нећу се бојати, шта ће ми учинити тело (=смртник).
6. Сав дан речи се мојих гнушаху,
   против мене су све мисли њихове на зло.
7. Заселиће се они, и сакриће се,
   пету ће моју вребати,
   као што очекиваше душу моју.
8. За ништа ћеш их одбацити,
   у гњеву ћеш народе оборити, Боже.
9. Живот мој објавих Теби,
   изнесох сузе моје преда Те као и у обећању Твоме.
10. Повратиће се непријатељи моји назад,
    у који дан Те призовем;
    ево познадох да си Ти Бог мој.
11. Богом ћу похвалити реч,
    Богом ћу похвалити беседу.
12. На Бога се поуздах; нећу се бојати, шта ће ми учинити човек.
13. У мени су, Боже, молитве, које ћу одати хвали Твојој.
14. Јер си избавио душу моју из смрти,
    (очи моје од суза),
    и ноге моје од склизнућа,
    да благоугодим пред Богом, у светлости живих.