Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica  
 

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

 

Prepodobni JUSTIN Ćelijski (Popović)
TUMAČENjE SVETOG EVANĐELjA PO JOVANU

 

 

 

Glava osamnaesta

 

GETSIMANSKA MOLITVA, IZDAJA I SUĐENjE HRISTU

 

"Rekavši ovo Isus iziđe sa učenicima Svojim preko potoka Kedrona, gdje bješe vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi. A i Juda izdajnik Njegov, znađaše to mjesto; jer se Isus često okupljaše ondje sa učenicima Svojim."

(18:1-2)

 

Juda je virtuoznom dijalektikom razradio svoj plan o izdajstvu Gospoda Hrista. I izvodi ga dosledno. On koristi ovoj položaj bivšeg učenika Isusovog: zna mesto gde se Isus često skupljaše s učenicima svojim: Maslinska gora. Zaprepašćuje hladnoća Judina u tome. Zar ga to mesto ne potseća na besane noći Isusove koje je provodio ili u molitvi ili u razgovoru sa njima. O, koliko je u svemu tome bilo božansžog, dirljivog, čudesnog! Sigurno su u tim besanim noćima oni saznali oio "što oko ljudsko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe". Sigurno je Gospod u tim čudesnim noćima govorio učenicima svojim o onim božanskim stvarima, o kojima kad bi se sve napisalo, po mišljenju Hristoljubljenog, knjige ne bi mogle stati ni u ceo svet. Ali, Juda je sve to pod noge zbacio i zgazio, jer je u njemu već delao sav Satana, koga je on pustio u sebe, a prethodno mu sam pripremio mesto. Zaboravio je, ili zlurado gazio, Juda ona mesta gde je sam čudesa imenom Isusovim činio: bolesne isceljivao, đavole izgonio, mrtve vaskrsavao. Isus? Kakav li je Isus izgledao u Juudinim očima sada? Šta li je onaj Svezli i Svelukavi oko svetlog lika Isusovog izgradio i ispleo? Kakve li tame, i kakve noći, i kakve mreže! Zašto on Bog, a ne ja? Sigurno je to lucifersko pitanje vihorilo po mračnoj duši Judinoj, kao nekada u Sataninoj kada je bio Prvo-arhanđel - Svetlonoša: Lucifer. Neću Boga, ni Njegova savršenstva, - promicala je i ova bogohulna munja, kroz pomrčinu Judine duše. Neka ne bude Boga, neka budem samo ja - slavni Juda! - tutnjala je kar huka mnogah gromova ova satanska sveželja po svima urvinama Judinog osatanjenog saznanja.

 

"Onda uze Juda četu, i od prvosveštenika i fariseja sluge,

i dođe onamo sa buktinjama i svjetiljkama i oružjem."

(18:3)

 

Na podvig Juda: treba ubiti Boga! urlao je Satana kroz sva osećanja njegova. I "Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dođe onamo s fenjerima i sa svećama i oružjem". - To je dosta, Juda, zar ne? Ta ti ideš protiv krotkoga Isusa; ti znaš - On se neće braniti. A ti baš to i mrziš u Njemu, zašto da se ne brani. Ta On ima moći i vlasti; o, kakve moći i sile! Da, samo moć, samo sila, - to mi daj, i ja sam Bog. I ovda, sve to ispleti u jedai bič nasilja. Neka se zna kad boguje Juda!

 

"A Isus znajući sve šta ima da Mu se dogovdi, iziđe i reče im: Koga tražite? Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda, izdajnik Njegov. A kada im reče: Ja sam, odstupiše nazad i popadaše na zemlju."

(18:4-6)

 

A Isus? "A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: koga tražite?" - Krotost, smirenost, spokojstvo. To baš Juda i prezire u Botu Isusu. Voleo bi on, da je Isus sunuo meću njih olujama i gromovima. Nek se zapali zemlja, nek se zapali vasiona od gneva izdanog Boga! Ali, Isus? Ne, On nije za Boga; On ne ume da boguje! Takav Bog nije potreban ljudima; neka umre! Ako je na zemlji, mi ćemo ga proterati. Da, mi tražimo Isusa Nazarećanina. - A sveznajući i svepredviđajući krotki Gospod Isus kratko reče: "Ja sam". - Evanćelist odmah dodaje: "A s njima stajaše i Juda koji ga izdavaše". Juda, ti si tako nešto i očekivao, zar ne? Krotki Isus zar može da se ponaša kao Bog? Bolje ga ukloniti, da ne ometa smelom ljudskom duhu na njegovim herojskim putevima ka...?

To će znati onaj u tebi, Juda. Onaj glavni režiser svekolikog bogoizdajstva, bogoborstva i bogoubistva na zemlji. Juda, šta se to zbi sa četom tvojom? "Kad im Isus reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju". Gde vam je oružje, ljudi? Gde ti je prisebnost, Juda? Zašto popadaste na zemlju od Njegove dve reči: "Ja sam". Kakva je to sila u njima? Ta vi, možda, i ne znate, ali Juda zna. Zna da te dve Isusove reči uvek stoje ispred treće reči, koju Isus po krotosti Svojoj nije hteo izgovoriti. Ta treća reč jeste: Bog. Da: "Ja sam - Bog". Ako vam to ne kazuju i ne dokazuju prve dve reči: "Ja sam", onda vam to kaže i dokaže božanska sila koja bije iz tih reči. - Juda, sve ide po tvome planu i očekivanju, zar ne? Eto, Isus ih opet krotko zapita: "Koga tražite?"

 

"Onda ih opet zapita: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. Odgovori Isus: rekoh vam da sam Ja. Ako, dakle, Mene tražite, pustite ove neka idu. Da se ispuni riječ koju reče: Ne izgubih ni jednoga od onih koje si Mi dao."

(18:7-9)

 

Juda, kako nebogovsko ponašanje! Umesto da ih prikuje za zemlju, da nikad više ne ustanu, već se u prašinu raspu, On ih krotko i smireno ponovo pita. Ne, iako je Bog, takav Bog ne treba Judi i judejcima. Zato, sa takvim Bogom - napolje iz sveta, bolje. - da zemlji ne smeta! Judinskom željom pribrani, oni rekoše: Isusa Nazarećanina. - I opet nebogovski odgovor: "kazah vam da sam Ja. Ako dakle Mene tražite, ostavite ove nek idu". Zar ih tako braiiš, njih - učenike svoje? Da, Juda je u pravu: ti nisi onakav Bog kakav je potreban ovom kukavičnom, pa ipak buntovnom, rodu ljudskom. Njima je potreban Bot po slici i prilici neustrašivog Lucifera. Sila, sila je jedino evanđelje koje ove kukavice buntovne primaju i priznaju. Sila koja se neminovno preobražava u hiljade sablažnjivih i neophodnih nasilja. Juda, to je tvoja filosofija života. Anjihova? Eno je u prorocima, opet krotkim Božjim poslanicima; sigurno krotkim, kada ih skoro sve pobiše, a oni se i ne braniše. "Da se izvrši reč što reče: ne izgubih ni jednoga od onih koje si mi dao".

 

"A Simon Petar imaše nož, pa ga poteže i udari slugu prvosveštenikovog i odsiječe mu desno uho. A slugi bješe ime Malho. Tada reče Isus Petru: Stavi nož u korice! Čašu koju Mi je dao Otac zar da je ne pijem? Onda četa i zapovjednik i sluge judejske uhvatiše Isusa i svezaše Ga. I odvedoše Ga najprije Ani, jer bješe tast Kajafi, koji bješe prvosveštenik one godine."

(18:10-13)

 

Koliko je teško shvatiti krotost i smirenost Bogočoveka Hrista u ovim strašnim trenucima, pokazuje i sam prvovrhovni apostol: Petar. On "imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkoga, i otseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho2. - Bogočovekov put opasenja sveta od greha, smrti i đavola, vodi kroz krotost, smernost, stradanje, ljubav, trpljenje, smrt, pa kroz vaskrsenje i vaznesenje u život večni, u slavu večnu, u blaženstvo večno. To je duh Hristov, duh Bogočovekov.

Ali učenici Hristovi nisu znali kakvoga je duha Hristos, kakvota su duha oni, dok Sveti Duh nije sišao na njih i otkrio im svu tajnu Hristovog domostroja opasvnja sveta. A srž te tajne je puna paradoksa božanskog: smrću satrti smrt i tako vaskrsnuti sa telom, sa večnim telom. Tome svečudu vodi sva krotost krotkoga Gospoda Isusa. O tome govore i ove reči Njegove upućene Petru: "Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?" Čašu krotkog stradaenja, čašu krotke smrti Jagnjeta Božjeg, "koje uzima na sebe greh svepga", i tako spasava svet od greha, a sa njim i od omrti i od đavola. Juda? Sav je na onoj drugoj obali, sav u drugom svetu, gde ljudi hoće boga po slici i prilici anttiboga, Satane, sa svima njegovim atributima, koje predvodi gordost. Ali su baš zato protiv krotkoga i smernoga Boga - Isusa. Zato "četa i vojvoda i momci Jevrejski uhvatiše Isusa i ovezaše ga".

Juda, zar se ne sećaš kako su te ruke, koje sada svezaše, dodirom svojim vid slepima vraćale, sluh gluvima, govor nemima, život mrtvima, zdravlje bolesnima, isceljenje gubavima? Kako su dečicu blagosiljale, i tebi blagosloveno parče hleba davale, i ti im jednim tolike stotine ljudi nahranjivao, pa čak i kotaricu od otpadaka napunio? Ali - sada je vlast tame; sada su u mraku tvoje duše pogašene i sve sveće i sva svetila - tama krajnja, tama najkrajnja, i u njoj škrgut zuba na sve što je Božje, što je Isusovo.

 

"A Kajafa bješe onaj što dade savjet Judejcima da je bolje da jedan čovjek umre za narod. Za Isusom pak iđaše Simon Petar i drugi učenik; a taj učenik bješe poznat prvosvešteniku, pa uđe sa Isusom u dvorište prvosveštenika. A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziđe taj drugi učenik, koji bješe poznat prvosvešteniku, i reče vratarki te uvede Petra. Tada sluškinja vratarka reče petru: Da nisi i ti od učenika ovoga čovjeka? On reče: Nisam. A sluge i momci bjehu naložili vatru i stajahu te se grijahu, jer bješe hladno; a i Petar bješe s njima, i stajaše i grijaše se."

(18:14-18)

 

Eno, te tame je pun prvosveštenik Ana, i dvor njegov. Eno, od te tame se prepao i plamene vere i ljubavi Petar - tri puta krotkoga Gospoda Isusa odrekao. I to pred kim? Pred služavkom. Na jednoj strani krotki Gospod Isus, na drugoj - lakomislena služavka. I Petar se, uplašen od samog pitanja njenog: "da nisi i ti učenik ovoga čoveka?" Odriče toga "čoveka", kome se koliko noćas kleo i preklinjao kao Bogu i Gospodu da Ga se nikad neće odreći i da će dušu svoju položiti za Njega. Od toga počinje drama Petrova.

Eno, nastavlja se u dvoru Aninom. Dok se sluhe i momci kraj vatre greju: "i Petar stajaše s njima i grejaše se". Da li je to spokojstvo ili neosetljivosg i nesaosetljivost? Ili razmišlja o ovome nožu i o ottsečenom uvu sluge Malha, koje Isus čudesno opet postavi na svoje mesto? Možda je i Malho tu negde, u nekom dvoru: ili Aninom ili Kajafinom? Šta se to događalo u Petru? Čovek burne duše, koju su zahvatili i vihori oduševljenja i tmurne dubine očajanja, kovao je u sebi nešto novo, kovao u haosu neočekivanih misli i osećanja.

 

"Prvosveštenik pak upita Isusa za učenike Njegove i za nauku Njegovu. Isus mu odgovori: Ja govorih javno svijetu; Ja svagda učih u sinagogi i u hramu, gdje se uvijek skupljaju Judejci, i ništa u tajnosti ne govorih. Što pitaš Mene? Pitaj one koji su slušali šta im govorih; eto, oni znaju šta Ja govorih. A kad On ovo reče, jedan od slugu koji stajahu ondje udari Isusu šamar i reče: Zar tako odgovaraš prvosvešteniku? Isus Mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto Me biješ? Ana Ga posla svezanoga prvosvešteniku."

(18:19-24)

 

Krotki i svezani Gospod Isus je pred prvosveštenikom Anom. Da li Ana išta od svega toga razume? Svemoćni Čudotvorac stoji pred njim krotak i svezan? Gde mu je ona neobična, nadčovečanska sila? Kako je sada nemoćan i, možda, bespomoćan? A on - Ana: da li sav u farisejskoj gordosti i licemernoj svepravednosti? ili se u njemu nešto krši, puca i lomi? Od čega da počne? Od dela Isusovih, ili od nauke?

Dela su čudesa, sve sama čuda; nauka je učenje, propoved, reč. Bolje od nauke. I on "zapita Isusa za njegovu nauku" - Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, Ja svagda učih u zbarnici i u hramu, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih. Što pitaš Mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio; evo ovi znaju šta sam Ja govorio". Niti njegova nauka - zavodi, niti On - zavodnik: sve javno i otvoreno. Svedoci - svi Judejci, pa i ovi ovde što stoje a ti me sudiš. Ako ima pogreške i greha u mojoj nauci, pokažite i dokažite. Ako nema, zašto me vezujete i sudite? "A kad on ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkome?".

Počinje strašni sud nad Bogom. Da, počeo je od Jude. I evo se nastavlja. Strahota i užas je u tome što taj sud ne vrše đavoli u paklu već ljudi na zemlji. Zaista, ako igde ima pakla za Boga, onda je to zemlja; a ljudi na njoj - bezumni đavoli koji muče Boga. Ali, čime bi pakao zemljin pokazao da je pakao, ako ne bi mučio krotkoga Boga i Gospoda Isusa? I čime bi ljudi pokazali da su gori od samih ćavola, ako ne svojim držanjem prema Bogočoveku Hristu? Time su oni i pokazali da ih niko ne može spasti njihovog pakla i zla osim ovaploćvnog Boga, Boga koji bi sišao u njihovo telo, živeo u njihovom zmijarniku, i svojom svemoćnom i sveljubećom silom božanskom izveo ih iz pakla i zla.

Sva nepobedljiva sila Isusova je baš u Njegovoj smirenoj, no svemoćnoj krotosti. Nasilje savladati, obezoružati krotošću, to je evanđelski put pobede dobra nad zlom: "Isus mu odgovori: ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?". - Na sve to licemerni Ana ima jedan demonski odgovor: "posla ga svezana Kajafi".

 

"A Simon Petar stajaše i grijaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika Njegovih? A on se odreče i kaza: Nisam. Reče jedan od slugu prvosveštenikovih, koji bijaše rođak onome što mu Petar odsiječe uho: Ne vidjeh li ja tebe u vrtu sa njim? Onda se Petar opet odreče; i odmah pijetao zapjeva. Isusa pak povedoše od Kajafe u sudnicu. A bješe jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi oskvrnili, nego da bi mogli jesti Pashu."

(18:25-28)

 

A drama Petrova se nesmetano razvija. Za sve to vreme "Petar stajaše i grejaše se". I duša tone iz tužnog u tragično. Oko vatre su sluge. I pred njima, pred slugama on se ponova odreče Gospoda. Na njihovo pitanje: "da nisi i ti od učenika njegovih?" "on se odreče i reče: nisam". Prvo odricanje: iz straha od služavke; drugo: iz straha od slugu; treće odricanje: iz straha od sluge, rođaka Malhovog, kome Petar otseče uvo. Treće odricanje - "i odmah petao zapeva".

Ispuni se Spasovo proroštvo. Petao je budniji za Hristovo mučeništvo na sudu od Jedanaestorice. I svesniji šta se dešava s Bogom. Toliko je greh, sveopšti greh, pomračio saznanje i savest ljudsku, sveopšte saznanje i sveopštu savest. I to pomračenje lako zahvata saznanje i savest svakog čoveka, pa i apostola Petra, sve dok Duh Sveti ne bude sišao na njega.

 

"Onda Pilat iziđe k njima npolje i reče: Kakvu optužbu iznosite protiv ovoga čovjeka? Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo Ga predali tebi. A Pilat im reče: Uzite Ga vi i po zakonu vašemu sudite Mu. A Judejci Mu rekoše: Mi ne smijemo nikoga pogubiti. Da se ispuni riječ Isusova koju reče, ukazujući kakvom će smrću umrijeti. Onda uđe Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i reče Mu: Ti li si car judejski? Odgovori mu Isus: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše o Meni? Pilat odgovori: Zar sam ja Judejac? Narod Tvoj i prvosveštenici predaše Te meni. Šta si učinio? Isus odgovori: Carstvo Moje nije od ovoga svijeta; kad bi bilo od ovoga svijeta carstvo Moje, sluge Moje bi se borile da ne budem predan Judejcima; ali carstvo Moje nije odavde. Tada Mu reče Pilat: Dakle, ti si car? Isus odgovori: Ti kažeš da sam Ja car. Ja sam za to rođen i za to sam došao na svijet da svjedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas Moj. Reče Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši, iziđe opet Judejcima, i reče im: Ja nijedne krivice ne nalazim na Njemu. A u vas je običaj da jednoga pustima na Pashu. Hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskoga? Tada svi opet povikaše govoreći: Ne ovoga, nego Varavu! A Varava bješe razbojnik."

(18:29-40)

 

Isus pred Pilatom: dva oprečna sveta: bogopoklonički i čovekopoklonički. Jer rimski duh - sav u obožavanju čoveka, i to truležnog, prljavog, razvratnog čoveka, maksimalno izraženog u Avgustu - "caru i bogu". Iako takav, Pilat ipak ima više saznanja, pa čak i osećanja, za pravednost i revnost Isusovu nego svi arhijereji jevrejski i glavari skupa. Pilatova je izjava iskrena i jasna: "ja nikakve krivice ne nalazim na Njemu". A istinu, Pilate, da li nalaziš u njemu? Ti pitaš Istinu: "šta je to istina?" I Ona ti ne odgovori. Znaš li zašto? Zato što, ako je ne vidiš očima, kako je možeš čuti ušima? Jer jedna ista duša gleda i kroz tvoje oči, i čuje kroz tvoje uši. Rimski skepticizam projeo je sva tkiva tvoje duše, i ona nije sposobna da oseti istinu, zato je ne vidi i ne čuje ni u ovaploćenoj Istini: Bogočoveku Isusu, Bogu Logosu.

Istina beskrajna, božanska, sveobuhvatna, to je carstvo Gospoda Hrista.

On je zato rođen, i zato došao "u svet da svedoči istinu. I svaki koji je od istine sluša glas" Njegov. Svaki koji je jednim živim osećanjem vezan za Istinu, za Boga živog i istinitog. To osećanje se začinje verom, a razvija ostalim svetim vrlinama i njihovim svetim silama: ljubavlju, pravdom, dobrotom, krotošću, smirenošću, trpljenjem, molitvom, postom. I onda čovek svim bićem oseti da je Bogočovek zaista i došao u ovaj naš zemaljski svet da svedoči Istinu o Bogu, o svetu, o čoveku, o životu, o smrti, i o svemu što muči ljudski duh i saznanje. Ničije svedočanstvo o istini iije tako oćno i svemoćno, tako ubedljivo i sveubedljivo kao Isusovo. Jer je On sav iz onoga sveta, iz Božjeg sveta, u našem svetu. I Sobom je doneo sou Istinu Trosunčanog Božaistva, zato je smelo i objavio sebe kao Istinu, rvkavši: "Ja sam Istina". Zato carstvo Njegovo nije od ovoga sveta, koji "u zlu leži" i u kome caruje laž, i otac njen - đavo. Carstvo Njegovo je carstvo Trojičnog Božanstva; ono je u onom svetu sa svima svojim božanskim beskrajnostima i savršenstvima. A došlo je u ovaj svet sa Isusom. Samo ga treba primiti od Isusa. Kako?

Verom u Njega kao u Boga i Spasitelja, i držanjem zapovesti Njegovih, jer su Božje. ,Da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu". Carstvo Božje dolazi i ulazi u svaku dušu čoveka koji ispunjuje volju Božju. To znači: koji ispunjuje Evanđelje, jer je Bog svu volju svoju izrazio preko Hrista i njegovog Evanđelja (sr. Ef. 1,9). Carstvo Božje je "pravda i mir i radost u Duhu Svetom" (Rm. 14,17). Samo kada Duh Sveti blagodaću ispuni dušu čovekovu, onda u njemu zavlada carstvo Božje, carstvo Večne Istine Božje. I tek onda čovek oseti i sazna da carstvo Hristovo "nije odavde", "nije od ovoga sveta", već od onoga sveta, i u oname svetu, gde su sve njegove beskrajne svetinje i radosti. Istina, ono se u ovom svetu začinje i rasprostire u duši čovekovoj, da se u onome svetu produži u Trosunčanom Božanstvu kroza sve vekove i kroza sve večnosti.

Koliko je ljudsko saznanje palo, i u gresima propalo, vidi se i iz ove strašne činjenice: oslobađaju tamnice razbojnika Varavu, a ne Bogočoveka Isusa. Zaista je u dušama ljudskim izdan i ubijen Bog pre no što ga je Juda izdao. On je završitelj greha.

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

 

 
  Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica